Јегор Кучер: ДИГИТАЛНИ ШОВИНИЗАМ ГЕРМАНА ГРЕФА

Глава Сбербанке Герман Греф иступио је с крајње радикалним прѣдавањем прѣд студентима Далекоисточног федералног универзитета (ДВФУ). У њему је успѣшни банкар покушао да објасни како је важно постављати себе изнад других ради достизања циљева и због чега се Русија и њени житељи данас нѣ могу борити са западним свѣтом

Глава Сбербанке Герман Греф. Фото: Станислав Красиљњиков/ТАСС

Већина крајеугаоних постулата господина Грефа су одавно познати. Он их оглашава сваком згодном приликом — на округлим столовима, форумима, профилисаним секцијама дешавања.

Ипак, ове тезе нису познате зато што о њима често говори Греф. Прѣдузимљиви банкар понавља мисли западних бизнис-аналитичара, јасно слѣдујући у том правцу глобални англосаксонски вѣтар.

Бизнис је добит, а успѣшни бизнис је учинковити систем добијања новца. По Грефу и његовим западним теоретичарима, добија онај ко изнађе начин како прѣћи и прѣтећи друге ради добити, како бити лидер. С тачке гледишта личносног развоја о томе су већ све или скоро све рѣкли социолози, философи, психолози, а дѣлом и психотерапеути.

Ипак, задатак прѣдавања челника Сбербанке била је демонстрација тѣх начела у бизнису, у поступку извлачења користи. Грефов говор био је засићен енглеским рѣчима и изразима, натопљен жељама за равнањем са западним пословним прѣдузимачима, њиховим корпоративним идеалима, логиком размишљања и системом врѣдности.

Због чега студентима најисточнијег универзитета Русије ваља да се с опрезом односе према изјавама главе Сбербанке и због чега се у устима господина Грефа не нађе рѣчи о Русији, њеном путу и људима?

Човѣк против машине

Тај конфликт је на тисуће пута размотрен са свѣх страна и од научника, и од писаца фантастике. Герман Греф је свој говор започео управо од неспособности човѣка да се супротставља вѣштачком интелекту. Заиста, како човѣк може вршити неке операције брже од машине, кад је машина и прављена зато да нешто ради брже, дѣлотворније од човѣка?

Фото: Zapp2Photo / Shutterstock.com

Таквим бѣјаху и генијални проналасци Архимеда, и технологије Новог вѣка, кад је човѣчанство масовно прешло с ручног рада к мануфактурама, фабрикама, то јест, аутоматизацији поступака. Развој у том правцу настављен је и у наредним вѣковима — парни мотор умѣсто једара, мотор с унутрашњим сагорѣвањем умѣсто коњске вуче и, најзад, реактивне брзине.

А данас вѣштачка интелигенција врши на милионе израчунавања у секунди, и ниједан човѣк за то нѣје способан. Греф је ту појаву назвао „диџиталношћу“, од енглеског „digital“, то јест бројчан.

Ми као кључан тренд, који разара све индустрије, видимо прѣлазак у диџиталну еру. Послѣ срѣдине 2010-их година он је обѣлѣжен гигантским растом обѣма података. Овај раст је тек започео, ми смо на почетку експоненцијалног пута, али већ сада његов темпо и обѣми података почињу да нас плаше –

признао је Греф.

Још једна мисао: сваки човѣк што се користи бројевним технологијама постаје прѣдвидљив, јер, полазећи од његовог понашања на друштвеним мрѣжама, једноставно је саставити његов психолошки портрет.

Бројевне технологије, подвукао је Греф, развијају се експоненцијално, то јест са брзином пропорционалном самој величини: што је више величина, то је већа и брзина развоја. С том парадигмом губи свако ко мисли линеарно, сматра Греф.

У најближим деценијама прѣдстоји нам да пронађемо одговоре повезане с коришћењем технологија за адаптацију човѣка, његово спајање с технологијама. Ко нѣ буде знао да се споји с тѣм технологијама, увѣк ће бити лузер, заостао, губитник –

подвлачи он.

Глава Сбербанке нѣ рече ништа револуционарно. Тако је било и у другим епохама, кад је човѣк освајао технологије свог вѣка. Добијао, ако их је освајао и користио, и губио, ако их нѣ могаше освојити.

„Русија је мала земља“

По Грефовом мишљењу, реална улога Русије у свѣту је невелика. Као примѣр, глава Сбербанке је навео развијене земље, гдѣ капитализација компанија чини више од половине БДП. Читав западни економски систем и систем тржишне економије зида се на бизнису и корпорацијама.

На развијеним тржиштима постоји правило „60-30-10“. Ако погледамо капитализацију компанија нове привреде и распоредимо то по БДП земаља, онда ћемо видѣти да је 60% њихове капитализације – једна земља, САД –

рекао је Греф.

Око 30% капитализације у БДП је код Кине и тек 10% прѣдставља показатељ других земаља, истакао је челник Сбербанке.

Кина има огромно конкурентно преимућство – самодовољност. Она има огромно тржиште. Мале земље такве могућности нѣмају, међу њима ја и Русију сматрам малом земљом – обујам нашег тржишта нам је недовољан –

истакао је он.

Глава Сбербанке Герман Греф. Фото: Станислав Красиљњиков/ТАСС

Греф одмах одговара на питање како учинити да буде „као код Американаца“, како задобити такве исте корпоративне показатеље. По његовим рѣчима, кључну улогу игра убројчавање економије. САД, по његовом мишљењу, надмашују у томе читаву планету, но друге земље имају могућност прѣвођења у бројку свѣх нових грана.

„На данашњи дан од 2 до 5% свѣх грана, по разним оцѣнама разних специјалиста, убројчане су, а од 95 до 98% – подлеже убројчавању“ – рекао је Греф. Ту је одмах „потпалио“ аудиторијум с позивима да постану нови Марци Цукерберзи и Стивови Џобси, пошто ови нѣсу стигли да ураде све.

Нови Стив Џобс у лику службеника компаније мора тежити убројчавању, будући да овај инструмент привлачи дуге инвестиције, рекао је Греф. Успѣшни службеник у успѣшној компанији ће увѣк имати приходе веће од онга ко се не служи убројчавањем, пошто у њега једноставно нѣће улагати новац.

То стање Греф је назвао диференцијацијом – парадигмом у којој један службеник или једна компанија морају потискивати конкуренте. Греф је такође напоменуо слушаоцима да је важно ефикасно трошити своју енергију, да би били лидером – прѣстизати друге.

Сваки мора постати „Џоном“

Апотеозом Грефовог наступа је постала стара бајка о „Џону“ – сну сваког послодавца. Челник Сбербанке је испричао причу коју често воле понављати на Западу. Током Шпанско-америчког рата 1898. године, у чијем исходу су САД заузеле Кубу, Порторико и Филипине, америчком команданту је било неопходно да преда тајни пакет. Гласнику је прѣдстојао тежак и опасан пут кроз три линије одбране противника. По рѣчима официра штаба САД, нико нѣје могао тај задатак боље обавити од неког Џона.

На крају су га позвали, он је без сувишних питања узео пакет и на очи запањеног команданта пошао на извршење задатка не поставивши ниједно питање. Ускоро је пакет био достављен на одредиште, а затѣм је на исти начин у штаб стигао одговор.

По Грефовим рѣчима, „Џон“ је отад постао узор савѣсног службеника, који ћутке извршава све што је неопходно, савлађује тешкоће и нѣ моли прѣтпостављене да му разјасне задатак или начине његовог извршавања.

„То је човѣк коме нѣ трѣба указивати детаље задатка, пут, нѣ трѣба му обезбѣђивати подршку. То је човѣк што види будућност и уме је стварати. Опредѣлили смо три „Џонове“ саставнице: визија и креативност, систематичност мишљења и вѣштина извршавања (execution). То је изузетно рѣдак спој компетенција“ – казао је Греф.

А сад, пажња. Греф, у стопу за западним бизнисменима, говори о ономе што је уносно послодавцу. У овом питању постоји важна психолошка зачкољица – сваки човѣк жели себе сматрати креативним, способним да рѣшава сваки задатак, размишља систематски. Путем тог механизма бизнисмен и „купује“ службеника, коме је, наравно, пријатно да себе сматра тѣм истим „Џоном“.

Користи за послодавца су очигледне. Ни питања, ни проблема. Рѣчено – учињено. Е, а како је било „Џону“ да пузи кроз три линије одбране и савлађује тешкоће – остаје само да се нагађа. Грубо рѣчено, „Џон“ је – идеални и нѣми слуга свога господара. Извршилац најтежег посла, који притом нѣ пита за то како мора постићи циљ.

Фото: Pressmaster / Shutterstock.com

Апологија бешчовѣштва

У чему је онда прав и нѣје прав Греф? Тешко да ће неко спорити неопходност увођења бројевних технологија. Мало је и сумњичаваца у надмоћ вѣштачког интелекта над људским, у крајњој линији у дѣлу о брзини вршења операција и рѣшавању више задатака, обради и класификовању великих обѣма података. Али прецизна машина ипак нѣ може да ствара као човѣк.

Код прѣдставника бизниса, који желе зарадити што се може више, нѣће бити примѣдаба против неопходности „дигитализације“ система. Ако данас тај систем доноси паре, зашто би он био лош? Али Греф је говорио прѣд младим и амбициозним људима, а нѣ прѣдставницима бизниса. Што значи да им је све ово причао да би их побудио да буду исти какав је и он, како је уобичајено у САД.

Греф, међутѣм, нѣје причао о изузетности Русије. Западни појмови у његовим рѣчима воде игру, прѣдстављају основу корпоративног успѣха, који је првотан у погледу на успѣх личности човѣка. Отуд и сви ти „Џонови“ – својеврсни зупчаници бизнис-механизама, којима нѣма квара.
 
Русија, пак, посѣдује и увѣк је посѣдовала огроман творачки, стваралачки потенцијал. Снага личности, подвиг, стваралачки приступ својствени су нашем народу, нашој литератури и култури у цѣлини. Ови појмови су нашли оваплоћење у творевинама руских класика романтизма – А. С. Пушкина, М. Ј. Љермонтова и других. И у класицима реализма, на примѣр код Ф. М. Достојевског, чија дѣла знају и цѣне у читавом свѣту.

Карикатура: Миланко Каличанин

На таквој основи сентенце о америчким „Џоновима“ изгледају као аргументи у корист корпоративних идеала с одрицањем од ослањања на личност као основу чак и бројевних процеса – јер, њима свеједно управља човѣк.

Грефово прѣдавање је било поучно и занимљиво аудиторијуму. Само су, ето, врѣдности у њему – искључиво западне, размишљање – корпоративно, прѣдвиђајуће оптимизацију бизнис-процеса, статус службеника као обичних вијака великог система и хегемонију бројевних технологија које су дужне нѣ да служе човѣку, него да из њега извлаче корист.

Посрбио Драган Буковички

Изворник: Царьград.тв

 

Извор: СЛОВЕНСКО ДРУШТВО | Јегор Кучер: ДИГИТАЛНИ ШОВИНИЗАМ ГЕРМАНА ГРЕФА