Владан Ивковић: Интегрално балканчење Срба

Извор: Википедија

Балкански политичко-културни идентитет је међу југоносталгичарским Србима почео да замјењује југословенски идентитет који се самоубио. Кад Србин данас хоће да се додвори Хрватима или Бошњацима, те да им да до знања да није националиста, него да воли све људе, посебно њих, он пригрли балкански идентитет, као што је некад бивао Југословеном, само што је југословенство до 1941. имало далеко више разложности.

Први проблем са балканчењем Срба је баш тај покушај компензације једног самоубилачког идентитета другим. Одакле неким Србима потреба да се братиме са народима који их мрзе, то је сложено питање на које овдје нећу покушати дати одговор. Па, комшије најбоље живе кад не дијеле авлију и кад се зна гдје је међа…

Други је у селективности. Ако вам је балканство културни идентитет, онда сте једно са Шиптарима, Турцима, Грцима, а не само с ким ви желите да дијелите балканство. Немојте се заустављати на Црногорцима и Македонцима, а дискриминисати Шиптаре.

Треће, додворавање бившим Србима који су вас се одрекли – основни појавни облик балканства – је и непристојно и понижавајуће. Зар не можете бити пријатељи без да се претварате и мијењате свој идентитет? Какав вас то пријатељ неће као Србина него морате да измишљате идентитете да би вас прихватио? Ако Црногорац каже да није Србин, не треба ми ни као Балканац.

Четврти проблем је у усвајању сугестија завојевача. Ово је можда и најпоразније.

Балкан је од Соче до Босфора, и од Саве и Дунава до Средоземног мора. Ако ћемо технички, дакле, географски, ви из Марибора, Осијека или Новог Сада – нисте Балканци, осим према параметрима “цивилизоване“ Западне Европе која вас је набила у оно што она сматра депонијом смећа. Технички говорећи, Италијан из Трста и Турчин из Једрена су Балканци, док Србин из Земуна, Хрват из Жупање, Македонац из Баната и Црногорац из Бачке нису. Шта је Балканац географски је одредио какав-такав научни договор, а шта је Балканац културно-политички је одредио гадљиви став Западне Европе. Став западноевропске интелигенције је да је Балкан почиње тамо гдје Европа престаје. А пошто се то коси са прокламованом везом западне цивилизације са Антиком, Грчку, најбалканскију од свих балканских земаља, често и не сврставају у Балкан.

Чак су једној глобалној и историјски свеприсутној геополитичкој појави атлантистички политиколози дали назив “балканизација“, као да се нису баш њемачки народи и племство вијековима између се клали око дунума земље и цијепали по милион шавова.

Западноевропско поимање Балкана има коријен у осјећају и изразу своје моралне и културне супериорности над народима европског југоистока, који редовно бива стратешки искориштен за наметање “вриједности“ и политичких смјерница у циљу остваривања освајачких интереса. Најновија смјерница је покушај интеграције српског говорног подручја, плус Шиптари, у тзв. Западни Балкан, јер су Источни и Јужни Балкан, је ли, већ освојени, па нема потребе да их се нешто уоквирује вјештачким идентитетима.

Иначе, тај осјећај моралне надмоћи је повезан, као и оквирне границе културолошког Балкана, и са географским дометима Османског царства и снисходљивим ставом према културама на које је оно кључно утицало.

Српско поимање балканства је извитоперена и сасвим недосљедна комбинација географског и културолошког. Западна Европа Србина може да мрзи и да против њега покреће ратове, али Балканца се гади. Као што наговјештава текст Азрине пјесме “Балкан“, српска је трагедија у томе што смо ми те ставове погрешно схватили и интегрисали их у једно, често као основу за понос и инат, што је блесаво.

У пракси, са интеграционим балканством се идентификују углавном људи српског говора, дакле Срби који желе да буду “добри“ бившој браћи и бивша браћа – нарочито они који себе зову Црногорцима и Македонцима – која могу пристати на свашта нешто, осим да се зову Србима… Улети на ту журку и понеки Шиптар, али само у нади да ће између Шкија уграбити нешто женско, јер он за друге интеграције није заинтересован.

Извор: allaboutturkey.com

Уколико сте прави Балканац, онда морате бити “браћа“ не само са бившим Југословенима, него и са трачким Турцима, Бугарима, Грцима, Шиптарима. Као што нема југословенства ако у њему не учествују и Срби и Хрвати и Словенци, тако нема ни балканства у којем не учествују и Шиптари и Турци и Бугари и Словенци и Хрвати.

Нормално, иза појаве интегралног балканства стоје и комерцијални разлози. Култура се најприродније гради на језичкој основи, па се тако најбоље и продаје. Српски језик је заједнички свима од Купе до Кајмакчалана, па и тржишне силе морају да поштују ту чињеницу. Да би више људи који говоре “нашки“ куповало “балканску“ музику, држаћемо се при маркетингу подаље од израза који вријеђају поједине муштерије, тј. избацићемо српски предзнак из употребе, без обзира на то што су муштерије које су одлучиле да их српско име вријеђа у огромној мањини у односу на муштерије које оно не вријеђа.

Дакле, прича о балканчењу се као и прича о југословенству своди на даље замјењивање српског имена и идентитета. Сви смо Срби, али пошто неки неће то да буду, дај да направимо интегрално балканство, да сви буду задовољни, сем Срба, и да се нико не вријеђа. Дај било шта, само да нисмо Срби, јер то вријеђа.

СРБИСТ – Битно. Разумно. Српски.

Претходно од истог аутора: Владан Ивковић: Живиш, генерале

Аутор: Владан Ивковић
Извор: Интегрално балканчење Срба – СРБИСТ