Пад Бењамина Нетањахуа

Биби и Сарале у поседи дому Џорџа Вашингтона у Маунт Вернону. Фотографија: Хаим Зах / ГПО

Лешинари круже, мотре повређено и рањено, чекају да издахне.

Исто чине и месождери хуманоиди - политичари.

Хвале на сав глас и куну се да ће озлеђеног бранити из све снаге, али се већ пресабирају ко би га могао наследити, уз извесно и код сваког - а што не ја?

Бењамин Нетањаху се суочава са највећом кризом своје дуге каријере. Полиција ће ускоро завршити истрагу. Главни државни тужилац је под великим притиском да подигне оптужницу. Протести испред куће државног тужиоца су сваким даном све масовнији.

Главног државног тужиоца, генералног инспектора полиције и министра за унутрашњу безбедност поставио је сам Нетањаху (са  супругом). Али џаба, ни то не помаже. Притисак је превелик.

Истрага може потрајати још неколико месеци, али резултат је известан: држава Израел ће Бењамина Нетањахуа извести на суд.

Када неког из највише власти званично оптуже за кривично дело, он обично поднесе оставку или "узме одсуство". Али не и Нетањаху. Нипошто!

Кад би Биби поднео оставку, не би имао ко да брани и чува Израел од ала са свих страна. Иранци нам прете истребљењем, суседи Арапи да ће нас убијати још више, а разноразни левичари и остали издајници државу подривају изнутра. Без Бибија нам нема спаса. Остати без њега...Страшно и помислити.

Нетањаху се слаже с таквим погледом. Он, жена му и старији син се понашају као краљевска породица. Кад купују - не плаћају, путују на трошак других, скупе поклоне својатају као да се то подразумева.

А народ? Народ к'о народ, шта ће, тера спрдњу. Придружила му се и полиција: Бибијеви досијеи су препуни нулица.

Досије 1000 се односи на поклоне. Нетањаху је окружен милијардерима који се утркују у давању поклона. О цигарама и ружичастом шампањцу су се причали вицеви све док неко не израчуна да то кошта на десетине хиљада долара, и досети да поклонодавци обично очекују да и сами нешто добију заузврат.

Досије 2000, пак,  односи се на нешто заиста посебно.  "Једиот ахронот" (Yedioth Ahronoth, "Последње вести") је био највећи израелски дневни лист све док се није појавио "Израел хајом" (Israel Hayom, "Израел данас"), бесплатне новине које финансира Шелдон Аделсон, Нетањахуов обожавалац и власник великих казина у Лас Вегасу и Макау. "Израел хајом" излази с једним јединим циљем, да глорификује Александра Ву краља Бибија. У једном снимљеном приватном разговору, Нетањаху је Нони Мозесу, власнику "Једиот ахронота", понудио нагодбу: Аделсон ће да смањи тираж и циркулацију "Израел хајома", ако и Мозесове новине крену да хвале Бибија. Што је, законски гледано, подмићивање.

Ту је и "морски" Досије 3000. Немачко бродоградилиште "Тисен-Круп" (да, названо по највећим Хитлеровим произвођачима оружја) гради подморнице и за нас, Израел. Три, шест, девет, колико год треба. Али зашто су нама потребне подморнице? Да потапамо бродовље непријатеља?  Наши непријатељи, такви какви су, немају моћне флоте. Израелске подморнице служе као носачи нуклеарних ракета. Израел је држава веома мале територије, да се уништи довољно је пар атомских бомби. Али никоме неће пасти на памет да атомском бомбом крене на Израел ако зна да тамо негде вребају израелске подморнице способне за узвратни нуклеарни удар у року од неколико минута.

Немачко бродоградилиште, уз подршку немачке владе, подморнице продаје израелској морнарици. Никакав посредник није потребан. Али опет их има, џепове пуне милионима. Колико има џепова? Е, ту смо. Подоста их је и сви припадају људима из непосредног окружења премијера.

Због чега неки злонамерници тврде да је нешто од тих милиончића завршило и у џепу премијера Државе Израел.

У једној гледаној и уважаваној ТВ емисији су прошле недеље приказали резултате досадашње истраге. Оно што видесмо је шокантно. Изгледа да су нам и војска и "цивилно друштво" заражени корупцијом као у каквој обичној афричкој држави.

Међу оно мало ствари што сам научио за свог дугог живота је и то да нико неће досегнути врх професије ако јој није потпуно и безусловно посвећен.

Да бисте постали одвратни богаташ, морате обожавати новац. Не ствари које новац може купити, већ сам новац. Исто као Молијерова тврдица, што броји своје парице по читав дан. Ако уз грош желиш и нешто друго, рецимо славу или љубав, никад од тебе мултимилијардер.

Дон Хуана су интересовале једино жене. Не љубав, само жене, што више жена.

Давид Бен-Гурион је хтео власт. Не задовољства која власт доноси - цигаре, шампањац, неколико вила и сл. - него чисту власт. Код њега је све остало, као Библијски клуб и читање "Дон Кихота" на шпанском, било само претварање. Бен-Гуриону је било стало једино до власти и гребао је да на њој остане колико год је могао (на крају, кад се окружио преторијанском гардом јангстера типа Моше Дајана и Шимона Переса, његове колеге су се удружиле и збациле га, уз помоћ и моје маленкости).

Онај ко хоће власт у политици, али и да ужива у животним радостима, вилама и богатству, никада неће стићи на врх. Нетањаху је добар пример.

Што не значи да је изузетак. Претходник му је у затвору, исто као и неколико бивших министара. Бивши председник Државе Израел је пре неки дан изашао из затвора по одслужењу казне за сексуални преступ.

Нетањаху потиче из породице која није била богата. Исто важи за Ехуда Олмерта и Ехуда Барака. И Моше Дајана. Можда су зато волели новац.

У опасности је и Сара Нетањаху, Бибијева женица. Оптужују је да је своје големе приватне потребе плаћала државним парама. Сара Нетањаху не ужива поштовање јавности. Сви је зову Сарале (Сарица), али не у смислу да јој тепају. И Сара је одрастала у тешким околностима. Када је упознала Бибија у фри-шопу била је обична стјуардеса.

Ја сам имао среће. Породица ми је била богата све до моје десете године, када смо побегли у Палестину и постали сиромашни "као миш из синагоге" - сиромашни али много срећнији.

Ево још нечега што сам научио: нико не сме на власти остати дуже од осам година.

Човек на власти привлачи ласкавце. Свакога боговетног дана и годину за годином му говоре како је диван, мудар, неодољив. И шта ће човек на власти, мора да поверује, не мож' бити да сви ти људи ништа не знају.

А када му чуло за критику отупи, и навикне се да га слушају и паметнији и бољи, властодржац не само да ће постати имун на критике, него ће се и љутити кад му што замере.

После три везана мандата Френклина Делано Рузвелта, мудрог и успешног председника, амерички народ је променио Устав САД и ограничио укупни на два узастопна мандата од по четири године. Врло, врло паметно.

Што могу потврдити и својим примером. Три пута сам биран у Кнесет. У прва два мандата, осам узастопних година,  јесам  уживао - зато што сам сматрао да добре ствари чиним на прави начин - али у трећем мандату спознах да сам мање заинтересован, мање иновативан, мање оригиналан. Дадох оставку.

Нетањахуу сад тече четврти мандат. Крајње је време да буде свргнут.

Библија нас опомиње: "Не радуј се паду непријатеља својега, не допусти срцу својему да се радује када посрне" (Изреке, 24, 17). Добро, нећу се радовати, али ће ми бити баш мило кад Биби падне.

Не зато што га мрзим. Мада не могу рећи ни да га нешто волим. С њим сам прозборио коју само два пута у животу - када ме је упознао са својом другом (не и последњом) супругом и једном када је видео моју фотографију с пилотском капом на изложби, када ми је рекао да личим на Ерола Флина.

Мој став спрам Бењамина Нетањахуа није заснован на емоцијама.  Чисто је политички. Нетањаху јесте талентован политичар и лукав демагог. Али сматрам да он, полако али сигурно, Израел гура у катастрофу историјских размера.

Људи мисле да Је Нетањаху безпринципијелан човек. И то је тачно: учиниће све, ма шта, само да остане на власти. Али тамо негде, испод свега, има и неких убеђења - у виду обожавања свог покојног оца, професора историје, чија је специјалност била шпанска инквизиција. Бенцион Нетањаху је био човек огорчен на све, уверен да га колеге презиру и да му спутавају каријеру због његових ултрадесничарских погледа, погледа таквих да је у односу на њих и сам Владимир Јаблотински био превише умерен.

Отац се дивио свом старијем сину, Јонију, официру који је погинуо приликом операције ослобађања талаца на аеродрому Ентебе. Бибија није баш нешто поштовао. Једном је рекао да му син није за премијера, али да би био ваљан нинистар спољних послова. Врло чудна опаска, ако мене питате.

Падне ли Биби, ко ће га наследити?

Као и сваки паметан (и опрезан) вођа, Биби је уништио све такмаце. Стога и нема очигледног наследника.

Али прети му, сада већ пословично, "Ко год, само не Биби".

Antiwar.com Original -
  
Напомена преводиоца: Овај текст сам превео из личног задовољства. Волим супротна гледишта, а моје о Бибију је, супротно Авнеријевом, чисто емоционално. Мени је Биби симпатичан. Допада ми се због оног што ради коњокрадицама...



И уважавам преданост идеји и свом народу коју су показали и доказали његов отац и брат, макар то била идеја ционизма. Нетањаху је следи, ту нема збора, ма шта причао, тачније - прећуткивао, "умерени циониста" Ури Авнери.

Чини ми се, и у томе нисам једини, да је Путин лично наклоњен Нетањахуу управо због његове биографије и вере у идеју.

Опет, не могу окренути главу од расизма садржаног у јеврејског вери и злочина које налаже испуњење ционистичког сна - што нису Израел и/или Велики Израел, него Нови светски поредак на челу с елитом "изабраног народа".


Аутор: Ури Авнери
Извор: The Fall of Benjamin Netanyahu - Antiwar.com Original
Превео и приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Debian -- The Universal Operating System




Коментари