Мучно је слушати поробљене Србе како себе и послије година понижења и пљачке сврставају у исту друштвену заједницу, у граматичку множину, са локалним агентима својих поробљивача. „Ми“ треба да ово, „ми“ ћемо оно, „ми“ не дамо, треба да похапсиМО, треба да лустрираМО, “ми“ морамо, итд.
Ко сте то “ви“, браћо моја драга? Коју “ви“ то моћ имате да нешто дате или не дате? Јесте ли “ви“ некоме власт, којом снагом располажете и како се уопште дефинишете? На којим сте “ви“ основама организовани и које заједнице интересе “ви“ заступате? Ко “вас“ представља? Јесте ли ви Александар Вучић? Јесте ли били Борис Тадић? Јесте ли можда Млађан Динкић?
Ја никако не могу бити “ми“ са овом тројицом, и плејадом њихових сарадника и тутумрака. Они нису “ми“ и нису моји. Они су једно са Клинтоном, Блером, Сорошем, можда са Рамом, Колиндом, Тачијем, али никако са мном и Србима који су жртве политике горенабројаних и који воле Српство. Између нас стоји непребродив јаз који су ископале сестре Издаја, Обмана и Пљачка. Моје сопство није и њихово сопство.
Срби још нису пристали на чињеницу да они који доносе одлуке у њихово име, а на њихову штету, дакле, властодршци и колонијални намјесници, нису једно са остатком народа, не дијеле интересе народа и не дјелују у интересу народа, него баш супротно, дјелују у интересу империјалног поробљивача. Кад кажемо “ми ћемо бранити Косово“, а притом нема “нас“ као заједнице која посједује ни заједничку вољу, а камоли физичку снагу да испуни такав завјет, у чије име говоримо?
Они које је Империја у Србији опуномоћила да политички дјелују у име те Србије нису ту да бране иједан дио Српства, него да га парчају и поклањају, што се емпиријски доказује годинама. Како смо то “ми“ и Вучић и онај јадни радник Гоше који се објесио због политике Вучића и његових газда? Њих двојица су на супротстављеним половима, они само могу бити крвни непријатељи, а никако чланови исте интересне заједнице који за себе кажу “ми“. Кад кажете “ми ћемо“ и “ми смо“, нагласите јесте ли Вучић или сте издани чувар митровичког моста. Јесте ли Динкић или сте распамећени српски радник? Не можете бити и један и други.
Једна овако наизглед безначајна ствар итекако говори о српском неразумијевању околности и односа између носиоца моћи и жртава моћи.
Империје су међу поробљеним народима увијек налазиле вољне помагаче и Срби не само да нису имуни на ову вјечну стратегију, него је та стратегија над нама толико усавршена да су империје од својих српских помагача читаве нације идеолошким модификовањем изградиле. Али то и јесте посао ваљаног освајача. Наш је пак посао да разазнамо ову стратегију, да распознамо и означимо оне који нас за рачун освајача разарају изнутра и да их прогласимо тиранима и туђинцима.
Да би држао своју страну, мораш прво јасно одредити која је твоја страна. Не може на твојој страни бити онај који те пљачка, који помаже твојим непријатељима, који распродаје твоје имање, који ти гуши национални дух, који ти смањује развојни и одбрамбени потенцијал и под чијом си управом сваким даном све слабији и слабији. Највећи српски пораз и невоља јесте у томе што смо толико распамећени и избезумљени да својатамо и непријатеље и издајнике и стране агенте само зато што носе српска имена, издају се за Србе и господаре творевином која се зове Србија.
Јесу ли Шумадинци Кучук-Алија Ђеврлић и Црни Ђорђије Петровић били једно? Је ли се владика Раде рођакао и “микао“ са Смаил-агом Ченгијићем или му је одсјечену главу котрљао пред Биљардом? Они су знали ко је њихов, а ко је туђи. Није било грешке, збуњивања, замуцкивања, замагљивања…
Данашње дахије и харачлије српског народа нису друге вјере, не носе турбане, али су једнако тирани. Говоре “нашки“ као и оне “Швабе“ по окупираној Мачви и изгледају сасвим срболико, али наши нису. Једне довела једна империја, друге друга, треће трећа.
Ја вјерујем да је и нашим прецима требало времена да разлуче између себе и потурица између себе, између интереса кметова и бегова истог рода, исте крви и племена. Није се ни сваки потурица потурчио из лоше намјере према роду. Процес расрбљавања је често био дугачак и сложен. И није се ни сваки потурица окренуо против рода. Није увијек било лако распознати и одредити се.
Али једно је сигурно: што Срби прије престану гледати на данашње колонијалне намјеснике као на своје корумпиране политичаре, и почну их сматрати туђинцима и туђинским слугама, прије ће се оријентисати према свом интересу. Што прије повуку црте, прије ће ограничити њихово.
 |
| СРБИСТ – Битно. Разумно. Српски. |
Претходно од истог аутора: Владан Ивковић: Српски рат Атлантске империје
Аутор: Владан Ивковић
Извор: Тирјани који говоре нашки – СРБИСТ
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!