Шта раде ваша деца у сајбер простору

Карикатура: Новица Коцић

У САД деветоро од десеторо основаца доживи неку врсту сајбер непријатности. У Србији, по неформалним истраживањима, једно од троје. Проблем је алармантан! Драги родитељи, када сте последњи пут погледали профиле своје деце на друштвеним мрежама? Веома једноставно питање, а какав је одговор? Нико од вас не тражи да шпијунирате сопствено дете, али је неопходно, као што знате шта раде у стварном свету, да знате и како се сналазе и у виртуелном!

Као вишегодишњи едукатор на тему заштите деце и младих, знам да деца нису крива што живе у друштву где су ријалити програми и скарадни садржаји којима смо свакодневно окружени постали Библија деструктивног понашања. Постало је нормално скарадно се облачити, скарадно причати и скарадно се понашати. Туче, псовке, непоштовање старијих, недостатак правих вредности, узора и афинитета постали су део свакодневице младих.

Родитељи, да ли сте знали да је вршњачко насиље у порасту, а поготову вршњачко сајбер насиље будући да живимо у дигиталној ери, у којој се више комуницира преко мобилних телефона, таблета и рачунара, него уживо – лицем у лице. Овај облик насиља не познаје границе и за разлику од осталих типова вршњачког насиља (физичког, вербалног…), од којих дете може да пронађе склониште макар у свом дому, од дигиталног насиља не може нигде да се сакрије. Оно не познаје баријере, и траје 24 сата, седам дана у недељи.

Да ли знате колико ваше дете има пријатеља на „Фејсбуку” или пратилаца на „Инстаграму”? Да ли знате да деца шестог и седмог разреда основних школа широм Србије имају и више од 700 виртуелних пријатеља? Не видите ништа лоше у томе? Е то је проблем! Није нормално да дете које има 11, 12, 13, 14 година има на стотине непознатих људи који знају и гледају и прате сваки њихов корак, објаву и фотографију. Није нормално да деца мисле ако њихове фотографије имају мало лајкова да то значи да су неуспешна, непопуларна и одбачена. Није нормално да се вршњаци уцењују због друштвених мрежа. Није нормално да малолетне девојчице постављају фотографије на којима су полуобучене јер мисле да само тиме могу да привуку пажњу! А таква су времена дошла. Није нормално и да велики број родитеља размишља по принципу „ма неће се то десити баш мом детету”! А шта ако се деси? Потенцијалне опасности по децу у сајбер простору су раширенији облици сајбер криминалних активности попут крађе идентитета и информација, затим педофилија, сексуална експлоатација деце, могућност киднаповања, трговина људима. Деца имају проблем с кичмом, с равним стопалима и видом, физичко им је далеко од омиљеног предмета у школи јер су константно на компјутерима и чачкају по мобилним телефонима. Да ли их питате шта гледају? Шта читају? Да ли сте рекли да поред игрица могу да скину и по коју апликацију за усавршавање и учење страних језика или да пак могу да читају књиге? „Инстаграм” и „Фејсбук” нису стварни свет! Нису реалност! Ни виртуелни пријатељи нису прави пријатељи! То деца морају да схвате.

Разумем да сте драги родитељи у незавидном положају – економска ситуација је тешка, рачуни су велики, стрес је свуда. Али не разумем зашто вам је лакше да детету дате телефон у руке и упалите ријалити програме на телевизији уместо да комуницирате са својим дететом, а очито је то великом броју родитеља најлакше да ураде. Успоставите нормалну и правилну комуникацију са својом децом, будите ту за њих и посветите им време. Ако је детињство животна фаза коју смо сви прошли само се запитајте – да сте ви били деца као што су наша данас – да ли бисте желели да вас родитељи пуштају да радите шта хоћете и да не мотре на вас?


Аутор: Катарина Јонев
Извор: Политика