Русија би морала да штити своје политичке савезнике

Матеуш Пискорски (Фотографија преузета са Sprawa Mateusza Piskorskiego...blog polski)

Вести о хапшењу политичара, новинара и јавних личности, па чак и криминалаца, увек сам обрађивао чисто професионално.

Десило се хапшење - значи мораћете да напишете вест, можда чланак или колумну, а од стручњака тражити да случај прокоментаришу. Посла за неколико дана. Ако је случај нарочито важан, неопходно је пратитити како напредују истрага и суђење. Уобичајена процедура је махом довољна.

Али после сопственог хапшења и скоро годину дана иза решетака, вести о хапшењима сам почео да доживљавам лично. Постале су ми, не сумарни извештаји, него опис низа момената какве сам осетио на сопственој кожи, а кроз које сада неко други пролази.

Аутор Артем Бузила на саслушању

Матеуш Пискорки "у пратњи полиције" долази на пето саслушање, 15. март 2017.

Кад некога ухапсе, претресу га, а онда одведу на испитивање код истражитеља. Потом у притвор. Затим, осим ако вам се не посрећи да вам одреде кућни притвор или допусте да изађете уз кауцију, следи чамовање у ћелији. Бескрајни, туробни дани иза решетака, агонија између лошег сна и јаве, истина и лажи.

Када сам априла 2015. ухапшен у Одеси на основу оптужбе за сепаратизам, познати пољски политиколог и председник странке Смиана (Zmiana, тј. Промена - прим. прев.) Матеуш Пискорски је, после само неколико дана, осудио моје хапшење и назвао га још једним примером флагрантног кршења слободе говора и људских права у Украјини.

Ја сам сада на слободи, а Матеуш у ћелији, пољски специјалци су га 18. маја 2016. ухапсили, наводно, због шпијунаже. За рачун Русије, наравно.  Окружни суд у Варшави је 20. маја одобрио истрагу и Пискорског послао у притвор на три месеца (што се претворило у десет месеци - без званичне оптужнице). Прети му казна до десет година затвора.

Стога, данас ја морам, као новинар и грађанин, да позовем на хитно ослобађање Матеуша Пискорског. Његово хапшење је дивљаштво, безакоње и повлачење пољске и европске демократије по блату. Нисам имао увид у материјале из кривичног поступка, оптужница и не постоји, али сам сигуран да нема и неће бити пропуста, да ће се назидати све што треба, јер украјинска и пољска тајна служба ем личе ко јаје јајету, ем се такмиче чији ће послић више личити на детективски рото роман.

Допустићете ми да вас подсетим да је Пискорски прилично позната личност у Пољској, између осталог и зато што је био посланик странке Самоодбрана. Али не може се назвати правим политичарем.

Смјана, садашња странка Пискорског, нема много чланова и нема представнике у Сејму. Није чак ни званично регистрована. У ствари, да се истакне, биће јој потребно много више од садашњих бучних митинга. Званична регистрација била би корак у том правцу, али мислим да неће бити драматичног и муњевитог успеха.

Опет, Пискоркијево хапшење је знак. Знак да и пољске и уопште европске "снаге за спровођење закона" више не маре да се строго придржавају досадашњих правила игре. И то не само у односима влада - левичарска и десничарска опозиција, него и шире, влада - сваки политички субјекат. Погледајте само какву ауторитарну политику спроводи пољска владајућа Странка закона и правде, па ће вам бити јасно зашто се чују критике чак и са највишег нивоа у Европској унији.

Али није толико битна сама чињеница да је Пискорски критиковао председника Андржеја Дуду и премијерку Беату Шидло. Поента је у становишту с којег је критика изречена.

Пискорки у Катину, на скупу Иницијативе за помирење Русије и Пољске

Пискорски, као и други европски политичари-евроскептици, заправо доводи у питање основне принципе тренутно "уједињене" Европе: обожавање либерализма, нихилистички однос спрам традиционалних вредности, блаћење свега из комунистичке прошлости.

На политичком плану, такви "принципи" изазивају изричити евроскептицизам; настојање да се отргне из гвозденог стиска Сједињених Америчких Држава, да се води независна спољна политика, и умерен став, понекад отворено исказан, према Русији, уз критику онога што се дешава у Украјини.

Што изазива реакцију власти у западним државама, такву да кривичне оптужнице против евроскептика потежу не марећи за кривични поступак, али уз обавезне претње додатним проблемима и хапшењима.

Матеушов случај нипошто није јединствен. На пример, Марин Ле Пен из француског Националног фронта је оптужена за кршење законских прописа о транспарентности финансирања политичких странака, док се Волену Сидерову из бугарске Атаке суди због клевете и незаконитог понашања.

Али по пољском "пријатељу Русије" ударено је још жешће: пришили су му шпијунажу.

У европским престоницама и САД, случај Пискорског игноришу као да се ништа није десило. Да је, којим случајем, какав припадник пољске елите ухапшен под оптужбом да је шпијунирао за Вашингтон, реакција би била тренутна. Овако, нема чак ни "изражавамо забринутост".

У ствари, Пискоркијев случај треба да демонстрира жестину с којом ће се западни естаблишмент обрачунавати са онима који нуде алтернативу садашњој русофобији - не бавите се политиком, или....

Запад више не крије да ће окретати главу од кршења сопствених закона и стандарда, и то не само у својим сателитима у Трећем свету, него и у сопственој кући, ако ти закони стандарди нису у складу са зацртаним геополитичким правцем.

Стога, Русија треба да буде спремна да брани своје политичке савезнике - дипломатски, правно и информационо. У ствари, шта "спремна", Други светски хладни рат већ бесни. А у рату као у рату...

 «ВЗГЛЯД.РУ»

Fort Russ

Аутор: Артем Бузила
Изворни текст на руском:  ВЗГЛЯД / России придется защищать своих политических союзников
Превод на енглески: Џ. Арнолдски
Извор: Fort Russ
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Antergos Linux-у