Хоће л' бити Сибирског калифата? (1. део)

Први део: Бизнис као из бајке

Специјални дописник часописа "Комсомолска правда" Дмитриј Стешин отишао је у Тјумен и Сургут - како би установио колико су истините гласине и страхови да ће придошлице окупирати нафтна и гасна подручја Русије

Нелегалних имиграната на градилиштима у Тјумену има на стотине. Свакодневно! То више никог не изненађује ... Фотографија: Прес служба Министарства унутрашњих послова Русије за Тјуменску област

Стратешке области Русије, Ханти-Мансијски аутономни округ и Тјуменска област, одавно су ризница нафте и гаса из које се намирује трећина буџета Русије. Али, последњих неколико година су постале и главни транзитни коридор за мигранте са Кавказа и из Средње Азије, велике националне дијаспоре и луди "нафтни новац". И поприште сукоба на "националној и верској основи".

Стога није чудо што су овде почели да говоре о стварању Тјуменског калифата. Па чак и Сибирског калифата. Специјални дописник "Комсомолске правде" покушао је на лицу места да сазна колико је све то озбиљно.

Мој пријатељ "Исисовац"

У руском центру нафте и гаса је толико све "добро" у међунационалним односима и са миграционим токовима, да је моја посета региону изазвала комешање. Чак су ме ставили под присмотру. Младић са капуљачом навученом на очи ме ревносно пропуштао испред себе на свим пешачким прелазима, иако сам, не познавајући град, тумарао улицама у цик-цак. На крају смо се сударили очи у очи - помешао сам улицу, окренуо се назад и одмах угледао старог знанца. Претварао се да су претходни сусрети само случајност, пука случајност.

Центар Тјумена је био завејан снегом, али се одмах могло видети да је потпуно европеизован, супротно злонамерним оговарањима "Тјумен је село-престоница". У овој области богатство се јавно показује. Чак су се и научници из Института за проблеме развоја севера разбацивали новцем. Максим Черепанов, једући неки продукт "фјужн" кухиње, ме је нежно, али одлучно, "умиривао":

- Повећање броја миграната је видљиво у задње време, јер је од 2005. године њихов број драматично порастао. Ми смо пре неколико година спровели истраживање, и шта се испоставило - напетост, негативне ставове према мигрантима углавном имају они који их ретко срећу у свакодневном животу.

Ова изјава је апсурдна, али скренути Максима са задате линије није било могуће. Ни радикалне струје у исламу код наших стручњака не изазивају никакву забринутост. Тек кад сам искључио снимање мој саговорник је изрекао најинтересантније:

- Генерално, ови наши одлазе у Исламску државу, наравно. Мој пријатељ је отишао, Магомед, заједно смо се бавили спортом. Отишао је, затим се вратио и поново отишао у Сирију. Убијен је кад је прелазио границу.

После научника за мој сто је сео студент-политичар Анвар Шамсудинов, мој дугогодишњи читалац - који ме је убедио да се сретнемо и попијемо кафу јер се пожалио: "Ви просто не можете да замислите како нам ретко долазе гости." Кад поменух Тјуменски калифат, развеселио се:

- Ја калифат имам у кући. Мој отац је шиит, мајка - суниткиња. Родитељи ме зову "Исисовцем у срцу". Уопште узев, ова тема је у моди, наравно. Дечак из планинског села или из Средње Азије долази да се школује, околина је чудна, туђа, нечим се мора истаћи. По рођењу је муслиман, значи, преко ислама је најлакше. Уздизати се кроз учење или олимпијаде је дуготрајно и мукотрпно. А овако - идеш са бројаницама, режиш на "невернике". Поштују те и боје те се.

- Да ли знаш некога ко је у ИСИС-у?

- Не. Има једна будала, он се као канио да иде. Док се наканио, ИСИС уништен.

Објашњавам саговорнику да је старешинство ИСИС-а, предосећајући скорашњи крај у Сирији, издало фатву "о новој тактици борбе кроз месне џемате у Дар ел-харбу (земљи рата). То јест, не идите у Сирију или Ирак, већ организујте терористичке нападе у земљама у којима живите. Технике програмирања људи су као Дамоклов мач, а последња достигнуће је - држати се уобичајеног понашања: "све је у реду" и "решиће се само од себе."

Радикална синтеза

Нисам ја први који је приметио да у друштву у којем не постоје строге националне или регионалне норме понашања,  радикални ислам брзо напредује - то му је идеално плодно тло. А ако се такво окружење стално инфицира кроз миграционе токове, сачињене 90% од муслимана ... Онда ће пре или касније настати идеја о калифату и појавиће се људи који су спремни да га успоставе. Пре свега, кроз повећање међунационалних и међуверских сукоба.

У Тјуменској области и Ханти-Мансијском округу, подударили су се бројни фактори, захваљујући чему се појавио израз "Тјуменски калифат". Проблем се показао синтетичким, вишеделним, заснованим на солидном историјском темељу.

У недељу, по последњој моди уређена канцеларија највећег руског произвођача нафте је празна и тиха. Пијем чај са бившим генералом КГБ-а и историчарем који је био консултант на филму "Адмирал", писцем и етнографом Александром Петрушиним:

- Овде су сви увек били придошлице. А ислам је присутан у овим земљама стотинама година. Када је Јермак (чувени козак који је за Русију открио и освојио Сибир - прим. прев.) освојио ове територије, овде су били сибирски Татари и остаци Златне хорде. Тјумен је постао први руски град иза Урала, Сада је стар 431 годину. За Јермаком долазе трговци, а онда потоци прогнаника - заробљени Швеђани, декабристи, петрашевци, чак и Достојевски. Затим је започела аграрна реформа Столипина, дошли су насељеници беземљаши. Моји преци су такође дошљаци. Тешко им је било, новорођенчад су увијали у маховину, али су некако преживели. После Првог светског рата, овде је пронађено десет хиљада заробљеника. Тридесетих година - специјални насељеници. 1964. године започета је експлоатација нафте - и ново насељавање региона. Републике су преузеле управу над градовима. Све је личило на "лонац за топљење нација" по америчком моделу.

Мени се лично, ова позајмљеница из енглеског, "лонац за топљење нација", чини глупим и врло штетним изразом. Користе га у свим дискусијама, када нема довољно других аргумената у прилог бескрајне толеранције. И сви заборављају да лонац не кува сам. Ако нешто куваш у лонцу, онда прати ниво и притисак воде - отварај поклопац, подешавај јачину ватре. А кад се мора, онда ће сами творци "лонца за топљење нација" слати Јапанце у концентрационе логоре и Кинезе сабити у Кинеске четврти, или организовати превентивне погроме ...

Долазак и просперитет

На дан мог доласка у Тјумен, три држављанина Узбекистана су затражила цигарету а затим пребили једног мештанина. Узбеци су брзо ухваћени, показало се да су били незапослени имигранти без докумената, каквих има на десетине хиљада. Да ли можемо говорити о "међуетничком сукобу"? Питање је реторичко.

Последњих година у свакој федералној јединици и губернији у Русији су се појавили "комитети за питања националности". Функција им је, да тако кажемо, делимично декоративна. Бар сам раније тако мислио, да је комуницирање са "комитетима" губљење времена, али овог пута сам погрешио. У Тјумену је све било као подмазано. Монотона прича председника одбора Јевгенија Воробјева о "мосту пријатељства" ме је спочетка успављивала ... Бежећи од лепљивих окова сна, и скоро немислећи, упитах Јевгенија Михајловича како чланови комитета, који су јавне личности, могу да утичу на вође националних дијаспора? И, ненадано, добих кохерентан и разумљив одговор:

- Прво, они су држављани Руске Федерације. Социјализовани су, имају изграђен статус и бизнисе. То су озбиљни играчи - Јевгениј Михајлович је заћутао на тренутак, меркајући ме, а онда, рече тихо али јасно: "Важно је да се не продају било коме. Мислим да је тако. Знам како то бива - десет година сам био шеф Тобољска. Можеш се продати само једном, било Чечену, било Ингушу, свеједно ти је!"

- Видео сам у Кондопоги како то бива ... и како се завршава.

- А ако га држиш на одстојању и при том сарађујеш с њим ...

И разговор је кренуо на другу страну. Испоставило се да је Јевгениј Воробјев радио неколико година у месном одељењу за запошљавање, али наравно, није остао у њему:

- Погледао сам како поступамо са квотама за раднике мигранте и схватио да смо били својски изиграни.

- ???

- Грађевинска организација подноси пријаву. Зидаће зграду. Ја погледам колика је плата и цена изградње квадратног метра. Умањена за порез. И кажем начелнику грађевинског одељења: "Драги мој, у Тјумену квадратни метар не сме да кошта 40 000 рубаља." Он: "А колико сме?" Ја: "25 хиљада, максимум. Знаш ли зашто? Зато што ти људе плаћаш пет хиљада, осам хиљада ... Он мени: "То су све гастарбајтери, за њих је то нормално". Ја се заинатио: "Дај људима пристојну плату, 40 - 50 хиљада, а ми ћемо ти за те новце наћи раднике у самом Тјумену!" Све је јасно када се пријављујете за службу за запошљавање! Да не би било да нема довољно радника на градилиштима. Даље. Енергетска компанија се јавља на позив из Немачке и нуди специјалисте за плату од 50 хиљада рубаља. Изненађен, питам њеног представника: "Где сте нашли стручњаке за ту плату у Немачкој?" Следећа компанија, из Турске, ради завршне радове, плата је 18 хиљада. Смејем се, радио сам у грађевинарству толико година. Кажем: "Где сте нашли Турчина који ће доћи у Сибир за 18 хиљада рубаља, то је само за храну!"

Плашио сам се да прекинем његов монолог, јер сам први пут чуо чиновника како искрено и зналачки образлаже како ради систем за ангажовање имиграната. Јевгениј Михајлович дубоко удахну и настави:

- У пријави му пише да је ангажовао 300 људи из Азербејџана. Ја га питам: "Зашто ти требају 300 Азербејџанаца као да овде имамо азербејџанско предузеће? Зашто су ти потребни за квоту, да ли си полудео? Ми ћемо ти наћи човека који ради на електричном виљушкару, зашто га узети из Азербејџана. Речју, када пажљиво погледаш те пријаве, све ти је јасно.

- Шта ти је јасно?

- Схватићеш да ако дајеш нормалну плату, овдашњи људи ће доћи да раде за њу. Направиће ред колико ће их бити! Мој кум има грађевинску фирму, код њега зидар добија 80-90 хиљада. За пет година, момак је купио стан, по пуној цени, а још нема тридесет година. Династије раде тамо! Зашто слушамо ове бајке предузимача и верујемо у њих?

САМО ЧИЊЕНИЦЕ

Тужна аритметика

Како се показало из разговора са директором непрофитне Фондације за проучавање проблема демократије, Максима Григорјева, ако се пажљиво погледа, користи од миграције су сумњиве.

- У 2016. години, мигранти који раде у Русији су купили дозвола за рад у вредности 38 милијарди рубаља. Добра пара. И доходак наше државе од радне миграције.

Али следеће цифре нису добре - трошкови.

- Историјски гледано, миграционо окружење је криминализовано. Само у 2017. години, 29 397 миграната је робијало у руским затворима. Издржавање једног затвореника годишње кошта 469 000 рубаља. Укупно: 14 милијарди рубаља.

- Прошле године, 55.160 илегалних миграната је депортовано из Русије. Овај поступак кошта буџет око 3 милијарде рубаља.

- Одржавање једног миграционог центра са мигрантима који су предмет депортације кошта у просеку 200 милиона рубаља. У Русији има 80 таквих центара, укупно 16 милијарди рубаља годишње.

- На пример, у 2013. Русија је била на првом месту у свету у погледу средстава која су мигранти слали ван земље - 20 милијарди долара! Тај новац је за нашу економију - изгубљен.

- Такође, приход не узима у обзир трошкове школовања деце миграната (само у Москви има 25 хиљада ученика из околних земаља - три милијарде рубаља кошта њихово школовање), трошкове здравствене заштите - порађање је у Москви бесплатно, што се добро зна у Средњој Азији. Такође, лекари су обавезни да било кад, било ког мигранта без накнаде хоспитализују у трајању од три дана. Трошкови инфраструктуре - урбане и транспортне, штета повезана са криминалом, трговина кријумчареном робом, обарање цене рада на тржишту рада и још много тога ...

Крај првог дела

Аутор: Дмитриј Стешин
Извор: Построят ли мигранты в Сибири таежный халифат. Часть 1: «Сказочный бизнес»

За Ћирилизовано изабрао и превео: Драган Вукојевић