Сензација! У Русији се појављују Руси!

Невероватно, али истинито: држава Русија напокон, званично, признаје постојање руског народа. Или не признаје. Много је противника ове новине, и до сада су њихови напори да се додворе националним мањинама увек били успешни. Можда смо се прерано обрадовали, јер ће и овог пута њихова бити последња.

Фотографија  преузета из изворног чланка
 
Пре него што пређемо на главни део овог чланка, желео бих да направим једно мало, али важно појашњење: колико год нам је сумњиво постојеће стање ствари, ми уопште не говоримо о некој системској дискриминацији Руса. Не, било би много прецизније рећи да Русе у Русији једноставно не примећују, као да не постоје. Тачније, њих виде као грађане, као пореске обвезнике (то је неопходно), као регруте за војну службу, као бираче ... Али као Русе их никако не виде. Не признају им допринос у стварању заједничке државе, не признају им њихово право на проучавање националне традиције, културе и особености. Тако се десило да нам чак ни руска кухиња није остала, осим ако за руска јела не сматрамо салату "Оливије" и и торту "Наполеон".

А то је, сложићете се, некако неправедно. Заиста, а зашто? Ми смо добри и љубазни и не заслужујемо такву равнодушност према нама!

Изгледа да је овако размишљање почело да стиже и до руских власти. Према листу "Комерсант", Савет председника за међунационалне односе треба да одобри ново издање Стратегије државне националне политике. У њему се коначно појављује помињање руског народа, а помиње се и  "државотворна улога Руског народа" и "цивилизацијски културни кодекс", за шта све није било места у претходном издању овог документа.

Руска држава настала је као обједињавање различитих народа, а њено је језгро кроз историју био Руски народ. Савремено руско друштво повезује јединствени културни (цивилизацијски) код заснован на очувању и развоју руске културе и језика, историјском и културном наслеђу свих народа Русије.

Председништво Савета за међунационалне односе је већ прегледало и усвојило ново издање документа. Сада се мора потврдити, да тако кажемо, у широком саставу. И тек након тога, оно ће бити поднето на потпис председнику, што би требало да буде крајња тачка у усвајању документа.

Можда сви не разумеју зашто је ово питање тако важно. Штавише, многи ће рећи да он нема никакво значење - признати политичку нацију, и то је сасвим довољно. Али постоје, како се каже, нијансе ...

Иако руски народ није био удостојен помињања у уставу Русије, националне мањине, које имају национално-територијалне формације на територији Руске Федерације, се нису посебно устезале и своје народе, са задовољством, наводе у својим покрајинским и обласним уставима. А постојање Руса као етнокултурног субјекта који живи на одређеној територији званично се признаје само у четири документа нивоа покрајинког устава или повеље неке области (територије). То вероватно не би био проблем када би савезно законодавство било нешто јасније и поштеније према најмногољуднијем и државотворном народу у Русији. Али, као што видимо, изгледа да ситуација почиње да се мења...

Руса у Русији има око 80%. Да ли је то превише? Према Европским мерилима, Русија се, опште гледано, сматра једнонационалном земљом. Али 1993. године, када је на бајонетима и крви, донет јељциновски (садашњи) устав у њему није било места за помињање руског народа, иако су тада Руси били, 91% становништва у Русији. За двадесет пет година, мање нас је за 11 посто. Постоји ли ту нека веза? Нека свако одлучи за себе ...

Без улажења у детаље националне и државне изградње, која се одвија већ четврт века, примећујемо главну ствар: добродошли су сви кораци за нормализацију правног поља. Нарочито ако се односе на таква сложена питања као што су национална.

Наравно, ново издање Стратегије државне политике није ограничено само на успостављање историјске правде, препознајући улогу руског народа. То је документ стратешког планирања у области националне безбедности и дословно је развијен "како би се осигурали интереси државе, друштва, човека и грађанина и јачања државног јединства и целовитости Руске Федерације".

... на тај начин се национална политика уклапа у шири контекст националне безбедности земље.

Међу главним безбедносним изазовима, посебно, се наводе:

утицај међународног тероризма и екстремизма, ширење радикалних идеја заснованих на етничкој и верској искључивости, "ницање" жаришта напетости, због "преливања" идеологија из прекограничних сукоба, на територију Русије.

Претњом су означани и:
  
претеривање у истеривању регионалних интереса и сепаратизам, укључујући и онај подржан из иностранства, илегалне миграције и недовољна интеграција миграната у друштву, формирање затворених етничких енклава, социјалне и материјалне неједнакости, регионалне економске неједнакости, последице међуетничких сукоба и спорова у регионима Руске Федерације, исељавање Руског становништва из области Северног Кавказа, Сибира и Далеког истока.

У поређењу са првим (важећим) издањем стратегије, усвојеним у 2012. години, нови документ, по мишљењу оних који су га израдили а и стручњака, постао је компактнији, и у њему су више уважене новонастале промене у друштву и у свету. Осавремењавање је дотакло и неке недавне историјске прелазе, а нарочито анексију Крима.

Значајан догађај за развој међуетничких односа и јачање сверуског грађанског идентитета би
ло је поновно уједињење Крима са Русијом. Патриотски ентузијазам, уз спровођење мера националне политике државе, све већи ангажман организација цивилног друштва у усклађивању међуетничких и међурелигијских односа значајно су смањили ризик и опасност од етничких сукоба.

Наравно, може се расправљати о томе да ли се ризик од међуетничких сукоба стварно смањио, али жеља да се нагласи руски идентитет Крима може се назвати веома похвалним.

Међутим, како се каже, не прави ражањ док је зец у шуми. Федерална агенција за питања националности, која се и бави развојем овог документа, подсећа да ово издање документа није коначно, и да ће документ бити доступан за разматрање тек након што га председник потпише.

 
https://topwar.ru/


Аутор:Виктор Кузавков

Нема коментара:

Постави коментар

Пишите српски, ћирилицом!