Пређи на главни садржај

УСАИД и НЕД су оруђа Вол стрита

Фотографија преузета из Сарадња са УСАИД-ом унапредила привредни амбијент

Када се америчка компанија Јунајтед фрутс, сада под називом Чикита брендс интернешенел, суочила с проблемом радне снаге 1928. у Колумбији, на располагању је имала колумбијску војску, која је пуцала на штрајкаче да би их натерала да наставе с радом и компанији и надаље стварају профит.

Да Колумбија штити "америчке интересе" старао се Стејт департмент, у чијој амбасади у Боготи су били смештени представници компаније, који су, заузврат, извештавали Вашингтон.

Далеко од тога да је деловање Јунајтед фрут компани у Колумбији био изоловани инцидент. Генерал Маринског корпуса Смедли Батлер је написао књигу о свом личном, искуству из прве руке, из војевања на више континената за рачун нафтних компанија, банкара, Јунајтед фрут и сличних компанија.

Што значи да су велике корпорације и пре скоро стотину година имале контролу над механизмима америчке власти, да су кројиле домаћу и спољну политику, и широм света користиле државну војну силу ради остваривања сопствених интереса.

Данас је, видимо, такав аранжман еволуирао у друге облике.


Америчка привредна комора и УСАИД


Америчка привредна комора на својој веб страници признаје да је организација за лобирање и да представља милионе предузећа, великих и малих. Али то је организација у којој доминирају и која постоји само због својих највећих чланова: Шеврона, Сити групе, Кока-Коле, Форда, Дауа, Ексона, Ханивела, Проктор енд Гембла, Визе, Јама, Монсанта...

Нема ничега лошег у постојању лобистичке организације или томе што америчке компаније послују у иностранству. Али лоше је шта те лобистичке организације чине са тим огромним, концентрованим и неовлашћеним утицајем.

Представљајући не само највеће корпорације у Сједињеним Америчким Државама, већ и неке од највећих корпорација на свету,  Привредна комора САД данас, као и Јунајтед фрут пре скоро једног века, има директан приступ политичким управама САД. Амерички Стејт департмент данас - као и у Боготи 1928. години - представља "америчке интересе", схваћене као синоним за корпоративне интересе. Зато организације као што су Агенција за међународни развој Сједињених Држава (УСАИД) и Национална задужбина за демократију (НЕД) добијају финансијска средства и директиве преко Стејт департмента.

И зато овим организацијама председавају или с њима најдиректније сарађују - не предсзавници хуманитарних организација или кругова за унапређивање и ширење демократије - него представници великих корпорација, оних којима истински служе, све вијући заставе "развоја" и "демократије".

И зато је могуће да се УСАИД отворено хвали да је партнер с чланом Америчке привредне коморе и гигантом агроиндустрије, Монсантом, који се, ресурсима Стејт департмента и новцем америчких пореских обвезника, а под параваном развојне помоћи, пенетрира у земље у развоју из целог света.

И зато је могуће да НЕД-ом директно председавају представници неких од највећих корпорација Вол стрита, нпр. Ексона, Голдман-Сакса, Форда, Сити групе, Визе. Иако се многи НЕД-ови стипендисти издају за левичарско-либералне активисте који се боре против корупције и недела "посебних интереса" у својим државама, они у ствари крче пут најкоруптивнијим и најштетнијим "посебним интересима" на кугли земаљској, да би ови лакше могли да доминирају тржиштем, ресурсима и - народом.

И то се све ради отворено - о чему је говорио администратор УСАИД-а на недавно одржаној конференцији Фондације Америчке привредне коморе. Исто поступају и УСАИД и НЕД и њихове многобројне испоставе у свету.


Сукоби, пучеви и освајања


Само по себи, пословање у иностранству није нужно рђава ствар. Међутим, америчке корпорације преко УСАИД-а, НЕД-а и њихових испостава не баве се само бизнисом.

Када траже заједничку основу, обостране интересе, и споразум о уносном послу, државе обично шаљу своје представнике у стране земље. Али не и САД. Оне друге државе потчињавају - "меком силом" и применом разних видова и степена тајне и отворене војне силе.

Кроз своје програме "развоја" и "демократије", САД систематски преузимају инфраструктуру, медије и политички поредак циљаних држава, да би на крају на власт инсталирале послушничко-клијентистичке режиме - било путем намештених избора, било "обојеном" револуцијом, било пучем у америчкој организацији. Ови клијентски режими онда служе "америчким интересима", као колумбијска влада 1928. године када су "амерички интереси" захтевали масовна убиства штрајкача.

Управо су УСАИД и НЕД саучествовале у организацији немира на улицама арапских градова 2011. године, изазивајући године ратова, уништавање читавих држава, и улазак читавог региона у још бешњи сукоб, све зарад старих и отворено декларисаних циљева америчке спољне политике. На Блиском истоку, Вол стрит тежи да елиминише конкуренцију, упосли своју огромну индустрију оружја и "почасти" нафтне компаније, и финансијском сектору и петродолару удахне још мало живота пред неизбежни слом.

Данас се државе као што је Тајланд суочавају са "опозицијом" која је створена и вођена искључиво из америчке и амбасада европских држава, а парама из каса УСАИД-а и НЕД-а. Налози на друштвеним мрежама такозваних активиста испуњени су искључиво садржајем добијеним од уживалаца грантова америчког Стејт департмента. Већ деценијама, амерички специјални интереси покушавају да воде главну реч у економским и геополитичким интересима Тајланда. Уздизањем Кине, Вол стрит се суочава са могућношћу да не буде у стању да користи Тајланд и друге кинеске суседе у обуздавању свог све моћнијег такмаца и потенцијалног узурпатора америчке хегемоније у Азијско-пацифичком региону.

Иако многи мисле да велике завере за владавину светом настају из идеолошко-политичких разлога, америчка хегемонија је у стварности вођена истим тропизмом људске похлепе која је погонио све империје у историји.

УСАИД и НЕД се често користе за изазивање сукоба, па чак и ратова - укључујући и тренутне сукобе које Сједињене Америчке Државе воде на Блиском истоку и Северној Африци. Обе организације имају задатке и за период после сукоба и ратова, као сада у Авганистану, где помажу да се уништене индустрије, установе и инфраструктура замене затвореним системом којим се плаћа директно Вол стриту и Вашингтону.

Сазнање ко и зашто усмерава америчку спољну политику помоћи ће политичарима и државним функционерима да избегну многе политичке диверзије намењене скретању пажње док САД јачају стисак. Сазнање да америчку спољну политику одређују интереси корпорација и њихова тежња да овладају ресурсима, тржиштем и народом олакшаће државама да се усредсреде на стварање еластичније привреде и институција, и система државне безбедности који ће бити у стању да се носи са многим методима из арсенала САД.

New Eastern Outlook

Претходно од истог аутора: Буквар за председника владе и министре: УСАИД и амерички хегемонизам

Аутор: Тони Карталучи
Извор: USAID and Wall Street: Conflicts, Coups, and Conquest | New Eastern Outlook
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Debian -- The Universal Operating System

Коментари

  1. Добар текст,хвала на преводу!!!

    ОдговориИзбриши
  2. Велика Метла18. новембар 2017. 10:50

    Док год имају штампарију долара, која ради у 3 смене, овако ће да буде!

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Гилад Ацмон: Вакси нација - изабрана нација

  Нетањаху: Моја основна мисија као премијера је да обезбедим 36 милиона вакцина против Короне у следећој години Пише: Гилад Ацмон Премијер Нетањаху је  изјавио  да је Израел спреман да обезбеди или произведе 36 милиона вакцина у следећој години. Ако се питате зашто нацији од девет милиона људи, која је половини свог становништва већ дала две дозе  Фајзерове вакцине  треба 36 милиона вакцина, одговор је поражавајући: масовна кампања вакцинације може помоћи Нетањахуу да обезбеди победу на предстојећим изборима, али је дугорочни утицај на здравље нације у најмању руку „непознат“. Да будемо мало реалнији, вероватно је катастрофалан. Током конференције за штампу Нетањаху је признао, „што се тиче вакцина које имамо, нико не зна колико трају ... Морамо се припремити за најгори сценарио. Најгори сценарио је да се морамо вакцинисати (два пута) сваких пола године “, што значи набавку чак 36 милиона вакцина, под претпоставком да се за свих 9 милиона Израелаца требују две дозе вакцина сваких шес

Стопа смртности експерименталним вакцинама за старије Израелце 40 пута је већа него од КОВИД-19

  Фотографија: Шатерсток Лајф сајт њуз је направио опсежну страницу о дешавањима у вези са вакцинама за КОВИД-19.  Погледајте овде   1. март 2021. ( Лајф сајт њуз ) -  Иако је група независних лекара у јануару закључила да експерименталне КОВИД-19 вакцине „нису сигурније“ од самог вируса, нова анализа стопе смртности због вакцина у Израелу показује да је заиста могуће да се случај подигне на драматичан ниво.  Поновна анализа података објављених од стране израелског Министарства здравља и др Хервеа Селигмана са Медицинског факултета за инфективне и тропске болести универзитета Екс-Марсеј и инжењера Хаима Јатива, укратко открива да је експериментална вакцина против мРНК из компаније Фајзер убила „око 40 пута више (старијих) људи него што би их сама болест убила“ током недавног петонедељног периода вакцинације.  Бројке истовремено показују да је стопа смртности код млађих људи 260 пута већа од оне коју би вирус КОВИД-19 изазвао у датом временском оквиру. Иако се пуна математичка анализа

Who is the Saker?

Almost a year ago to the day, I had the distinct displeasure of meeting the man who calls himself the Saker. Our professional relationship lasted less than a month, for reasons I will outline below. We parted on rancid terms and I swore to him that I would make his identity and ideological shortcomings public. I have waited until now due to milestone events in my own life and because, frankly, I was waiting to see what the loon would come up with next. As of the end of last year, I had been following the Saker blog for several years to get news of events in Donbass and when I learned he was looking for volunteers for a Serbian sister site, I applied for the job. My original idea was to contribute some translations on an ad hoc basis but Saker had just had a major falling out with the whole Serbian team and sacked the previous team leader, Aleksandar Jovanovic. He described Mr. Jovanovic as ,,a talented translator with paranoid psychotic tendencies". I didn't delve too de