Геноцид у Турској није почињен само над Јерменима

Спомен комплекс геноцида над Јерменима 

Геноцид у Турској није почињен само над Јерменима. Иста судбина задесила је Грке, Асиријце и Језиде, блискоисточни народ. Жртвама геноцида били су и руски досељеници, који су живели у Карској области за време Руског царства (неки руски политичари, који желе пријатељство са Турском, покушавају да се тога не сећају).

Union of Greek Communities of Armenia - Home | Facebook

Ко то каже, ко то лаже, Србија је мала... Исто се може се певати и о Грчкој и Грцима. Мала Азија је отаџбина Грка, где су живели три хиљаде година, а онда готово сви били истребљени.

Сваке године, 19 маја, Грци целог света обележавају годишњицу геноцида. Према најприближнијим проценима, у Малој Азији, Понтосу и Кападокији живело је више од два милиона Грка, у данашњој Турској мање од три хиљаде.

Годишњица геноцида над Грцима обележава се и у Јерменији. Овде живи, већ три стотине година, мала заједница Грка, и Јермени, заједно са њима, посећују спомен комплекс Цицернакаберд ((јерм. Հայոց ցեղասպանության զոհերի հուշահամալիր - Тврђава ластавице), где полажу цвеће код "вечне ватре".

Union of Greek Communities of Armenia - Home | Facebook

Armenian Genocide Museum & Institute

Ове године, 19 маја, у Јеревану је приказан филм Центра за јелинистичка истраживања из Чикага. У филму су представљена сведочења геноцида, који је трајао од 1914 до 1922. године, током Османске империје, али и владе Кемала Ататурка. Снимљени су и сведоци ових догађаја, масовних убијања и марша смрти. Тада су били деца, сада веома стари људи.

Нећемо препричавати њихова сећања, већ рећи само једно: радили су им исто оно што и Анте Павелић, Андрија Артуковић, Макс Лубурић и хиљаде и хиљаде других усташа Србима. Нажалост, и то да су Европа и САД злочин и злочинце дуго прећуткивали и штитили, јер су, пре свега Енглеска и Француска , после Првог светског рата хтеле да обнове "пријатељство", или тачније антируско савезништво, са Турском. Током геноцида свих споменутих народа, у Турској је убијено, поново према најприближнијим проценима, од три до четири милиона људи. Али европске и америчке бизнисмене су интересовали други милиони – на банкарским рачунима.

Истраживање геноцида не само Јермена, већ и Грка и Асијирца, помаже да се разумеју прави разлози за геноцид у Турској. Турци обавезно поновљају да су Јермени “депортовани због подршке Руској армији”. Али Грци су били масовно убијани још од 1914. године, иако Грчка све до 1917 године није учествовала у Првом Светском рату. Ово показује прави разлог и циљ турске владе: Турска је само за Турке.

Нажалост, примера сарадње јерменских, грчких и асиријских организација још није пуно, али неки ипак постоје. Пре неколико година, један од истраживачких центара јерменске дијаспоре, Zoryan Institute из канадског Торонта, почео је сарадњу са јелинистичкимн центром из Чикага. Заједно су објавили већ неколико књига, а сада спремају нову.

Арам Гарегињан