Рус за понети

Александар Јовановић / Ћирилизовано: Текст Ивана Стефановића, некадашњег радијског радника, нећу исправљати, иако има стравичних правописних и стилских грешака, па и оцена (на пример, о пореклу српског русофилства). Преносим га у неизмењеном облику, осим што сам изабрао другу фотографију "Руса за понети" и ставио је на почетак - из графичко-уређивачких разлога, ни због чега другог. Шта мислим о сличним поступцима несрећног руског бирократе на месту амбасадора рекао сам у Ћирилизовано: Поводом "Блицовог" прилога "Ruskog ambasadora u ovakvom izdanju do sada niste videli (FOTO)".

Фотографија: М. Ђоковић / РАС Србија

“Ђе си Чепурине Србине нема те сто година“ грли Милијан амбасадора Русије. “Ево Милијанче Стојанче донео сам ти једног руса на поклон и зове се Чапурин “ – рече насмејано Мичко спонзор СНС-а у Косјерићу. Милијан се наједном трже кад виде Тулија како клади шокиран, “ шта ти је који мој Драгане “ а Тули га упита тихо “ Смем ли да га пипнем “? “ Кога бре, руса“? а Тули ће Милијану “ Дааааа “. Ма после иде пипање од 12 до 13 часова.

“Спасибо друзьям, я понятия не имею, что я пришел или Мичко уговорил меня приехать и просто хихикать.“ Обрати се Чепурин. “ А! Шта вели амбасадор “ – упита Милијан Мичка. “ Каже да је годинама маштао да дође и посети најбољег кувара на свету који је спремао јела чак и другу Титу“. “ Не сери! Стварно тако реко? Јоој јесам и Стаљину куво бем ти уштипак “ – поче Милијан еуфорисати по новој канцеларији.

Најновија кампања напредњака зове се “ Рус за понети “. Е сад ко може колико да се пружи тај добије амбасадора. Некад су даривали по весељима чувену ћебад Амбасадор, данас ти даривају руског амбасадора на један дан. Времена се променила. Ево Милијан добио амбасадора Чепурина на један дан да би се мало хвалисао. А од Чепурина само Чепурин и ништа више. Када је амбасадор отишао све остаје исто а то је да ће Вучић победити за Милијана на локалним изборима. Некада су људи јурили да се сликају са познатим уметницима, филмским звездама, сада воле амбасадоре. Мада Косјерић невиђено личи на оне руске филмове црно-беле технике које је мој покојни отац звао “ Руска беда “.  Ви Путинисти пазите шта радите да вам се не деси ко Стаљинистима у некадашњој Југославији када му је Тито рекао “НЕ “. Може и овај маршал најновији А.В. то исто да уради па да заглавите на неком Голом отоку. Бем’ ти труње ово је нека модерна верзија педесетих из прошлог века.

Феномен русофилства је потекао из доба комунизма па је био забрањен да би сада преко четника из партизанских филмова мутирао у Путинизам. Све сами напаљени русофили где њих већина нема ни појма како се стварно живи у Русији јер опет им је неко набацио небеску Србију са небеском Русијом и да ћемо бранити веру ракетама и аутоматима. Они верују да Христос одозго благосиља и свешта оловне војнике који ће побити крвнике. Тако бар изгледају ти русофили кад их гледаш са стране.

Чепуринов долазак у Косјерић је лична срећа и нада напредњака. Ми већ живимо “ Руску беду “ одавно. Слични смо ми руском народу, и ми негујемо своје крвнике и диктаторе. Волимо да се клањамо силама и властодршцима. Немамо своје ја нити имамо достојанствене државнике.

У главном на дан жена Милијан је добио Чепурина, а жене јефтину пажњу мушакараца да отаљају и ту обавезу. На крају свега остаје нам стваран живот да гледамо како се свита из општине богати, љуби са спонзорем и како спонзор полако узима варош у своје власништво. Сви се праве невешти и насмејани а ми ћутимо. Гоља је лако купити али гољо кад се покондири пожели да буде богат као онај ком се и продао. Спонзоре пази лукав је то свет са којим садиш тикве…


Аутор: Иван Стефановић
Извор: Рус за понети | Мислионик