Весела браћа, јадна им мајка (1887.) (Народни Музеј, Београд |
Већ смо писали о томе како се у нашем народу стање пијанства врло маштовито повезује са различитим појмовима (в. чланак пијан као смук), а један од таквих поредбених фразеологизама је и пијан као ћускија. Зашто је баш ћускија оставила утисак нечега што може да буде пијано?
А шта је тај плот за који се пијанци тако чврсто држе и који је ушао у фразеологизам држати се нечега као пијан плота (не одвајати се од некога или нечега)? Млађе генерације које нису толико у додиру са селом можда не знају да је плот заправо ограда, тараба од прошћа, дасака или сплетеног прућа и да назив води порекло управо од глагола плести. А пијанци који се држе за ту ограду да не падну као ћускије очигледно су некад били честа појава чим су ушли у фразеологију.
Литература:
Драгана Мршевић Радовић, Фразеологија и национална култура, 2008.
Абдулах Шкаљић, Турцизми у српскохрватском језику, 1966.
Речник српскохрватскога књижевног језика (Речник Матице српске)
Извор: Језикофил
Лепо што се бавите језиком и етимологијом, јер на почетку бејаше слово.
ОдговориИзбришиРеторичко питање: откуда израз Срби су небески народ!? из чије кувиње (ако је кувар онда је кувиња)?
Правилно, из жидовске двосмислености, на хебрејском "свод небески, или свод небесни"= РАКИА, те како се Срби наливају и обилато часте овим ароматизованим Спиритом-Шпиритусом, позатим као "алкохол" или органски растварач, и умиру од тога, при томе "иду" горе, на небесјах, потому јесмо "небесни народ".
Популаризација испијања алкохола је један од стубова глобализма, чак и "руску водку" су конструисали евреји индустријалци, руски правоверни људи су трговце вотком убијали у 16 веку, као и музиканте, а може бити да су и наши сербски евреји конструисали ракиу (ракију).
Иначе "блудница" на хибру ="зона" (сетите се Зоне Замфирове, односно двосмислено ругање нормалним Србима и величање блуднице), итд.
Позз