Соларни панели стварају 300 пута више отровног отпада него нуклеарни реактори

Илустрација: Shutterstock / Lightboxx

Соларни панели стварају 300 пута више отровног отпада по јединици произведене електричне енергије од нуклеарних електрана, тврди пронуклеарна група Развој животне средине (Environmental Progress) у свом извештају објављеном у четвртак.

У извештају такође стоји да је истраживањем утврђено да соларни панели садрже тешке метале, укључујући олово, хром и кадмијум, што може нанети штету животној средини. Опасности од нуклеарног отпада су добро познате и њихово отлањање се може планирати, али мало тога је учињено да се ублажи проблем отпада у производњи електричне енергије коришћењем соларних панела.

"Проблем са отпадом соларних постројења је то што се са њим не рукује успешно колико и са нуклеарним отпадом", каже за "Дејли колер" др Џеф Тери, професор нуклеарне физике који ради на истраживањима енергије на Институту за технологију Илиноиса. "Постоје две врсте отпада у коришћењу соларне за добијање електричне енергије: отпад настао у производњи соларних панела и отпад из соларних панела којима је истекао век трајања. У њима има материјала чије је цурење у животну средину опасно."

Др Тери сматра да ће отпад од соларних панела убрзо постати далеко већи проблем од нуклеарног отпада, јер соларне енергетске мреже захтевају енормне површине соларних панела да би произвеле исту количину електричне енергије као нуклеарни реактор:

"Због густине енергије, проблем отпада од соларних система је много већи од проблема нуклеарног отпада. По килограму насталог отпада, много више енергије добијете из нуклеарних постројења. Треба много више материјала да бисте енергију сунца и ветра претворили у електричну енергију."

Други стручњак напомиње да научници и инжењери имају велико искуство у раду са радиоактивним отпадом из нуклеарних реактора, али врло мало искуства са соларним отпадом.

"Сви облици производње електричне енергије имају нуспојаву стварања отпадних материја - и у изградњи, и у раду и после одлагања", каже Лејк Барет, бивши заменик директора Одјељења за енергетику Службе за управљање цивилним радиоактивним отпадом. "Свет има преко 50 година исцрпног научног искуства у безбедном управљању и техничком одлагању нуклеарног отпада, али веома мало зна о управљању и одлагању отпадних материја из обновљивих извора енергије".

Др Тери каже да се за производњу соларних панела користе опасне материје као што су сумпорна киселина и токсични фосфински гас. Рециклирање ових материјала је изузетно тешко а панели имају релативно кратак век употребе.

"Производња соларних панела подразумева висок степен хемијске обраде. Стога је САД измештају у иностранство и проблем отпада пребацују на друге државе и народе" - напомиње др Тери.

Соларни панели не могу бити одлагани на депоније без потенцијалног загађивање области у којој се депонија налази, а ломљење панела за рециклажу захтева превише рада и непрофитабилан је процес.

"Ако соларну плочу просто баците на депонију, она ће се поломити и изазвати проблеме. Још увек се не ради на проблему 'соларног отпада' и нико нема прави план шта радити са соларним панелима када им истекне век трајања и треба их скинути са куће. С друге стране, са нуклеарним постројењима све је јасно, у планове за њихов рад укључено је и коришћење нуклеарног отпада", каже др Тери.

Соларни панели су изузетно тешки за одлагање и рециклирање. Јапан се већ бори да изнађе начин за поновно коришћење брда отпада од соларних панела, која ће до 2020. расти темпом од 10 000, и достићи 800 000 тона годишње до 2040. године. Поред тога, већина влада које "снажно подржавају" коришћење соларне енергије не захтевају од произвођача да сакупља и одлаже соларни отпад - напомиње господин Барет - додајући да се најрадиоктивнији нуклеарни отпад распада прилично брзо, док ће искоришћени и одбачени соларни панели загађивати животну средину много година:

"Нуклеарни отпад је радиоактиван, а радиоактивност је често застрашујућа за оне који не познају ту материју. Временом, за неколико стотина или неколико хиљада година, нуклеарни отпад се природно распада на бенигне нивое. Али отпад од тешких метала, који се често налази у отпадима из обновљивих извора, никада се неће распасти и вечито ће тровати животну средину."

Такође, нуклеарни отпад може да се поново користи, било као гориво за нуклеарне реакторе, било у медицини.

"Већина нуклеарног отпада није прави отпад јер се може прерадити у реакторско гориво", каже Тери. "САД су то и доказале са ЕБР-2 реактором. Никада нећеш повратити 100 посто уранијума или плутонијума, али велики део можеш. Продукти фисије су корисни и за друге ствари као што су радио-фармацеутски производаи " - напомиње Тери.

У Сједињеним Америчким Државама тренутно има 1,4 милиона соларних инсталација, од којих се многе приближавају крају свог 25-годишњег века употребе. Али власти у погледу руковања соларним отпадом нису учиниле ни приближно колико за руковање нуклеарним отпадом.

"Законска и подзаконска регулатива за нуклеарни отпад је најуређенија регулатива за отпад у историји човечанства", каже Барет. "Веома детаљни прописи и стандарди Регулаторне комисије за нуклеарна постројења САД и Агенције за заштиту животне средине САД захтевају поштовање врло строгих лимита, да би се заштитило здравље становништва и сачувала животна средина и данас и у будућим еонима. За нуклеарни отпад важе најпротективнији захтеви."

Нека истраживања показују да соларни панели нису чак ни ефикасан начин смањења емисије гасова стаклене баште, што ипак служи за оправдавање и промовисање соларне технологије.

Нето утицај соларних панела заправо је такав да је привремено повећао емисију угљен-диоксида, због количине енергија употребљене у њиховој производњи, закључак је студије објављене у децембру 2016. године. Соларна индустрија је "привремени нето емитер емисије гасова са ефектом стаклене баште", а модернији соларни панели имају мањи штетни утицај на животну средину од старијих модела. Научници су проценили да би соларна индустрија у целини могла имати нето позитиван утицај на животну средину тек од 2018. године, најраније.

Подаци федералних власти наводе на закључак да изградња соларних панела значајно повећава емисије азот-трифлуорида (NF3), гаса који је 17 200 пута "стакленобаштански" потентнији него угљен-диоксид у току 100 година. Емисија азот-трифлуорида је повећана за 1.057% у последњих 25 година. Поређења ради, емисија угљен-диоксида у САД је током истог периода порасла за само 5%.

The Daily Caller | The Daily Caller features breaking news, opinion, research, and entertainment 24 hours a day.

Претходно: Помало незгодна истина о електричним возилима

Аутор: Ендрју Фолет
Извор: Solar Makes More Waste Than Nuclear | The Daily Caller
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Debian -- The Universal Operating System-у