Непрестано бомбардован оптужбама о утицају руске обавештајне службе на његову председничку кампању, Доналд Трамп је одустао од првобитног плана за сарадњу с Москвом у затирању Исламске државе и ослобођања Сирије од гвозденог стиска Ирана.
Читава Трампова блискоисточна политика виси у ваздуху, јер сада мора да се носи са домаћим непријатељима. Из истог разлога нема ни толико спомињане америчке коалиције са регионалним савезницима - Саудијском Арабијом, Египтом, Јорданом и Израелом.
Због неизвесности какви ће бити будући кораци Трампове администрације, мало је вероватно да ће премијер Бењамин Нетањаху успети да оствари значајнији напредак у сусрету са руским председником Владимиром Путином у Москви, у четвртак, 9. марта.
Обавештајни и војни извори "Дебкафајла" кажу да Нетањаху, чак и ако успе да убеди Путина да се држи обећања да ће спречити Иран и Хезболах да разместе своје јединице на сиријско-израелској граници код Голана, неће стићи далеко у свом настојању да спречи Иран да успостави стално војно и поморско присуство у Сирији.
Ево с чим се Нетањаху суочава:
1. Трампова администрација је одлучила да неће доносити одлуке у погледу Блиског истока - а посебно Сирије - све док мора да избегава руске стрелице својих домаћих непријатеља.
2. Неки од Трампових саветника тврде да је таква неодлучност у ствари предност, да можда није лоше да Москва сноси главни терет борбе против Исламске државе, Ирана и Хезболаха, не излажући опасности животе америчких војника.
3. Путин не чека на Трампа и већ повлачи потезе, кажу извори "Дебкафајла".
Јер руске јединице за специјалне операције су у петак, 3. марта, сиријски град Палмиру поново ослободиле од Исламске државе.
Истог дана, Сиријске демократске снаге - углавном састављене од припадника Јединица за заштиту народа сиријских Курда и арапских племена са севера - су пристале да своје положаје у стратешки важном граду Манџиб предају руској и сиријској војсци.
Сиријске демократске снаге су творевина САД, које су их обучавале, наоружавале и финансирале, да буду ударна снага у офанзиви против Исламске државе. Али таква сила је прошле године заузела тек један мали град (Манџиб има 50 000 становника) на северу Сирије и 30 км западно од Еуфрата, и то захваљујући америчком бомбардовању положаја Исламске државе и присуству америчких саветника.
Како то да је важан амерички савезник изненада предао своје положаје руској и Асадовој војсци?
Разлога је више. Курдски и арапски команданти Сиријских демократских снага су дигли руке од чекања на Вашингтон прво зато што је једино оружје што су га добили од Обамине администрације за борбу против Исламске државе - пушка АК-74 "калашњиков". Даље, Курдима је дисао за вратом највећи архинепријатељ. Турски председник Тајип Ердоган је 1. марта запретио да ће наредити својој војсци - која север Сирије држи под окупацијом од прошле године - да заузме Манџиб: "Манџиб је град који припада Арапима, а Сиријске демократске снаге не смеју бити ни у Раки."
Курдско-арапске снаге су поверовале турском лидеру. Сматрајући да је Ердоган у блиским односима с Трампом, команданти су схватили да им је поручено да су ослобођени службе, па према томе нема смисла ризиковати животе својих војника у борби која би се водила зарад америчких интереса. У таквој ситуацији, "боље и Москва".
Војни извори "Дебкафајла" наглашавају, да Руси, када причају да садејствују са сиријском војском, у ствари мисле на Иранску револуционарну гарду, проиранске шиитске милиције и Хезболах, јер је већина јединица сиријске војске или десеткована за ових скоро шест година грађанског рата, или постоји само на папиру.
И, пошто је тако, Путин, иако је Нетањахуу обећао да ће удаљити иранске и проиранске јединице са сиријско-израелске границе, није баш у могућности да обећање испуни: Американци су далеко, па су оне главни партнери Русије - на терену - за остваривање будућих циљева у Сирији.
 |
| DEBKAfile, Political Analysis, Espionage, Terrorism, Security |
Извор: Putin ramps up Syria pact with Iran in US absence
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Antergos Linux-у
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!