Дебата у немачком Бундестагу о продужењу мандата војника немачких косовских снага у саставу КФОР-а претворила се у критику дугогодишње канцеларке Ангеле Меркел и покренула спекулације да ли ће Берлин заузети другачији став о Косову. Опозиција је подсетила Меркел да је Немачка учествовала у рату на Косову и да је КФОР, мултинационалне НАТО "мировне снаге", на истој страни као и терористичка "Ослободилачка војска Косова." Да ли се Немачка припрема за велики заокрет по питању Косова?
Тему је покренуо посланик десничарске странке Алтернатива за Немачку (АфД) Антон Фризен, коме се, изненађујуће, придружио Александар Неу из левичарске Ди Линке. Они су истакли да су идеју решавања косовског проблема разменом територија подржале САД.
Итекако је важно када десничарска политичка странка изнађе заједничку везу са најлевијом политичком странком у Бундестагу, јер заједно могу да координишу притиске који би могли да промене курс Берлина према Косову. А онда, свака промена спољне политике Немачке на крају утиче на став ЕУ. Но, коалиција Хришћанско-демократске уније Немачке (ЦДУ) и Хришћанско-социјалне уније из Баварске (ЦСУ) доминира у немачком парламенту и влада Немачком у савезу са Социјалдемократском партијом Немачке. АфД је, по снази, трећа странка у Бундестагу, а Де Линке пета.
Меркел, која има чврст став о Косову, ускоро ће напустити функцију и још није познато ко ће је наследити и да ли ће сукцесор желети да промени курс. Међутим, ова дебата је показатељ да је дошло до поновног разматрања питања, што се одражава и на глобалну политику о Косову. Очигледно је да неуспех пројекта од Србије независног Косова, које се сматра културним, историјским и верским срцем Срба, показује да се политичко јавно мњење не мења само у САД, већ и у Европи. Такође одражава и колико је овакво Косово проблематично за оне који су га створили. Сада имамо нове актере и снаге на немачкој политичкој сцени и у Бундестагу, који су критични према претходном ставу и деловању Немачке по питању Косова и захтевају поновно разматрање немачке косовске политике.
Откад је Косово незаконито прогласило независност 2008. године, постало је рај за шверцере хероина и центар за трговину људима, вађење органа и трговину оружјем, а све под будним оком КФОР-а. До данас, 15 земаља је повукло признање Косова као независне земље, што значи да је само 50% земаља у свету признало незаконити ентитет.
Овај догађај је изузетно важан, јер Немачка је једна од водећих земаља, а стоји на чврстом ставу да се ништа не мења у косовској политици и приморава Србију да призна независност Косова уз обећање чланства у ЕУ. Ова дебата сигурно ће имати утицаја на политику Берлина, али не одмах - барем не док је на власти оваква владајућа коалиција, на челу са Меркел. Немачка ће у јулу преузети шестомесечно председавање Саветом Европске уније па ћемо видети како ће се Меркел односити према Косову с обзиром на то да се политичка клима мења.
Такође треба напоменути да су немачке левичарске странке, обично антиамерички настројене, сада ближе предлозима Вашингтона за Косово, а не берлинским. Стога ће критика владе и с леве и са десне стране изазвати напету пажњу када Бундестаг буде расправљао питање да ли је продужење служења немачких војника у Кфору неопходно.
У Берлину и сада владају странке које су биле на власти током деведесетих, чиме су биле саучесници у свему што се догађало на Косову, као и свеукупном разарању Југославије. Зато је логично и разумљиво што не мењају став. Али притисак с руба немачке политике, али ивице од огромног утицаја и значаја, сигурно ће изазвати расправу у Берлину о промени политике према Косову, нарочито пошто одцепљена покрајина и даље губи легитимитет у глобалу.
Аутор: Пол Антонопулос
Извор:
 |
| Will Germany’s Kosovo policy shift back in Serbia’s favor? |
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано / Линукс Такс Чачанин, на Дебијан Линуксу
