Да то Кина не протура причу о "руској опасности"?

карикатура преузета из China’s plan to push its own fintech and AI industries worries Western businesses

След догађаја

- (2006. година) Кинеска Државна корпорација за нуклеарну енергетику потписује уговор вредан осам милијарди долара са "Вестингхаусом" и преузима 75 000 поглавља техничке документације о најновијем нуклеарном реактору.

- (2006.) Кина, како је речено, у више наврата хакује "Вестингхаус"-ове сервере и краде техничку и документацију истраживања и развоја.

- (2015.) Кина прелази на нуклеарни реактор ЦАП 1400, клон "Вестингхаус"-овог реактора

- (2018.) "Брукфилд" купује банкротирани "Вестингхаус" за 4,6 милијарди долара.

(2018.) У овом тренутку, Кина гради нуклеарне реакторе у Пакистану и Румунији, уз уговорен исти посао у Аргентини, Великој Британији и Ирану, док се надмеће и за саудијски, јужноафрички и турски пројекат.


Перспективе

Прво ћу цитирати једног инвеститора с којим моја фирма сарађује:

"Русија је у најгорем случају умерена опасност за САД. Има скромне, регионалне амбиције. Јесте 'непослушна', али и много других држава не ради по нашем. Да Руси хоће да нас униште атомским бомбама, то би покушали у доба хладног рата. Права стратешка опасност за САД је - Кина. Кинези су усвојили доста елемената америчког политичког система. Вол стрит зарађује огроман новац послујући с Кином, а нико спомена вредан са Русијом. Врло је 'знаковито' то упирање прста на Русију. Такозвана руска опасност служи за одвраћање пажње са праве претње, па човек мора да се запита да ли сами Кинези протурају или потпомажу такав наратив.

Најбољи начин да се Пекинг баци на колена је покретање строге монетарне политике у САД. Кина има најоптерећенији и најкрхкији финансијски систем на свету. У 2008. години, укупни кинески дуг у односу на БДП је био 140%. Сада је око 300%, док БДП успорава. Кинеска економија функционише захваљујући контроли капитала. Ако то пропадне, пропада цео систем. Одлив капитала у 2015/16 коштао је владу билион долара из резерви, и то када је нашу монетарну политику водила ултраголуб Џенет Јелен. Замислите шта би тек било да је на њеном месту био Пол Вокер. Кинези очајнички настоје да изнесу новац из земље.

Испланирати и остваривати деценију сталне кинеске финансијске кризе би била најделотворнија америчка спољна политика. Какво Јужнокинеско море, какво слање носача авиона, само нека се Пекинг замајава са својим финансијским системом. Четири петине тог посла већ смо обавили - покренули смо трговински рат и усвојили велики број пореских олакшица, што је створило простор за повећање каматних стопа. Такав политички микс је учинио да капитал тежи изласку из Кине и да долар постаје све атрактивнији, и да нема нових масивних одлива инвестиционог новца у Кину."

А ево шта каже трговински "консиљере" Беле куће, Питер Наваро, какав је његов поглед на кинески свеобухватни план индустријског развоја:

"'Made in China 2025' је политика коју је премијер НР Кине Ли Кећанг 2015. године обнародовао - уз фанфаре, а сада се спречава њено помињање јер се не жели да свет увиди намеру плана, тј. да се у наредних седам година оствари кинески удео од 70% светске индустријске производње засноване на новим технологијама. Размислите о томе. Јер, што рече председник Трамп, "Ако изгубимо индустрије будућности, онда нема будућности ни за Америку".

https://www.zerohedge.com/

 Препоруке:

- Колико стварно има Кинеза и да ли су гладни руске земље 

- Како Кина повећава своју глобалну моћ
Аутор: Ерик Петерс, директор информативне службе One River Asset Management-а
Извор: "China's Economy Is Held Together By Capital Controls. If Those Fail, The Whole System Fails" | Zero Hedge
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Бунсен лабс Линуксу