 |
| Фотографија: (c) dpa – Report |
Немачка је усељеничка земља: ову мантру без размишљања понављају све системске политичке странке (писац чланка је политички близак Алтернативи за Немачку која би радо мењала систем у Немачкој, за разлику од других странака које би да га одрже или можда мало нашминкају-прим.прев.). Реченица је идеолошка конјукција, али не и чињеница. Ни до данас, Немачка се не понаша као права усељеничка земља, која разврстава потенцијалне усељенике према њиховим квалификацијама, потенцијалним и економским користима и ригорозно затвара врата неподобним подносиоцима захтева. Уместо тога, Немачка је поново постала земља исељеништва.
Како је недавно објавио Савезни завод за истраживање становништва у једној својој студији, из Немачке се сваке године просечно исели 180 000 Немаца, а укупно је у протеклих десет година 1,8 милиона Немаца напустило земљу. Углавном одлазе млади и висококвалификовани, факултетски образовани, стручњаци и студенти апсолвенти са вишом образовном квалификацијом.
У просеку су исељеници стари 36 година, десет година млађи од немачког просека; три четвртине њих су факултетски образовани, мада у самој Немачкој факултетски образовани чине само око четвртине становништва. Већина их одлази у Швајцарску, па онда у САД, Аустрију и Велику Британију. Готово увек наводе да зарађују значајно више у својој новоодабраној домовини.
Исељавање је губитнички подухват
Ко на овo само слегнераменима ипомене глобализацију, отворено међународно тржиште рада и закључи како ће се многи од њих вратити, олако се односи према томе. Просечан број повратника у последњих десет година био је нешто мање од 130 000 годишње, што значи да Немачка сваке године изгуби један осредњи град од 50 000 висококвалификованих људи.
Како је недавно објавио Савезни завод за истраживање становништва у једној својој студији, из Немачке се сваке године просечно исели 180 000 Немаца, а укупно је у протеклих десет година 1,8 милиона Немаца напустило земљу. Углавном одлазе млади и висококвалификовани, факултетски образовани, стручњаци и студенти апсолвенти са вишом образовном квалификацијом.
У просеку су исељеници стари 36 година, десет година млађи од немачког просека; три четвртине њих су факултетски образовани, мада у самој Немачкој факултетски образовани чине само око четвртине становништва. Већина их одлази у Швајцарску, па онда у САД, Аустрију и Велику Британију. Готово увек наводе да зарађују значајно више у својој новоодабраној домовини.
Исељавање је губитнички подухват
Ко на овo само слегнераменима ипомене глобализацију, отворено међународно тржиште рада и закључи како ће се многи од њих вратити, олако се односи према томе. Просечан број повратника у последњих десет година био је нешто мање од 130 000 годишње, што значи да Немачка сваке године изгуби један осредњи град од 50 000 висококвалификованих људи.
Посебно, кад се узме у обзир, да је све мање младих и квалификованих Немаца, схавата се да чак и мањи број људи исељеника има велики утицај. У ствари, број исељеника ће вероватно бити још већи, јер многи се устручавају да у потпуности прекину везе са домовином, још увек имају пријављено пребивалиште у Немачкој и не одјављују се годинама по исељењу или се уопште не одјављују.
Исељавање је драматичан развој догађаја који доноси не само демографске губитке, већ и привредне. Минхенски "Ифо" институт израчунао је то пре више од деценије: aко млади, висококвалификовани људи оду у иностранство, шира заједница неће изгубити само средства за школовањe и обуку којa је уложила у њих, већ и приход од пореза и доприноса за социјално осигурање (здравствено и пензијско осигурање - прим.прев.) који би они плаћали у будућности.
Високо квалификовани странци избегавају Немачку
Код неког двадесеттрогодишњег квалификованог радника губитак износи око 281 000 евра, а код тридесетогодишњег лекара више од милион евра. У међувремену, број исељених из 2009. се сигурно није смањио. Ништа се није чинило да се задрже млади који су се школовали у својој земљи и да се спречи њихово исељавање, ни тада као што се не чини ни сада.
Кад узмете у руке овај попис, песмица о "мањку квалификованих радника" коју наизменично понављају политичари и пословна удружења, претвара се у гротеску. Јер разлози због којих добро образовани Немци одлазе у иностранство су исти, као и разлози због којих многи високо квалификовани странци избегавају Немачку ако су у недоумици куда да оду.
Релативно ниске плате са великим доприносима и пореским оптерећењима као и недовољно финансиране и скромно опремљене универзитетске и научне установе, бирократске препреке и идеолошке блокаде које постављају препреке на путу истраживача, научника, истраживача и пионира, одвраћају могуће висококвалификоване усељенике.
Немачка своје губитке надокнађује губицима других земаља
Помоћни лекар у немачкој болници, је према истраживању "Нових циришких новина" (Die Neue Zürcher Zeitung), од пре неколико месеци, зарађивао у 2018. бруто зараду од 81 000 евра, само неколико хиљада долара више од возача камиона у америчком ланцу супермаркета "Волмарт". Након плаћања пореза, возачу камиона је остајало више новца у џепу него немачком лекару. Лекари и болничари могу зарадити три пута више плате у Сједињеним Државама или Аустралији него у Немачкој, а у Швајцарској или у суседним скандинавским земљама могу да зараде двоструко више - уз боље услове рада и веће поштовање.
Уместо да нешто предузму и задрже своје висококвалификоване људе у земљи, са адекватним платама и атрактивним условима, политичари заљубљени у миграције и лобисти виде решење у запошљавању страних стручњака. Одлив потенцијала из ваше сопствене државе спречавате довлачењем потенцијала из других земаља.
Усељеничке земље имају користи од доласка најбољих
Економски, ова рачуница не важи. Нећемо добити такве људе; јер ко год од њих бира, изабраће најбољу понуду и пазиће добро да га не израбљује немачка држава својим високим порезима и бирократијом. Али зато ћемо сигурно привући раднике из сиромашнијих и мање развијених земаља, који можда неће заменити све оне који одлазе, али ће зато отежати стање у својој домовини; њихова искуства шире око себе задах неоколонијализма.
Праве усељеничке земље имају користи од прилива најбољих и једва да икада имају исељенике. Високе стопе исељавања су типичне за неразвијене и земље у настајању; Немачка се сада враћа у деветнаести век (време настанка Немачке као јединствене државе од Бечког конгреса 1815 до уједињења 1870 године и великог сиромаштва и исељавања из Немачке од 1815 до 1914 године - прим прев.).
Исељавање је драматичан развој догађаја који доноси не само демографске губитке, већ и привредне. Минхенски "Ифо" институт израчунао је то пре више од деценије: aко млади, висококвалификовани људи оду у иностранство, шира заједница неће изгубити само средства за школовањe и обуку којa је уложила у њих, већ и приход од пореза и доприноса за социјално осигурање (здравствено и пензијско осигурање - прим.прев.) који би они плаћали у будућности.
Високо квалификовани странци избегавају Немачку
Код неког двадесеттрогодишњег квалификованог радника губитак износи око 281 000 евра, а код тридесетогодишњег лекара више од милион евра. У међувремену, број исељених из 2009. се сигурно није смањио. Ништа се није чинило да се задрже млади који су се школовали у својој земљи и да се спречи њихово исељавање, ни тада као што се не чини ни сада.
Кад узмете у руке овај попис, песмица о "мањку квалификованих радника" коју наизменично понављају политичари и пословна удружења, претвара се у гротеску. Јер разлози због којих добро образовани Немци одлазе у иностранство су исти, као и разлози због којих многи високо квалификовани странци избегавају Немачку ако су у недоумици куда да оду.
Релативно ниске плате са великим доприносима и пореским оптерећењима као и недовољно финансиране и скромно опремљене универзитетске и научне установе, бирократске препреке и идеолошке блокаде које постављају препреке на путу истраживача, научника, истраживача и пионира, одвраћају могуће висококвалификоване усељенике.
Немачка своје губитке надокнађује губицима других земаља
Помоћни лекар у немачкој болници, је према истраживању "Нових циришких новина" (Die Neue Zürcher Zeitung), од пре неколико месеци, зарађивао у 2018. бруто зараду од 81 000 евра, само неколико хиљада долара више од возача камиона у америчком ланцу супермаркета "Волмарт". Након плаћања пореза, возачу камиона је остајало више новца у џепу него немачком лекару. Лекари и болничари могу зарадити три пута више плате у Сједињеним Државама или Аустралији него у Немачкој, а у Швајцарској или у суседним скандинавским земљама могу да зараде двоструко више - уз боље услове рада и веће поштовање.
Уместо да нешто предузму и задрже своје висококвалификоване људе у земљи, са адекватним платама и атрактивним условима, политичари заљубљени у миграције и лобисти виде решење у запошљавању страних стручњака. Одлив потенцијала из ваше сопствене државе спречавате довлачењем потенцијала из других земаља.
Усељеничке земље имају користи од доласка најбољих
Економски, ова рачуница не важи. Нећемо добити такве људе; јер ко год од њих бира, изабраће најбољу понуду и пазиће добро да га не израбљује немачка држава својим високим порезима и бирократијом. Али зато ћемо сигурно привући раднике из сиромашнијих и мање развијених земаља, који можда неће заменити све оне који одлазе, али ће зато отежати стање у својој домовини; њихова искуства шире око себе задах неоколонијализма.
Праве усељеничке земље имају користи од прилива најбољих и једва да икада имају исељенике. Високе стопе исељавања су типичне за неразвијене и земље у настајању; Немачка се сада враћа у деветнаести век (време настанка Немачке као јединствене државе од Бечког конгреса 1815 до уједињења 1870 године и великог сиромаштва и исељавања из Немачке од 1815 до 1914 године - прим прев.).
Међутим, Немачка је привлачна за усељенике, посебно за усељенике који долазе због социјалне заштите. Већина од недавно у Немачку упуштених милиона усељеника закачила се на социјалну заштиту. Немачка увози приматеље социјалних давања и трансфера, а заузврат извози квалификоване раднике, који нам низашта друго не требају него да и даље плаћају порезе и доприносе за преоптерећене социјалне системе. Не морате бити економиста да бисте схватили да ово неће дуго опстати.
Аутор: Михаел Паулвиц
Извор: Junge frajhajt
Превод: Драган Вукојевић / Ћирилизовано
