Лов на археолошко благо као "привредна делатност" у Бугарској

Трачански златни напрсник пронађен у Башови код бугарског града Дуванли. Фотографија: Археолошки музеј Пловдива

Један од највећих "подвига" ловаца на благо из читаве Бугарске начињен је 2002. године, када је откопана гробница трачког краља из 5. века п.н.е. и све у њој пронађено продато за 60 милиона долара. 

Гробница древног трачког краља нађена је у близини града Дуванли у Пловдивском округу, у средишњем делу југа Бугарске.

Међу погребном опремом био је велики број златних и сребрних посуда и предивна златна огрлица, како пише у бројним новинским извештајима заснованим на локалним гласинама.

Гласине су гласине, али почесто и једини извор релевантних информација с обзиром на немоћ бугарских власти да изађу на крај са свеопштим ловом на древно благо, "привредном делатношћу" која наноси огромну штету археолошком наслеђу Бугарске.

Тако се може десити да је благо покопано у гробници трачког краља крај Дуванлија, по вредности, било сасвим упоредиво са најпознатијим трачким налазима: Златним благом из Панађуришта, Златним благом из Валчитрана, Сребрним благом из Рогозена и другим, многим другим.

Подручје града Дували добро је познато по гробницама из времена старе Тракије, највише захваљујући случајном открићу из 1925. године названом Дуванлијско благо, које је датовано у 5. век п.н.е.

После су у непосредној близини пронађене још две гробнице са драгоценим трачанским артефактима, а сматра се да је ту било гробље са најмање педесетак гробница.

Новински извештаји о открићу из 2002. године пак истичу да се може десити да је тада откопана гробница једног од најзначајнијих владара Одриског краљевства из прве половине 5. века п.н.е., Тереса I, или краља Ситалка који је владао од 431. до 424. г. п.н.е.

Прича се да је гробна просторија гробнице била нетакнута, што није баш уобичајено, пошто су велики број трачанских гробница опљачкали још антички преци данашњих бугарских ловаца на археолошко благо.

По сведочењима људи "блиско упознатих са материјом", гробницу трачаког краља крај Дуванлија пронашао је легендарни ловац на благо из Хисарије Ненчо Костов "Император", уз помоћ саучесника по имену Иван Врачев.

Наводно, благо су продали добро познатом дилеру археолошких драгоцености с надимком "Американац" - за милион долара, а овај га препродао, највероватније у иностранство, за 60 милиона.

Прича се и да су неки комади из тог налаза завршили чак у Јапану, у музеју Михо код града Шигараки.

По мештанима Дуванлија, читава област око града је прави "златни рудник" археолошког блага, са десетинама налазишта.

Тамошње највеће гробнице су из периода између 5. и 4. века п.н.е. Најстарија међу њима је гробница из Мушовице с краја 6. и почетка 5. века п.н.е.

Налаз из Мушовице. Фотографија: Археолошки музеј из Пловдива


Женске трачанске гробнице археолози су открили и у Кукуви и Арабаџијском. У њима није било оружја, али су пронађени читави сетови финог златног накита.

Део тих налаза изложен је 2015. у Лувру, у оквиру бугарске изложбе о старој Тракији.

Гробница трачке племкиње пронађена у Мушовици била је нетакнута, а открио ју је археолог проф. Богдан Филов још 1930. године. Нађени су остаци свечане одеће и бројни луксузни предмети увезени из античке Грчке, али и богат сет златног накита: дијадема, огрлица, напрсник са ланцима и фибулама, као и тијара сачињена од десет наушница.

Од "грчких" налаза ту је била бронзана хидрија, сребрна фијала, луксузна амфора исликана црном, бронзано огледало, киликс-пехари, бројни алабастрони и оенохоје (стаклене теглице) за мирисна уља, као и женска фигурина са великим наушницама у облику диска. Нађена су и 42 минијатурна предмета од глине, стакла, ћилибара и полудрагог камења, скоро сви са рупицама за ниску.

Слични предмети су пронађени и у другим богатим трачанским гробницама, па се сматра да су имали важну улогу у извођењу погребног ритуала.


ЗАКЉУЧАК

Лов на благо и кријумчарење антиквитета у Бугарској "цветају" од слома комунистичког режима 1989. године, али тих гнусних злочина је било и раније. Процене варирају, а има и мишљења да су други по профитабилности посао бугарске мафије, одмах после шверца дроге.

Процена невладине организације Асоцијација форума из 2014. је да се у тој криминалној делатности годишње "обрне" око 260 милиона евра, а да се број починилаца креће од пет па чак до двеста-триста хиљада, огромном већином из редова новонастале сиротиње.

Међутим, проф. Константин Дочев, директор Одсека у Великом Трнову софијског Националног института и музеја археологије, сматра да (тржишна) вредност археолошког блага прокријумчареног из Бугарске достиже чак милијарду долара на годишњем нивоу.

Професор Сергеј Торбатов из исте софијске установе процењује да се том "привредном граном" бави око 500 000 Бугара.

Али посебно потресан је извештај у виду аустралијског документарног филма из 2009. године (у чијој изради је учествовала и наша кућа) под насловом "Пљачкање прошлости (Plundering the Past), у коме се, полазећи од примера судбине римске колоније Ратарије на североистоку Бугарске, показује и доказује да је деструктивни лов на археолошко благо захватио читаву Бугарску и да се одвија свакодневно.


Аутор: Иван Диков
Извор: Treasure Hunters Found 5th Century BC Thracian King’s Burial worth USD 60 Million Back in 2002, Report Says - Archaeology in Bulgaria
Превео за "Озон прес": Александар Јовановић

1 коментар:

  1. Слово "бугар" или "бугари" јесте из србског речника, и означава "гласно певање, гласно испољавање емоција", а то је и данас својствено србима (цика, радост, весеље, неконтролисане емоције). Отуда и "Булгариа/Бугарска".
    Друго тумачење је на основу записа "Балгариа" или "Бал-гар" што је чисти иврит. Од слова "бал" прецизније "баал" јесте и термин "Баалкан". По ивриту слово "баал" представља њихово божанство или власника свега материјалног. Друго слово јесте глагол: "гаар" у значењу: 1.падати ничице 2.клањати се .
    гаhар [лигhор, гоhер, йигhар]= 1. наклоняться, склониться 2. падать ничком, распластаться...גָהַר [לִגהוֹר, גוֹהֵר, יִגהַר]
    Комбинација ова два значења даје смисао "баал-гаар". Повезивање да је то народ који је дошао са подручја реке Волге није без основа, али то је само мањи део становништва. Значи језикословљем или етимологијом долазимо до податка да су савремени бугари (огромном већином) пре преласка под "крст" испољавали џудаизм, а мањим делом и ислам.
    Наравно, "крст" јесте дошао након што је Спаситељ наш, Веспасијан, разбио Јудејски храм и срушио га (1 век нове ере), и по њему јесте реч СПАС. И руска реч всјо, од вес-спас. Савремени жидови и данас плачу за тим храмом, када су они били доминантни и када су неевреје убијали/жртвоприносили и та огњена ватра је радила 24/7/365. Због тога се онај одвратни зид назива "зид плача", а преко јудохришћанства су усадили хришћанима да је тамо код њих "света земља" чиме ми признајемо да су они "свети људи" или богоизабрани- чојзн пипл.
    Позз

    ОдговориИзбриши

Пишите српски, ћирилицом!