Својом политиком уздржавања од војних иницијатива на северним границама Израела - премијер, министар одбране и начелник Генералштаба су од себе направили владине посматраче кризе која суштински утиче на националну безбедност
 |
| Фотографија преузета са DEBKAfile, Political Analysis, Espionage, Terrorism, Security |
Експлозије сиријских граната на Голану су још одзвањале у ушима Израелаца, када је, у петак, 21. априла, амерички секретар за одбрану Џејмс Матис одлетео из Израела после разговора са премијером Бењамином Нетањахуом и министром одбране Авигдором Либерманом. Портпарол Израелских снага је саопштио да је прва минобацачка граната "залутала" на север Голана током борби у Сирији. После настављеног гранатирања, узвраћено је једним израелским нападом на један сиријски војни положај на другој страни границе на Голану.
 |
| РТС :: Одговор Израела на минобацачку ватру, гађане позиције у Сирији - Израелска армија је саопштила да је гађала позиције у Сирији, као одговор на испаљивање три минобацачке мине које су пале на део Голанске висије под окупацијом Израела. У експлозији мина није било повреда ни штете... |
Војни извори "Дебкафајла" кажу да тај инцидент нипошто није нехотичан, јер му је претходила надреална сцена од четвртка, када је официр Хезболаха повео новинаре на "обилазак" линија одбране Израела и онда, упирући прстом преко границе, поносно "објаснио" како је ционистички непријатељ принуђен да се брани.
Ништа мање надреална је била и кратка Матисова посета. После обавезне размене смешака госта и домаћина, ситуација на израелским северним границама са Сиријом и Либаном остаје енигматична као и пре његовог доласка.
Секретар Матис је појаснио предлог САД египатском председнику Абдел Фатеху Ел Сисију, како желе да му помогну у борби против Исламске државе на три фронта: у Сирији, на Црвеном мору и у Либији. Сисијев одговор у погледу Сирије је био нејасан и необавезујући, тако да је Израел и даље без одговора на више важних питања:
1. Јер, иако је јасно да ће се кренути на Раку, ништа није речено о плановима за после ослобођења.
2. Каква је садашња сарадња војски САД и Русије у Сирији и шта Израел може очекивати да ће се десити?
3. Пошто је Русија сиријске борбене авионе ставила под своју заштиту, како ће Израел моћи да делује у сиријском ваздушном простору када то буде захтевала безбедност наше државе?
4. Шта ако Сирија настави са коришћењем хемијског оружја упркос америчким претњама? Поготову што је јасно да је напад сарином 4. априла на Кан Шејкун само увертира за општу офанзиву Асадовог режима на северну покрајину Идлиб, где се забарикадирало 50 000 побуњеника заједно са својим породицама. Један број њих су избеглице из области које је окупирала Асадова војска, а има их доста повезаних са Ал Каидом и другим исламистичким организацијама. Уопште не треба сумњати да ће Асадов режим опет употребити хемијско оружје.
5. Каква је америчка политика у погледу чињенице да се у Сирији боре и иранске снаге и ирански шиитски проксији? Какав је став Вашингтона у погледу Хезболаха?
6. Да ли ће САД спровести негдашњи Трампов план да се у Сирији, уз помоћ Турске и Јордана, успоставе безбедне зоне?
7. И најважније, докле и у којој мери ће Трампова администрација подржавати војна дејства Јордана на југу Сирије? Наши војни извори кажу да су сиријски побуњеници, уз подршку јорданске обавештајне службе и америчке авијације, кренули у офанзиву против снага Исламске државе на југоистоку - од рубова планине Џабел Друз све до границе са Ираком. Јорданска офанзива споро напредује, што потврђује да је јорданска обавештајна служба неодлучна докле треба ићи. Израел највише брине то што су од пре пар дана почеле борбе за Деру, велики јужносиријски град недалеко од израелске границе.
8. Шта са подружницом Исламске државе, Војском Халида Ибн ал-Валида, која се "паркирала" у голанском Јармушком џепу на тромеђи Сирије, Израела и Јордана?
Последња два питања захтевају недвосмислен амерички одговор, јер ако јорданска операција коју подржавају захвати већи простор, отвориће се врата иранским проксијима и Хезболаху, који се за улазак већ спремају, 70 км северно од Даре, чекајући да борци снага блиских Исламској држави буду одатле почишћени, па да на миру могу да умарширају и без труда заузму овај стратешки важан појас тик уз израелску границу.
Израелски државни руководиоци нису успели да америчком секретару одбране поставе ова питања пре него што је отишао, у петак. За то су углавном сами криви. Својом политиком уздржавања од војних иницијатива на северним границама Израела - премијер, министар одбране и начелник Генералштаба су од себе направили владине посматраче кризе која суштински утиче на националну безбедност. За разлику од Јордана, коме је дата прилика да пређе у акцију, Израел је скрајнут, мора да чека на одговоре.
Претходна ратнохушкачка дејства "Дебкафајла":
- Дебкафајл: Русија, Иран, Хезболах успоставили заједничку команду у Сирији
- Дебкафајл: Америчка авијација се из Инџирлика у Турској сели у нову базу у Сирији
- Дебкафајл: Исламска држава креће ка Либану (и шта сад да ради Израел?)
- Ћирилизовано: ДЕБКА (и практично све што "Дебкафајл" пише, а што нема ко да преведе, иако сигналише политику Државе Израел, и то не само на Блиском истоку)
Извор: Mattis leaves Israel with unanswered questions
Превео и приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на ARCHLabs-у
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!