Владан Ивковић: Србија до Каталоније

Фотографија: Скај њус

Што би рекли уредници српских јавних гласила и њихови вебмајстори, “ево зашто“ Каталонија и Косово, тј. Шпанија и Србија, не подлијежу истим начелима тзв. међународног права. “Ево зашто“ Брисел не реагује претјерано на то што шпанска покрајина тражи отјепљење и што шпанска полиција туче сецесионисте, а нас, Србе, су бомбардовали ономад.

Прво, не постоји међународно право које једнако третира све учеснике у међународним односима. То су Срби видјели небројено пута и не знам колико мораш бити затуцан или задрт да се у 2017. години озбиљно позиваш на међународну правду и право и да мјериш неупоредиве ситуације истим аршинима. Од пада Совјетског Савеза и нестанка потребе за постојањем платформе за рјешавање спорова између двије равноправне суперсиле, оно што смо звали међународним правом је изгубило ослонац у реалности. Ријечју, не влада правда, него сила која се правда правдом кад мора.

Фотографија: РТ

Од легалистичког позивања на косовски преседан имају маркетиншке користи само каталонски легалисти, док практичне нема нико, нити је икоме ко доноси одлуке то одлучујући чинилац, баш из разлога што универзални правни поредак не постоји ни за кога ко је довољно јак. Шпанија је као атлантистичка покрајина учествовала у подршци том преседану и рушењу поретка, и сада може само да шапуће стидљиво како она није признала шиптарску државу. Уколико успије да угуши каталонски сецесионизам, косовски случај с тим неће имати никакве везе.

Друго, Шпанија је земља Европске уније и НАТО савеза, дакле, губернија Атлантске империје, те се прилике и проблеми унутар ње сматрају унутрашњим проблемима Империје. Њих центри управљања рјешавају без потребе да се договарају са спољним чиниоцима. Стога, унутрашњи проблеми Империје, уколико су уопште проблеми, рјешавају се по другачијим правилима од спољашњих или пограничних ситуација, као што су били Српски ратови деведесетих и њихове посљедице, укључујући отимање Косова и Метохија.

Независност шиптарске државе Косово се не може посматрати ван оквира те отимачине и неозбиљно је бавити се међународним правом у посљедицама те отимачине, кад је сам чин отимачине 1999. био противан тадашњим начелима тзв. међународне правде. Ако је пад Берлинског зида био смрт једног правног поретка, Косово је било посљедњи ексер у његовом мртвачком ковчегу. Не знам чему више позивање на њега.

Ваљда нико у Србији не мисли да је Европска унија организација којој је стало до владавине права или правде. Шта је, нисмо знали да је ЕУ обична освајачка структура? Јесте јој стало до наметања њене воље коју маскира у наметање својих закона и морала, тамо гдје јој одговара, али то није правда како је Срби разумију.

Фотографија: Дејли мејл

Треће, Косово је територија коју је Атлантска империја освојила. Неодговорно и неприхватљиво би било да се Империја односи према окупираној територији исто као према свом интегралном дијелу, покрајини унутар покрајине, као што је Каталонија. На крају крајева, Европску унију не може уздрмати више или мање контролисана промјена административних линија унутар ње. Шта ће Шпанија ако се отцијепи Каталонија? Напустити Унију?

А Каталонија не може да мрдне без дозволе Брисела, тј. сила које одлучују у име Европске уније, као што не може ни Шпанија. То што је неко послао полицију на улицу да разбије пар носева, то је мало природна реакција државе, мало надгорњавање, а мало давање повода.

И четврто, Каталонија је класичан случај борбе за превласт унутар Европске уније, гдје британски утицај активно дестабилизује зоне њемачке превласти. Белгија је, очигледно, бар засад, преживјела једну такву битку, што је Ангелу Меркел одржало на власти, а Британију натјерала у Брегзит. Шпанија је, усљед географски маргиналног положаја у односу на центар, али више усљед етничке хетерогености, послије Белгије можда најподложнија дестабилизацији ове врсте од свих чланица.

Каталонски случај се може посматрати и из антиглобалистичког угла, у којем националистичка струја контрира јачању централистичке моћи и у којем је изражена тежња мањих заједница да управљају саме собом. Ово је посебна тема за расправу и нема везе са питањем Косова, бар не на онај начин на који би Срби вољели да има.

Срби, дакле, случај Каталоније могу у себи, код куће, у кафићу, поредити с Косовом. У озбиљном политичком разговору, гдје би се некоме из Брисела, Лондона, Берлина, могли пребацити двоструки аршини, хладни европски империјалиста вас само може гледати сажаљиво, као дијете које не разумије разговоре одраслих. Он нема савјест, њему је правда неинтересантна, њему су двоструки, троструки, петоструки аршини начин живота, начин остваривања његовог интереса, и он просто не разумије како ви то не разумијете и поред тога што вас туче њима по глави деценијама, па и вијековима.


Претходно од истог аутора: Владан Ивковић: Српска листа понижења

Аутор: Владан Ивковић
Извор: Србија до Каталоније – СРБИСТ