Пол Крејг Робертс: Шта Путин тражи у Версају?

Извор за карикатуру: Cartoon Movement - Macron's Meeting With Putin !!

Празноглаво а безбрижно француско гласачко тело је изгласало укидање француске државе. Француска ће за пет година постојати само као географски појам и покрајина "Европе", и саме провинције глобалног капитализма.

Французи су имали последњу прилику да спасу своју државу, али су упропастили, јер Француз сад тврдо верује да бити Француз значи бити фашиста и расиста. Стога је француско гласачко тело поразило Марин Ле Пен, председницу једине политичке странке која се залаже за Француску.

После пет година под Макроном, од Француске неће ништа остати. Макрон, избор Вашингтона и међународних банкара, заступа, како то рече Дајана Џонстон, "...трансатлантску елиту потпуно посвећену 'глобализацији'", која користи оно мало што је остало од моћи националних влада да их још више ослаби препуштањем одлучивања 'тржишту' - то јест, међународном капиталу којим управљају највеће банке и финансијске институције, посебно оне са седиштем у Сједињеним Америчким Државама". - All Power to the Banks! The Winners-Take-All Regime of Emmanuel Macron | Global Research - Centre for Research on Globalization 

Макрон за себе каже да је "диверситиста" (diversityite), различитољубац који сматра да "не постоји таква ствар као што је француска култура". Слично шефу, нови министар Силви Гулар за себе каже да се "не осећа Францускињом".

Такође, Макрон следи русофобску линију америчких неоконзервативаца. Можда је зато, да би  деловао "тврдо" као и они, на своју инаугурацију "дојахао" на војном возилу.

Бога питај зашто је Путин отишао у Француску да се састане са човеком кога Вашингтон држи у малом џепу. Можда Кремљ мисли да су терористички напади изведени у Француској прави терористички напади, па се нада да ће убедити бар једну западну владу да се Русији придружи у "рату против терориста". Или Путин можда жели да види да ли код Макрона постоји бар мало свести да Вашингтон гура Европу у сукоб с Русијом.

А можда је Макронов позив Путину упућен на предлог Вашингтона, да руског председника замајава и држи у нади да је могуће сарађивати са Западом док Вашингтон приводи крају план напада на Русију.

Само две државе стоје на путу светске хегемоније Вашингтона: Русија и Кина. Од те две препреке, Русија је, сматра се, већи кочничар америчког унилатерализма - Европа је зависна од руских енергената, а ту су и веома напредни руски системи нуклеарног оружја.

Факат да државни суверенитет Русије у великој мери зависи од Путина на месту вође чини Русију изузетно рањивом на вашингтонске интриге. Путина се може уклонити атентатом. Али не и руководство Кине, јер је колективно. Ту је и демократија унутар владајуће кинеске политичке партије. Стога се Вашингтон у Кини фокусирао на дискредитовање владајуће партије уз помоћ организација на америчким парама.

Вашингтон утерује свет у велики сукоб. Руске и кинеске власти су до сада научиле да су на нишану. А ако Вашингтон и Европа наставе с одбијањем њихових дипломатских настојања, спознаће и то да имају само један избор: предаја или рат.


Претходно од истог аутора: Пол Крејг Робертс: Пред стогодишњицу рођења Џона Фицџералда Кенедија

Аутор: Пол Крејг Робертс
Извор: THE COLLAPSE OF FRANCE -- Paul Craig Roberts - PaulCraigRoberts.org
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Antergos Linux-у