Пређи на главни садржај

Драгиша Ковачевић: „СББ (ККР) кроји судбину електронским медијима у Србији“

Извор за фотографију: Dragiša Kovačević: RATEL i RRA doveli SOS kanal na rub egzistencije

После мог текста објављеног у једном дневном листу, а који су пренели и други медији "Ко је газда електронских медија у Србији" имао сам пуно позива са разних страна.

Блиски пријатељи су ме саветовали да се више не замерам СББ-у, неки су ми говорили да беспотребно губим време и енергију, али су били у већини они који су ми предлагали да  не одустајем јер смо и Сос канал и ја већ довољно платили цену што смо се „качили“ са овим моћницима и да би сада било кукавички и лицемерно да ућутим.

Након тога, позван сам и на састанак Радне групе за израду медијске стратегије како бих им детаљније образложио своје ставове изнете у том тексту.

Говорио сам о непоштовању закона од стране РЕМ-а, који годинама уназад не санкционише операторе који у својим мрежама реемитују програме прекограничних канала са накнадно убаченим рекламама домаћих оглашивача, што два наша Закона – о електонским медијма и о оглашавању – стриктно забрањују.

Упозорио сам да се на тај начин легализује сива економија, да се држави наноси огромна штета, а да је то један од главних разлога пропадања домаћих електонских медија.

Новац намењен за маркетинг и оглашавање на локалним медијима, који су најгледанији и  најзначајнији за информисање градјајана  у локалним срединама, одлази на стране канале чија седишта су у иностранству, а у Србији нису порески обвезници, нису уписани у регистар јавних гласила и немају  обавезу да поштују ни један српски закон и своје рекламе емитују на црно избегавајући тако да држави плаћају порез и све друге дажбине.

Међутим, забринајавајуће је да је представница РЕМ-а и на том  састанку тврдила да регулатор ради све по закону и да нема сазнања да се на прекограничним каналима прекида изворни програм, односно прекида ток сигнала, накнадним убацивањем реклама на српском језику.

Такође, у РЕМ-у тврде да Спорт клуб свој програм емитује из Луксембурга, упркос чињеници да су сви гледаоци сведоци да се програм емитује из студија у Београду, иако Спорт клуб нема дозволу РЕМ-а, што је услов да би могао да легално емитује свој тв програм…

У мејл преписци, после састанка, са више чланова радне групе добио сам иста уверавања да је ово политичко питање и да ће  се одлука о томе да ли ће се удовољити моћном СББ-у (ККР и Јунајтед група) и да ли ће медијски закони бити по њиховој вољи донети на неком другом месту, а не на Радној групи у шта сам склон да верујем.

Упркос чињеници да се држава поткрада до сада нико није имао снаге да се супростави тој хајдучији моћне америчке компаније и што је још важније нико због тога није сносио никакве консеквенце,а законе крше кабловски  оператори, домаћи оглашивачи и маркетиншка агенција у власништву Јунајтед групе – Цас медиа, која незакотито продаје рекламни простор на тв каналима који су ван правног система Србије…

Као члан Радне групе НКЕУ за поглавље 10 од релевантних институција тражио сам да ми одговоре да ли имају информације о грубом кршењу медијских закона имајући виду да је ЕК у својим извештајима у више наврата указивала на проблеме са реемитовањем програма страних канала у Србији и накнадним убацивањем српских реклама у изворне садржаје.

Из кабинета премијерке Брнабић добио сам одговор да ће „надлежно министарство предузети неопходне радње како би се утврдила чињенична ситуација и предузели даљи кораци“, шеф Мисије ЕУ није ме удостојио ни протоколарног одговора, као ни министарка за европске интергације госпођа Јоксимовић, а из ОЕБС-а стигло ми је писмо у којем хвале моје напоре за поштовање закона  и кажу да ће о томе обавестити радну групу.

На радној групи је озбиљан задатак. Колику ће они имати слободу у одлучивању, ко ће све лобирати и ургирати за свој интересе показаће време.

Волео бих да стратегија буде документ који ће вратити достојанство новинарској професији, где ће закони важити исто за све. Закон о приватизацији медија и садашњи медијски закони су ионако посрнуле домаће, пре свега локане и регионале телевизије, буквално довели до просјачког штапа, а хиљаде вредних и часних људи оставили на улици.

Из досадашњег искуства и свих сазнања која имам нисам велики оптимиста. Посебно ми смета што убудуће утакмице репрезентације Србије нећу моћи да гледам на јавном сервису за који, као и ви, плаћам редовно претплату, већ на каналима Спорт клуба. Ако је за утеху иста судбина чека и љубитеље фудбала и у свим бившим државама.

А тамо где је фудбал, ту је и велики новац. А ко има новац, сматра да треба да има и законе по својој мери.

Мислите ли да ће ККР или Јунајтед група лако препустити овај бизнис неком другом?

Неће. А зашто би? Па они могу све. Они владају медијском сценом у Србији и они одређују судбину електронским медијима у нашој земљи.


Драгиша Ковачевић

Извор: Dragiša Kovačević: "SBB (KKR) kroji sudbinu elektronskim medijima u Srbiji" | Cenzolovka 


Александар Јовановић / Ћирилизовано:

Ако вас је наслов заинтересовао и ако сте већ прочитали текст, онда, уверен сам, није потребно објашњавати зашто сам га преузео иако је извор "Цензоловка", чији је оснивач Фондација "Славко Ћурувија" која "демократске вредности" по рецепту истих оних који су Ћурувију убили.

Јављам се, поштовани корисници блога, да вас замолим да, ако већ нисте, погледате јучерашњу објаву Ана Сочина о глупостима руске "меке силе" (видео на руском с енглеским преводом)

И да поразмислите шта нам говори обим и снага присуства руске, а шта америчке "меке силе" у Србији.

И још нешто, за шта се надам да ће доћи до господина Ковачевића. Јер има бар четврт века како му дугујем извињење.

Тада је, у Србији под опсадом, завладала помама за бриџом, посвуда клубови, сваког викенда такмичења...И зашто не бисмо, помислих, кад се то већ чини са једном чисто коцкарском игром каква је тексашки покер, кренули у продукцију преноса и/или извештаја са турнира бриџ-тимова.

Ковачевића нисам познавао нити сам имао икаквих додира са "СОС каналом", али, јер мале продукције су погодније за експеримент, назвах Драгишу, који рече да дођем и појасним идеју.

Што сам и учинио. Али брзоплето. Касније ми се то више никад није десило, али тада одох на састанак без концепта продукције.

Драгиша ми то није замерио, ако се добро сећам, него само рече да разраду идеје ипак ставим на папир, јер му је интересантна, чини се изгледном ("Да вам не објашњавам због чега, али заиста сматрам да јесте.").

Е, испаде да није, јер...Укратко: редовно извештавање са турнира би, на дуге стазе, могло да буде финансијски исплативо, али за СОС, не и за мене; док би снимање или, још више, преноси турнира коштали дозлабога (нпр. било би потребно бар шест камера), а приходи...Шта да кажете потенцијалном спонзору, шта му доноси покровитељство преноса игре за, ипак, танушну мањину гледалаца?

И постидех се сопствене брзоплетости, од стида се више не јавих Ковачевићу.

Што је такође било непословно.

Зато, Драгиша, извините.

Али није извињење разлог зашто преносим Ваш ПОЗИВ НА УЗБУНУ.

Јесте Вам писмо одмерено, али је болно и опасно истинито и зато не очекујем да ће га још неко пренети јавности. Медији у служби окупатора - "нису луди", а ови други, назови родољубиви, њихови власници/уредници нису свет који би разумео о чему у ствари говорите.

Али се надам да ћу бар подбости некога: оно мало поштених уредника, а још више лопужице, на "Ћирилизовано" навраћају, да тако кажем, по идеју...


Све најбоље, господине Ковачевићу

Коментари

Популарни постови са овог блога

Гилад Ацмон: Вакси нација - изабрана нација

  Нетањаху: Моја основна мисија као премијера је да обезбедим 36 милиона вакцина против Короне у следећој години Пише: Гилад Ацмон Премијер Нетањаху је  изјавио  да је Израел спреман да обезбеди или произведе 36 милиона вакцина у следећој години. Ако се питате зашто нацији од девет милиона људи, која је половини свог становништва већ дала две дозе  Фајзерове вакцине  треба 36 милиона вакцина, одговор је поражавајући: масовна кампања вакцинације може помоћи Нетањахуу да обезбеди победу на предстојећим изборима, али је дугорочни утицај на здравље нације у најмању руку „непознат“. Да будемо мало реалнији, вероватно је катастрофалан. Током конференције за штампу Нетањаху је признао, „што се тиче вакцина које имамо, нико не зна колико трају ... Морамо се припремити за најгори сценарио. Најгори сценарио је да се морамо вакцинисати (два пута) сваких пола године “, што значи набавку чак 36 милиона вакцина, под претпоставком да се за свих 9 милиона Израелаца требују две дозе вакцина сваких шес

Стопа смртности експерименталним вакцинама за старије Израелце 40 пута је већа него од КОВИД-19

  Фотографија: Шатерсток Лајф сајт њуз је направио опсежну страницу о дешавањима у вези са вакцинама за КОВИД-19.  Погледајте овде   1. март 2021. ( Лајф сајт њуз ) -  Иако је група независних лекара у јануару закључила да експерименталне КОВИД-19 вакцине „нису сигурније“ од самог вируса, нова анализа стопе смртности због вакцина у Израелу показује да је заиста могуће да се случај подигне на драматичан ниво.  Поновна анализа података објављених од стране израелског Министарства здравља и др Хервеа Селигмана са Медицинског факултета за инфективне и тропске болести универзитета Екс-Марсеј и инжењера Хаима Јатива, укратко открива да је експериментална вакцина против мРНК из компаније Фајзер убила „око 40 пута више (старијих) људи него што би их сама болест убила“ током недавног петонедељног периода вакцинације.  Бројке истовремено показују да је стопа смртности код млађих људи 260 пута већа од оне коју би вирус КОВИД-19 изазвао у датом временском оквиру. Иако се пуна математичка анализа

Who is the Saker?

Almost a year ago to the day, I had the distinct displeasure of meeting the man who calls himself the Saker. Our professional relationship lasted less than a month, for reasons I will outline below. We parted on rancid terms and I swore to him that I would make his identity and ideological shortcomings public. I have waited until now due to milestone events in my own life and because, frankly, I was waiting to see what the loon would come up with next. As of the end of last year, I had been following the Saker blog for several years to get news of events in Donbass and when I learned he was looking for volunteers for a Serbian sister site, I applied for the job. My original idea was to contribute some translations on an ad hoc basis but Saker had just had a major falling out with the whole Serbian team and sacked the previous team leader, Aleksandar Jovanovic. He described Mr. Jovanovic as ,,a talented translator with paranoid psychotic tendencies". I didn't delve too de