 |
| Фотографија преузета из President Trump Orders Pentagon to Elevate Cyber Command, But That’s the Easy Part - The Drive |
Чланице НАТО-а, укључујући САД, Велику Британију, Немачку, Норвешку, Шпанију, Данску и Холандију, почеле су да јавно разрађују и одређују смернице у погледу употребе офанзивних сајбер оружја.
Ројтерс у чланку, "НАТО разматра 'офанзивну одбрану' у сајбер рату", пише:
"Један број држава савезница из НАТО-а размишља о чвршћем одговору државним хакерима, што подразумева и коришћење сајбер напада у којима би се рушиле мреже непријатеља, кажу званичници...Таква доктрина значи да НАТО мења приступ - са одбране на суочавање са хакерима за које званичници кажу да их Русија, Кина и Северна Кореја користе за подривање западних влада и крађу технологије."
Ројтерс такође наводи да САД и савезници већ поседују сајбер оружја и да су претили да ће их користити офанзивно, подсећајући да је вирус Стакснет (Stuxnet) 2010. године употребљен за разарање иранске нуклеарне инфраструктуре. Међу другим примерима могуће офанзивне примене су искључивање електрана убацивањем малвера уместо бомбардовањем. Међу "сајбер командама" које успоставља НАТО је и она у Естонији, очигледно намењена извођењу сајбер напада на циљеве у Русији, пише Ројтерс.
Ширење агресије НАТО-а на сајбер (кибернетички - прим. прев.) простор
На први поглед би се рекло да држава која развија средства за одбрану и извођење контранапада против страног агресора, па и у сајбер простору, спроводи легитимну политику. Али када је у питању НАТО, са серијама агресија и ширењем преко својих граница - а на основу лажних изговора - сва је прилика да овај војни савез агресију уноси и у сајбер простор.
После напада на Вашингтон и Њујорк 11. септембра 2001. године уследила је НАТО-ова инвазија и окупација Авганистана. Иако нико од осумњичених нападача није био из те земље, чија влада такође није имала никакве везе с нападима, НАТО је напао Авганистан и држи га под окупацијом ево већ 16 година.
Напад на Ирак 2003. године који су предводиле САД уз учешће других чланица НАТО-а био је у потпуности заснован на неистинама. Оптужбе да ирачка влада поседује хемијско и биолошко оружје су, како се касније испоставило, биле исфабриковане не би ли се оправдало убијање преко милион Ирачана и погибија на хиљаде америчких и европских војника. Напад на Ирак и потоња окупација су довели до регионалног сукоба који траје и данас.
2011. године, када су терористи повезани са Ал Каидом кренули да оборе владу Либије, НАТО је сукоб приказивао као Гадафијев покољ, како су их називали западни медији, "бораца за слободу". На крају, НАТО-ови милитанти и ваздушни напади алијансе јесу срушила владу, али је Либију остала у рушевинама.
2013. и 2014. године, САД су са својим НАТО партнерима отворено подстицале протесте против легитимне владе Украјине. Подржавајући неонацистичке милиције и њихове политичке странке, НАТО је успео да сруши владу и на власт доведе организације и странке укључене у протесте. Војни савез је од тада више пута интервенисао на различитим нивоима, прибегавајући свему осим војној интервенцији, како би заштитио режим у Кијеву од политичких изазова и могућег контра-пуча.
На много начина, од "Арапског пролећа" 2011. године, САД и НАТО-а су већ користили сајбер оружје за дестабилизациу и нападе на "отпадничке" државе. Манипулисало се друштвеним мрежама у првим недељама протеста, шириле лажне информације - техничким и софтверским средствима датим опозиционим групама на парама САД и НАТО-а, све с циље да се обори легална власт.
Данас чланице НАТО-а бомбардују, нападају, држе под окупацијом и дроновима убијају широм Африке и Азије. И у целом свету употребљавају савремена дезинформационо-пропагандна средства како би изманипулисали политичке процесе.
Офанзивно сајбер оружје не само да ће "унапредити" сталну и свудаприсутну НАТО-ову агресију, већ ће моћи да се, због саме своје природе која омогућава скривање извора напада, употребљава и када се примена конвенционалних војних средстава не да оправдати.
С обзиром на богато НАТО-ово искуство у фабриковању изговора за агресију и "доброћудност" сајбер оружја у односу на конвенционално оружје, можемо очекивати да ће НАТО искористити овај нови концепт "офанзивне одбране" како би наставио с претњама народима и државама, али много учесталије него до сада, са конвенционалним војним операцијама.
Иако Ројтерс наводи Русију, Кину и Северну Кореју као највероватније циљеве, сва је прилика да ће свако, било држава било ко други чији се интереси не поклапају са интересима НАТО-а, постати мета сајбер напада алијансе.
Стварање средстава за контролу могућности и спречавање НАТО-а да оствари ма и најмању предност у сајбер простору је предуслов будућег мира и стабилности - на мрежи и ван ње.
 |
| New Eastern Outlook |
Напомена преводиоца: У паузи превођења, на доводу вести наиђох и на:
- Политика Online - Путин на опрезу због интернета и друштвених мрежа
- Russia's undersea naval activity is at record levels, and NATO is worried about a crucial lifeline to the world : worldnews
Нарочито бих вам препоручио да погледате чланак и расправу на "Редиту". Изгледа да ово - првобитно британско - упозорење, да се Руси нешто много шуњају око главног светског интернет кабла, има и другу намену, осим да измами још пара за посрнулу Краљевску ратну морнарицу.
Другим речима, не би требало да се изненадимо ако непосредно пред руске председничке изборе чујемо, на пример, да су Путинови хакери напали рачунарску мрежу Лондонског Ситија... У праву је Џон Рапапорт: "Свака велика тајна операција има неколико различитих циљева."
А још више Џон Корбет са новим појмом: информационо-индустријски комплекс (први пут на српском језику споменутом и образложеном управо на "Ћирилизовано", у Информационо-индустријски комплекс (видео на енглеском и транскрипт на српском), али, нажалост, само за 60 читалаца - четири пута мање од, на пример, оног што и врапци на грани знају, тј. Пол Крејг Робертс: Стварно не видите да се спрема рат?.
Раније од истог аутора: Аутернет: Информациони рат новог облика
Аутор: Улсон Гунар
Извор: NATO Rolls Out Offensive Cyberweapons | New Eastern Outlook
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Debian -- The Universal Operating System-у
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!