Види га...Не уме ни да се обуче као Вучић а...Београђанин на игрицама приходовао 75 милиона евра! - Седмица |
Међународна робна размена има стагнантну доларску вредност од 2008. године до данас, што је последица пада вредности трговине примарним производима. То није случај са трговином услугама, а највише услед раста трговине информационим, компјутерским и телекомуникационим услугама. Вредност извоза информационих услуга повећана је са 8 милијарди долара у 2008. години на 17,5 у 2014. години. Извоз телекомуникационих услуга повећан је са 55,5 милијарди долара на 82,3 милијарде у истом периоду, а компјутерских услуга са 101,9 на 295,9 милијарди долара. Компјутерске услуге су имале највећи релативни пораст, као и највећи раст апсолутне вредности извоза.
Србија је повећала вредност извоза одабраних услуга са 261,6 милиона долара у 2008. години на 817,1 милиона долара у 2016. години. Налазила се на релативно високом 49. месту у свету према вредности извоза ових услуга у 2016. години и од земаља које је окружују већу вредност извоза имале су Румунија (3,6 милијарди долара), Мађарска (1,9 милијарди) и Бугарска (1,1 милијарди долара). Србија од 2013. године има већу вредност извоза од Хрватске, а у 2017. години може имати већу вредност извоза од Словачке, јер у тој земљи извоз стагнира, док у Србији има високу стопу раста.
Увоз ИТ услуга Србије износио је 367 милиона долара у 2016. години, па је по нето извозу ових услуга, вредном 450 милиона евра, изузетно високо рангирана, на 33. месту у свету.
У наредној табели су рангиране земље према стопи раста извоза одабраних услуга, од 2008. до 2016. године. На високу стопу раста, код већине земаља, утиче и ниска стартна основица. Међутим, велики релативан пораст извоза имале су и земље које су водећи извозници одабраних услуга: Ирска, Индија, Немачка и САД.
Србија се налази на високом десетом месту, међу најбрже растућим земљама, са повећањем извоза 3,1 пута и упоредива је са Кином, која је повећала извоз 3,25 пута, а од земаља у окружењу брзи раст, али спорији од Србије, имале су Бугарска и Румунија.
На основу вредности извоза земаља у окружењу (Румунија, Мађарска и Бугарска), као и високих стопа раста у нашој земљи, можемо очекивати да ће од извоза компјутерских, телекомуникационих и информационих услуга Србија у 2020. години остварити приход већи од 1,2 милијарде долара.
Са оволиким, потенцијалним, растом извоза можемо такође очекивати да ће удео компјутерских услуга и информационих услуга са 1,1% бити повећан на преко 1,5% БДП-а, уз раст броја запослених у овој области за 3 до 6 хиљада лица.
Макроекономија |
Александар Јовановић / Ћирилизовано: Не прецењујем домет овог блога, али заиста не желим да са коментаром испод насловне фотографије господину Бранку Милутиновићу и његовој компанији наудим код власти. Али како одолети. Од јуче се смејем на...
Фотографија Зорана Жестића и Танјуга преузета је одавде |
Аутор: Мирослав Здравковић
Извор: Srbija u svetskom izvozu računarskih, telekomunikacionih i informacionih usluga | Макроекономија
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!