УСАИД и НЕД су оруђа Вол стрита

Фотографија преузета из Сарадња са УСАИД-ом унапредила привредни амбијент

Када се америчка компанија Јунајтед фрутс, сада под називом Чикита брендс интернешенел, суочила с проблемом радне снаге 1928. у Колумбији, на располагању је имала колумбијску војску, која је пуцала на штрајкаче да би их натерала да наставе с радом и компанији и надаље стварају профит.

Да Колумбија штити "америчке интересе" старао се Стејт департмент, у чијој амбасади у Боготи су били смештени представници компаније, који су, заузврат, извештавали Вашингтон.

Далеко од тога да је деловање Јунајтед фрут компани у Колумбији био изоловани инцидент. Генерал Маринског корпуса Смедли Батлер је написао књигу о свом личном, искуству из прве руке, из војевања на више континената за рачун нафтних компанија, банкара, Јунајтед фрут и сличних компанија.

Што значи да су велике корпорације и пре скоро стотину година имале контролу над механизмима америчке власти, да су кројиле домаћу и спољну политику, и широм света користиле државну војну силу ради остваривања сопствених интереса.

Данас је, видимо, такав аранжман еволуирао у друге облике.

Америчка привредна комора и УСАИД

Америчка привредна комора на својој веб страници признаје да је организација за лобирање и да представља милионе предузећа, великих и малих. Али то је организација у којој доминирају и која постоји само због својих највећих чланова: Шеврона, Сити групе, Кока-Коле, Форда, Дауа, Ексона, Ханивела, Проктор енд Гембла, Визе, Јама, Монсанта...

Нема ничега лошег у постојању лобистичке организације или томе што америчке компаније послују у иностранству. Али лоше је шта те лобистичке организације чине са тим огромним, концентрованим и неовлашћеним утицајем.

Представљајући не само највеће корпорације у Сједињеним Америчким Државама, већ и неке од највећих корпорација на свету,  Привредна комора САД данас, као и Јунајтед фрут пре скоро једног века, има директан приступ политичким управама САД. Амерички Стејт департмент данас - као и у Боготи 1928. години - представља "америчке интересе", схваћене као синоним за корпоративне интересе. Зато организације као што су Агенција за међународни развој Сједињених Држава (УСАИД) и Национална задужбина за демократију (НЕД) добијају финансијска средства и директиве преко Стејт департмента.

И зато овим организацијама председавају или с њима најдиректније сарађују - не предсзавници хуманитарних организација или кругова за унапређивање и ширење демократије - него представници великих корпорација, оних којима истински служе, све вијући заставе "развоја" и "демократије".

И зато је могуће да се УСАИД отворено хвали да је партнер с чланом Америчке привредне коморе и гигантом агроиндустрије, Монсантом, који се, ресурсима Стејт департмента и новцем америчких пореских обвезника, а под параваном развојне помоћи, пенетрира у земље у развоју из целог света.

И зато је могуће да НЕД-ом директно председавају представници неких од највећих корпорација Вол стрита, нпр. Ексона, Голдман-Сакса, Форда, Сити групе, Визе. Иако се многи НЕД-ови стипендисти издају за левичарско-либералне активисте који се боре против корупције и недела "посебних интереса" у својим државама, они у ствари крче пут најкоруптивнијим и најштетнијим "посебним интересима" на кугли земаљској, да би ови лакше могли да доминирају тржиштем, ресурсима и - народом.

И то се све ради отворено - о чему је говорио администратор УСАИД-а на недавно одржаној конференцији Фондације Америчке привредне коморе. Исто поступају и УСАИД и НЕД и њихове многобројне испоставе у свету.

Сукоби, пучеви и освајања

Само по себи, пословање у иностранству није нужно рђава ствар. Међутим, америчке корпорације преко УСАИД-а, НЕД-а и њихових испостава не баве се само бизнисом.

Када траже заједничку основу, обостране интересе, и споразум о уносном послу, државе обично шаљу своје представнике у стране земље. Али не и САД. Оне друге државе потчињавају - "меком силом" и применом разних видова и степена тајне и отворене војне силе.

Кроз своје програме "развоја" и "демократије", САД систематски преузимају инфраструктуру, медије и политички поредак циљаних држава, да би на крају на власт инсталирале послушничко-клијентистичке режиме - било путем намештених избора, било "обојеном" револуцијом, било пучем у америчкој организацији. Ови клијентски режими онда служе "америчким интересима", као колумбијска влада 1928. године када су "амерички интереси" захтевали масовна убиства штрајкача.

Управо су УСАИД и НЕД саучествовале у организацији немира на улицама арапских градова 2011. године, изазивајући године ратова, уништавање читавих држава, и улазак читавог региона у још бешњи сукоб, све зарад старих и отворено декларисаних циљева америчке спољне политике. На Блиском истоку, Вол стрит тежи да елиминише конкуренцију, упосли своју огромну индустрију оружја и "почасти" нафтне компаније, и финансијском сектору и петродолару удахне још мало живота пред неизбежни слом.

Данас се државе као што је Тајланд суочавају са "опозицијом" која је створена и вођена искључиво из америчке и амбасада европских држава, а парама из каса УСАИД-а и НЕД-а. Налози на друштвеним мрежама такозваних активиста испуњени су искључиво садржајем добијеним од уживалаца грантова америчког Стејт департмента. Већ деценијама, амерички специјални интереси покушавају да воде главну реч у економским и геополитичким интересима Тајланда. Уздизањем Кине, Вол стрит се суочава са могућношћу да не буде у стању да користи Тајланд и друге кинеске суседе у обуздавању свог све моћнијег такмаца и потенцијалног узурпатора америчке хегемоније у Азијско-пацифичком региону.

Иако многи мисле да велике завере за владавину светом настају из идеолошко-политичких разлога, америчка хегемонија је у стварности вођена истим тропизмом људске похлепе која је погонио све империје у историји.

УСАИД и НЕД се често користе за изазивање сукоба, па чак и ратова - укључујући и тренутне сукобе које Сједињене Америчке Државе воде на Блиском истоку и Северној Африци. Обе организације имају задатке и за период после сукоба и ратова, као сада у Авганистану, где помажу да се уништене индустрије, установе и инфраструктура замене затвореним системом којим се плаћа директно Вол стриту и Вашингтону.

Сазнање ко и зашто усмерава америчку спољну политику помоћи ће политичарима и државним функционерима да избегну многе политичке диверзије намењене скретању пажње док САД јачају стисак. Сазнање да америчку спољну политику одређују интереси корпорација и њихова тежња да овладају ресурсима, тржиштем и народом олакшаће државама да се усредсреде на стварање еластичније привреде и институција, и система државне безбедности који ће бити у стању да се носи са многим методима из арсенала САД.

New Eastern Outlook

Претходно од истог аутора: Буквар за председника владе и министре: УСАИД и амерички хегемонизам

Аутор: Тони Карталучи
Извор: USAID and Wall Street: Conflicts, Coups, and Conquest | New Eastern Outlook
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Debian -- The Universal Operating System-у