Пређи на главни садржај

Еуфорија због Путинове посете Србији је прошла: шта даље?

Фотографија: kremlin.ru


Становници балканске републике разматрају резултате састанка двојице председника



Поред неспорних користи, од вишемилионских инвестиција у доларима и потписаних споразума (углавном о намерама) између Русије и Србије, посета руског председника Београду донела је и низ политичких последица. Хоће ли оне бити од користити за Србију?

Српске новине "Блиц", ноторне по својим прозападним ставовима, одмах су поставиле питање: "Шта ћемо сада рећи ЕУ?" Ствар, наравно, није у чињеници посете председника Руске Федерације, већ у размерама дочека руског лидера, дочека који је био грандиозан, по локалним стандардима.

"Биће тешко објаснити величанственост указаног пријема", пише лист. "Имајући у виду сарадњу Русије и Србије, као и болна сећања Пољске и балтичких република из времена Хладног рата, када су страдали од империјалне политике, тешко је очекивати да ће све то приближити Србију Европској унији. Шта нам онда преостаје? Надајмо се да ће се једног дана односи између Русије и ЕУ загрејати, а наша зависност од поларизације Европе бити мања. Уз сложенији развојни сценарио, Србија ће моћи да користи блискост са Русијом као инструмент притиска на Европу. То јест, ако не желите да нас видите код вас, постоје други који то желе. Ризичан приступ са непредвидивим последицама."

Економски споразуми постигнути током посете такође нису тако јасни, ако их посматрамо у равни односа са свим нашим суседима у Европи. Наравно, економска помоћ Србији је неопходна и важна. Али да ли Русија, са просечном зарадом од око 500 евра, може да постане главни партнер Србије, где је приход грађана нешто већи од 400 евра? У ствари, тренутно су европске земље главно инострано тржиште за српску робу (око 65% укупне трговине).

Биће последица и за унутрашњу политичку ситуацију у Србији, где не постоји само проруска већина, већ и прозападна мањина, не баш мала, а последњих месеци и прилично гласна на митинзима у центру Београда, којима је присуствовало више хиљада људи, што је довело до прилично разумног разговора о могућности превремених парламентарних избора. У том смислу, посета Владимира Путина, наравно, ићи ће на руку садашњем председнику Србије и лидеру владајуће Српске напредне странке Александру Вучићу. Али у исто време ту је и могућност политичке поларизације у земљи. Што није најпожељнији развој догађаја за Србију.

Што се тиче најосетљивијег, косовског питања, Русија изгледа није спремна да учествује у његовом решењу у мери у којој би Срби то желели. Иако је Владимир Путин оштро говорио о стварању такозване Косовске војске, избегао је директан одговор на питање о могућности руског посредовања у дијалогу између званичног Београда и Приштине, указујући да то ради Европска унија, али да је до сада мало тога постигнуто. Може ли се то тумачити на такав начин да би на путу до свеевропског дома, Србија, у решавању својих проблема, требала да тражи подршку управо тог дома, а не на изван њега?

О томе се може само нагађати. Али, несумњиво је да ће у блиској будућности овчарски пси шарпланинци (а управо је таквог пса председник Вучић јуче поклонио свом руском колеги) постати најпопуларнији међу русофилима у Србији. Но добро, бар нешто је извесно.

Новости России и мира - Новостной портал Московский Комсомолец - МК — https://www.mk.ru/




Коментари

Популарни постови са овог блога

Гилад Ацмон: Вакси нација - изабрана нација

  Нетањаху: Моја основна мисија као премијера је да обезбедим 36 милиона вакцина против Короне у следећој години Пише: Гилад Ацмон Премијер Нетањаху је  изјавио  да је Израел спреман да обезбеди или произведе 36 милиона вакцина у следећој години. Ако се питате зашто нацији од девет милиона људи, која је половини свог становништва већ дала две дозе  Фајзерове вакцине  треба 36 милиона вакцина, одговор је поражавајући: масовна кампања вакцинације може помоћи Нетањахуу да обезбеди победу на предстојећим изборима, али је дугорочни утицај на здравље нације у најмању руку „непознат“. Да будемо мало реалнији, вероватно је катастрофалан. Током конференције за штампу Нетањаху је признао, „што се тиче вакцина које имамо, нико не зна колико трају ... Морамо се припремити за најгори сценарио. Најгори сценарио је да се морамо вакцинисати (два пута) сваких пола године “, што значи набавку чак 36 милиона вакцина, под претпоставком да се за свих 9 милиона Израелаца требују две дозе вакцина сваких шес

Стопа смртности експерименталним вакцинама за старије Израелце 40 пута је већа него од КОВИД-19

  Фотографија: Шатерсток Лајф сајт њуз је направио опсежну страницу о дешавањима у вези са вакцинама за КОВИД-19.  Погледајте овде   1. март 2021. ( Лајф сајт њуз ) -  Иако је група независних лекара у јануару закључила да експерименталне КОВИД-19 вакцине „нису сигурније“ од самог вируса, нова анализа стопе смртности због вакцина у Израелу показује да је заиста могуће да се случај подигне на драматичан ниво.  Поновна анализа података објављених од стране израелског Министарства здравља и др Хервеа Селигмана са Медицинског факултета за инфективне и тропске болести универзитета Екс-Марсеј и инжењера Хаима Јатива, укратко открива да је експериментална вакцина против мРНК из компаније Фајзер убила „око 40 пута више (старијих) људи него што би их сама болест убила“ током недавног петонедељног периода вакцинације.  Бројке истовремено показују да је стопа смртности код млађих људи 260 пута већа од оне коју би вирус КОВИД-19 изазвао у датом временском оквиру. Иако се пуна математичка анализа

Who is the Saker?

Almost a year ago to the day, I had the distinct displeasure of meeting the man who calls himself the Saker. Our professional relationship lasted less than a month, for reasons I will outline below. We parted on rancid terms and I swore to him that I would make his identity and ideological shortcomings public. I have waited until now due to milestone events in my own life and because, frankly, I was waiting to see what the loon would come up with next. As of the end of last year, I had been following the Saker blog for several years to get news of events in Donbass and when I learned he was looking for volunteers for a Serbian sister site, I applied for the job. My original idea was to contribute some translations on an ad hoc basis but Saker had just had a major falling out with the whole Serbian team and sacked the previous team leader, Aleksandar Jovanovic. He described Mr. Jovanovic as ,,a talented translator with paranoid psychotic tendencies". I didn't delve too de