Да ли смем у падеж ако нисам удата?

У јеку све чешћег инсистирања на родној равноправности у граматичким и творбеним језичким категоријама, и сами новинари, који су редовни потпаљивачи дебата треба ли жена психолог да се зове психолошкиња, превиђају нека правила о томе како се деклинирају презимена жена, тиме наносећи више штете својим текстовима и родној равноправности него дилема да ли се од војника твори војникиња.

Оно што новинари превиђају јесте да иако су презимена женских особа по правилу непромењива, за разлику од презимена мушких лица, падежни односи се у том случају могу исказати увођењем личног имена испред презимена. Дакле, од Зоране Михајловић, од Ане Брнабић и сл.

Уколико се презиме женске особе пак употреби самостално, падежни однос се може исказати обликом присвојног придева изведеног наставцима -ева/-ова или наставком -ка, нпр. Јовановићева и сл., и тада би презиме имало придевску промену, нпр. „Узели смо уговор од Јовановићеве“.

Треба нагласити да се у савременом стандардном језику двојством облика типа Јовановић-ева : Јовановић-ка презиме женске особе не маркира по критеријуму – припадности оцу или мужу, јер је та семантичка разлика данас из различитих разлога потпуно ирелевантна, као што треба да буде ирелевантно да ли је жена удата или не. Међутим, треба нагласити да се „облици презимена с наставком –ка махом одржавају у колоквијално-фамилијарном говору и то углавном у двосложних именица, оних у којима је други слог сегмент -ић, попут: Ив-ић+ка, Кат-ић+ка, Срд-ић+ка и сл., мада и у овим случајевима предност имају облицима на –ева (Ивићева, Катићева, Срдићева)“ (одлука Одбора за стандардизацију српског језика).

Још 2003. године Одбор за стандардизацију српског језика закључио је да је „противна стандарднојезичком систему пракса накарадно уведене непроменљивости презимена женских особа (тип: `То је изјавила Пешић`). Апсурдност такве појаве је и у томе што се тако употребљено презиме женске особе не може никако пренети у друге, зависне падеже (не може се рећи: *То смо чули од Јовановић; *То се односи на Павловић; *Реч је о нечему што је у вези с Пажин и сл.)“. И поред тога често ћемо прочитати, чак и у виђенијим листовима, да је: Михајловић рекла; Брнабић урадила и сл.

Као што видимо, језичких зачкољица има на различитим корацима, међутим, док не схватимо да није језик тај који нас дискриминише, већ институције и појединци са позиције моћи, неће нам бити нити боље нити другачије.

http://jezikofil.rs/

Извор: ДА ЛИ СМЕМ У ПАДЕЖ АКО НИСАМ УДАТА?

Извор за илустрацију: Myth: There Are No Female Superhero Writers