Ћирилизовано : Еуфорија због Путинове посете Србији је прошла: шта даље?

Фотографија: kremlin.ru

Становници балканске републике разматрају резултате састанка двојице председника

Поред неспорних користи, од вишемилионских инвестиција у доларима и потписаних споразума (углавном о намерама) између Русије и Србије, посета руског председника Београду донела је и низ политичких последица. Хоће ли оне бити од користити за Србију?

Српске новине "Блиц", ноторне по својим прозападним ставовима, одмах су поставиле питање: "Шта ћемо сада рећи ЕУ?" Ствар, наравно, није у чињеници посете председника Руске Федерације, већ у размерама дочека руског лидера, дочека који је био грандиозан, по локалним стандардима.

"Биће тешко објаснити величанственост указаног пријема", пише лист. "Имајући у виду сарадњу Русије и Србије, као и болна сећања Пољске и балтичких република из времена Хладног рата, када су страдали од империјалне политике, тешко је очекивати да ће све то приближити Србију Европској унији. Шта нам онда преостаје? Надајмо се да ће се једног дана односи између Русије и ЕУ загрејати, а наша зависност од поларизације Европе бити мања. Уз сложенији развојни сценарио, Србија ће моћи да користи блискост са Русијом као инструмент притиска на Европу. То јест, ако не желите да нас видите код вас, постоје други који то желе. Ризичан приступ са непредвидивим последицама."

Економски споразуми постигнути током посете такође нису тако јасни, ако их посматрамо у равни односа са свим нашим суседима у Европи. Наравно, економска помоћ Србији је неопходна и важна. Али да ли Русија, са просечном зарадом од око 500 евра, може да постане главни партнер Србије, где је приход грађана нешто већи од 400 евра? У ствари, тренутно су европске земље главно инострано тржиште за српску робу (око 65% укупне трговине).

Биће последица и за унутрашњу политичку ситуацију у Србији, где не постоји само проруска већина, већ и прозападна мањина, не баш мала, а последњих месеци и прилично гласна на митинзима у центру Београда, којима је присуствовало више хиљада људи, што је довело до прилично разумног разговора о могућности превремених парламентарних избора. У том смислу, посета Владимира Путина, наравно, ићи ће на руку садашњем председнику Србије и лидеру владајуће Српске напредне странке Александру Вучићу. Али у исто време ту је и могућност политичке поларизације у земљи. Што није најпожељнији развој догађаја за Србију.

Што се тиче најосетљивијег, косовског питања, Русија изгледа није спремна да учествује у његовом решењу у мери у којој би Срби то желели. Иако је Владимир Путин оштро говорио о стварању такозване Косовске војске, избегао је директан одговор на питање о могућности руског посредовања у дијалогу између званичног Београда и Приштине, указујући да то ради Европска унија, али да је до сада мало тога постигнуто. Може ли се то тумачити на такав начин да би на путу до свеевропског дома, Србија, у решавању својих проблема, требала да тражи подршку управо тог дома, а не на изван њега?

О томе се може само нагађати. Али, несумњиво је да ће у блиској будућности овчарски пси шарпланинци (а управо је таквог пса председник Вучић јуче поклонио свом руском колеги) постати најпопуларнији међу русофилима у Србији. Но добро, бар нешто је извесно.