Бирај речи да глупост не зазвечи

  
Фотографија: Сава Радовановић / Танјуг. Преузето из
Brnabić: Slogani ne mogu da podstaknu rađanje


             Поводом резултата  Јавног позива за израду слогана са циљем подстицања рађања Министарства културе и информисања у последњих неколико дана оглашавали су се различити политички актери, критикујући не само избор слогана, већ и сам позив. Тако је премијерка изјавила да слогани немају никакав ефекат ни сврху, а министарка Зорана Михајловић је неколико награђених слогана прогласила неподобним, дискриминаторним и сл. На таласу других негативних оцена награђених слогана ове две изјаве резултирале су ограђивањем надлежног министарства и одговорне комисије од проглашених победника.

            О потребама да се распише јавни позив, требало је говорити раније, па су изјаве политичара на ову тему, у најмању руку, закаснела реакција, али и таква реакција показује суштинско неразумевање функционисања слогана. Ту се њихово суштинско неразумевање слогана, његове употребне вредности и функције приближава неразумевању које су имали чланови комисије која је и доделила награде.

            Слоган се у Речнику српскога језика Матице српске дефинише као „оно што се истиче као основно начело, гесло, девиза”. Речник страних речи и израза Милана Вујаклије доноси етимологију ове лексеме:

Слоган енг. slogan стари ритмички ратни поклич шкотских горштака; у САД: лозинка, гесло, крилатица (политичка, културна и др.), нпр. „Сваке недеље купи по једну књигу“.

            У савременом енглеском говору slogan означава реч или реченицу која се користи да изрази карактеристичну позицију става или циља коме се стреми, а у маркетиншком жаргону означава кратку, ударну реченицу која се користи у рекламирању и промотивним активностима (Зоран Славујевић, 2007). Бавећи се политички слоганима пре свега, Славујевић најпрецизније одређује сам појам слогана уопште сажимајући све основне одлике слогана као дела шире кампање: сажетост (синтетизоване, кратке поруке), експресивност (атрактивне поруке, допадљиве, лако памтљиве), пропагандни карактер и убеђивачки циљ (да би се публици презентовали, учинили схватљивим и прихватљивим кључни политички садржаји итд.), одакле и важна одлика − усмереност на реципијента (слогани-поруке).

            Из само ова три извора, видимо да је ефектност основно начело, док је рима далеко од обавезне карактеристике. Судећи према резултатима поменутог јавног позива, оно што комисија није схватила − нису памтљиви само римовани слогани! Међутим, подсетимо се да су политичким протагонистима ЈУЛ-а и СПС-а слогани били Кево, ја ћу лево и Што јес’, јес’− најбољи је СПС (Славица Ђукић Дејановић − члан комисије, прим. аутора), те у складу с тим можда о укусима са социјалистима не треба расправљати.
            Такође, погледамо ли пажљивије списак награђених, као најкреативније решење међу њима могли бисмо узети трећепласирани слоган Чуда се не дешавају. Чуда се рађају, који користи полисемију речи чудо и на леп начин се поиграва с тим значењима.

            Оно што политички актери који су се оглашавали овим поводом нису схватили − слоган је само део кампање, није једино средство убеђивања ни пропагирања, није циљ слогана (ниједног!) да промени мишљење реципијента. Сва истраживања изборних кампања показују да слогани имају функцију привлачења пажње. Памтљивост и мултифункционалност (могућност поигравања са њима) пожељне су карактеристике, али нису они створени да би убедили гласача да гласа за другу опцију нити да би убедили млади пар да прави бебу.

            На крају, оно што публика није схватила − Министарство културе и информисања је постигло циљ, чак га је и премашило − узбуркало је јавност темом наталитета (иако то уопште није њихова тема!). На друштвеним мрежама и у медијима воде се жестоке расправе о томе шта је све проблематично када је реч о породици, па се надам да ће задужити неког да направи листу друштвених проблема.

            Дотад се питамо − да ли сте изабрали живот у ком вас нико неће звати мама или тата?


Аутор: др Светлана Слијепчевић 
Извор: Језикофил

Коментари

  1. Везано за наталитет- ту има много "проблема". Сви су "опасно недодирљиви" и подмукли. Један је наднационална јенки компанија Парентхуд контрол која највише "ради" по лицу бога Ј(ануса) (читај дво-лично), наравно и по Сербији, други је што се "домаћим" животињама даје гмо храна а да то не пише на декларацији (опет- Ј(анус)) и гле чуда: скот нема младунаца (телади, поросенка, и сл.) и затим најважније- људи једу њихово месо-јаја-млеко и млади парови немају -не могу да имају децу. Ту спаса тренутно нема- а смањење светске популације је "нека" држава објавила за своју Доктрину.
    Хуцпа, шта ли? Њима се та храна углавном не даје, врло често имају више од 4 деце, имају своје верске и обичне књиге, законом с не смеју мешати са другима, имају своје општине и воле да су оСИОНи.
    Мана им је јер су семи(финале) дакле полуљуди. Гадно (что то Гаввах?).

    ОдговориИзбриши

Постави коментар