Пол Робинсон: Руске опције за Луганску Народну Републику

Игор Плотњицки. Фотографија преузета из Leader of "LPR" militants Plotnitsky went to Russia - media

Политичке смицалице у Луганској Народној Републици у Источној Украјини данас су настављене бекством председника ЛНР Плотњицког који се потом обрео у Москви. Сада власт у својим рукама чврсто држи министар унутрашњих послова ЛНР Игор Корнет, који и даље упорно тврди да му није намера да збаци Плотњицког, него једино да одстрани издајнике Републике из председникове околине. Снаге под контролом Корнета су похапсиле више високих државних функционера ЛНР, под оптужбом да су тајно радили за украјинске власти из Кијева и да су спремали издају и предају ЛНР Оружаним снагама Украјине. Ја у то не верујем. Имам утисак да се у ЛНР за издају оптужује када желите да се решите опонента. Али, како год било, због ових дешавања у ЛНР, руско руководство се обре у небраном грожђу.

Као што рекох у претходном чланку, Patron-client relations, Москва нема потпуну контролу над Донбасом. Али то не значи да се ништа не пита или да може да игнорише шта се тамо дешава. По мени, Москва има следеће опције на располагању:

1. Да на Плотњицког гледа као на некорисну карту, одбаци га, и подржи Корнета. До сада, Москва је инсистирала на томе да је оно што се дешава у Луганску унутрашња ствар ЛНР. Ако тако настави, то би у суштини значило да подржава Корнетов пуч. Али онда се јавља питање како наћи новог председника и ко би то могао да буде.

2. Изналажење неког решења којим би се Плотњицки у Луганск вратио као председник, али то би овога претворило у марионету, док би стварна власт и даље била у рукама Корнета.

3. Изнаћи начин да се Плотњицки врати у Луганск са пуним председничким ауторитетом и овлашћењима.

4. ""Премостити" читав проблем укидањм ЛНР, и спојити је са Доњцком Народном Републиком у заједничку Новорусију.

Треће решење, "рестаурација" Плотњицког, делује прилично непрактично. Русија неће желети да започне грађански рат у оквиру постојећег грађанског рат, тако да су војне мере против Корнета мало вероватне, мислим да се чак и не разматрају. Можда би се могао изнаћи какав дипломатски начин да га се притисне и дигне руке од свог наума, рецимо тако што ће му се недвосмислено ставити до знања да ће Москва, настави ли Корнет као до сада, укинути сву помоћ ЛНР. Али таква претња не би деловала баш веродостојно. Не би, јер ово је једна од ситуација када патрон заиста мора да уважава шта клијент хоће. И контрапуч би за Москву  било лоше решење, мада о томе вероватно и не размишља.

У неким аспектима, четврта опција - спајање ЛПР и ДНР - чини се оптималном. Увек ми је изгледало да се Доњецком Народном Републиком много боље управља него са ЛНР, и да њен председник, Александар Закхарченко, има харизму која Плотњицком недостаје. Нема сумње да ДНР изгледа прилично атрактивно са становишта ЛНР. У пракси, спајање би се вероватно извело тако што би ДНР себи присајединила ЛНР, да их обе ојача. Уосталом, зар није смешно што тако мала географска област као Донбас под контролом побуњеника има две различите владе и две различите војске?

Са "Твитера"

Али, иако четврто решење делује најсмисленијим, оно садржи и неколико проблема. Једина два "демократска гласања" у ЛНР и ДНР су били референдум маја 2014. којим су успостављене републике и председнички избори новембра исте године. Наравно, може се расправљати о квалитету тих избора и колико су били заиста демократски, али они, и такви какви јесу, вођству република дају легитимитет. А то би у невољу довело Плотњицкијевог сукцесора - на какав легитимитет би се он могао позвати? Такође, пошто је ЛНР успостављена референдумом, само референдумом може и нестати. У одређеном смислу то је само питање формалности, али формалности јесу важне, толико да је чак и Совјетски Савез имао некакве изборе.

Још један проблем у оквиру проблема "како се решити Плотњицког?" је чињеница да је овај потписник Минских споразума, који, наводно, дају "мапу пута" мирном решењу сукоба у Украјини. Ако Плотњицки буде уклоњен, онда би његов наследник могао да тврди да га споразум не обавезује. Штавише, ако се ДНР и ЛНР споје, онда би Кијев могао да каже да, пошто тобожње државе чије су вође потисале Мински споразум више не постоје, онда овај не обавезује ни Кијев. А то није нешто што би Москва желела.

Дакле, можда би најбоље било Плотњицког задржати. Али очигледно је да он, кад би се вратио у Луганск, не би имао ауторитета нити икакву стварну власт. Неко можда мисли да Москва жели свог човека на челу ЛНР, којем може да наређује кад дође до стани-пани, али Плотњицки који би био више Корнетова него марионета Москве не би могао да одговори захтевима такве улоге.

Све у свему, за Москву нема никаквих добрих опција. У овом тренутку, Кијев вероватно ужива у спектаклу и мисли како ствари иду добрим путем. Што не мора бити. Пре неколико недеља, министар спољних послова ЛНР- Владислав Дејново је напоменуо да је будућност Луганска да буде у Украјини. С обзиром на то да Корнет своју побуну правда тиме да званичници ЛНР планирају да издају Републику и предају је Кијеву, тешко да ће ико у ЛПР јавно поновити оно што рече Дејново. Заговарање бескомпромисног става према Украјини биће још чешће и снажније.

Све у свему - збрка. Нећу предвиђати шта ће се десити следеће.

Препорукe:

-  3 Scenarios for the Coup in the Lugansk People's Republic

- Kremlin comments on Plotnitsky’s arrival to Moscow — Politics, Russia — EADaily

Претходно од истог аутора: Пол Робинсон: Истраживачко новинарство

Аутор: Пол Робинсон
Извор: Shenanigans in Lugansk | IRRUSSIANALITY
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Debian -- The Universal Operating System-у