Нови допринос културној сарадњи Србије и Јерменије

Сектор за међународне односе и европске интеграције у области културе Министарствa културе и информисања Републике Србије већ четврти пут подржава, суфинансирајући, пројекте удружења „Акција за слепе“ у мобилности уметника/професионалаца у области културе и уметности.

Овај пут је Министарство одобрило финансијска средства за пројекат под називом „Књига као огледало душе“. Као и раније, и сада, према пропозицијама конкурса, одобравају се средства само за трошкове превоза. Остале трошкове сносе или сами учесници/реализатори пројекта или други донатори ако их има. Тих других, да кажемо отворено, и нема.

Подршка овом нашем пројекту нам је омогућила да отпутујемо у Јереван, главни град Јерменије где смо провели 13 дана – од 6. до 19. октобра ове, 2021. године. Раније, пре путовања, сам ја, Ануш Балајан, превела на јерменски књигу „Приче боје ватре“ аутора Луке Јоксимовића Барбата. Књигу је, петнаестак дана пре нашег пута, објавила издавачка кућа „Хајастан“ (из Јеревана), чији је директор Вахагн Саргсјан истовремено био и уредник књиге.

Пројектом је било предвиђено да у Јеревану обавимо два задатка: 1. да промовишемо Лукину књигу „Приче боје ватре“, и 2. да промовишемо и књигу „Јермени и Срби кроз историју – огледи о јерменско-српским историјско-културним везама“ двојице аутора: Арцвија Бахчинјана из Јеревана и Луке Јоксимовића Барбата. Ову књигу из историје објавила је издавачка кућа „Пешић и синови“, Београд, 2020. године. Књига је двојезична. Ја сам, такође, урадила превод на оба језика: Лукин део књиге изворно написан на српском превела сам на јерменски, а Арцвијев део с јерменског на српски.
Осим мене, у Јереван је путовао и аутор Лука Јоксимовић Барбат.

Са јерменским читаоцима смо први сусрет имали у Градској библиотеци „Аветик Исахакјан“. Иначе, у Јереван смо и кренули на позив директорке ове Библиотеке, Хасмик Карапетјан, која нам је упутила позивно писмо још током пролећа ове године. Са Хасмик Карапетјан и Библиотеком коју води успешно смо сарађивали и 2016. године, када смо први пут путовали у Јереван како бисмо реализовали пројекат мотивационих представа.

Пошто нам је директорка пожелела добродошлицу, о књигама је говорио дијаспоролог, књижевник и филмолог, сарадник Института за историју Националне академије Републике Јерменије, писац Арцви Бахчинјан. Он је у потпуности представио књигу Луке Јоксимовића Барбата, односно скоро свих петнаест прича (кратких и дугих) које су ушле у збирку. Он је приметио да су приче различитих жанрова: од дубоко филозофских до детективских, од хумористичних до спиритуалних и једне са музичком тематиком. Књигу је топло препоручио јерменској читалачкој публици.

О књизи “Приче боје ватре“, врло аналитично, говорио је и сам издавач – Вахагн Саргсјан. Он је нагласио да су приче вишеслојне, да су написане од некога ко одлично познаје психологију, да то и не чуди с обзиром на пишчево образовање. „Ја бих приче означио као изразито психолошке, са динамичним и неочекиваним, али у стварности могућим обртима.“ – рекао је Саргсјан.

После речи издавача, аутор Јоксимовић Барбат се обратио присутнима. О својој књизи је говорио кратко. Споменуо је да је она већ објављена на немачком језику, неколико прича и на словеначком; да су неке од његових песама и прича, такође, већ раније нашле у два јерменска часописа за књижевност. Говорио је и о томе како је дошло до сарадње са Арцвијем на књизи из историје.

Потом је представио преводилачки рад Ануш Балајан која српске ауторе преводи на јерменски и јерменске ауторе на српски језик. „Приче боје ватре“ је њена трећа преведена и издата књига после „Српско срце Јоханово“ аутора Веселина Џелетовића и горе споменуте књиге „Јермени и Срби кроз историју“. Дизајн корица обе књиге и цртеже за Приче боје ватре урадила је Ани Балајан из Јеревана.

Обично, после промоција књига, гледаоцима поклањамо и мали концерт. Тако је било и овога пута. Наравно, наш аутор Лука Јоксимовић Барбат, који има богат музички репертоар, наступио је најпре са једном јерменском песмом. Песма „Крунк“ значење на српком: „Ждрал“ освојила је срца присутних Јермена.

Забавно је било када се током Лукиног извођења наполитанске песме „Санта Лучија“ спонтано на бину попео оперски певач Аркади Мартиросјан и својим баритоном се придружио Луки. Највеселији део је био остављен за крај, када је Лука изводио на гитари живахну песму „Бубамара“ из Кустуричиног филма „Црна мачка бели мачор“, а Арцви Бахчинјан ју је певао на ромском језику.

Групна фотографија у Централној јереванској библиотеци Аветик Исахакјан; с лева надесно: Гајане, Ануш, Арцви, Вахагн, Хасмик, Ани, Лилит, у средини Лука са гитаром

После свечаног дела смо наставили дружење са публиком која је постављала питања аутору. Промоција је успела, јерменски читалац је добио нову књигу, чуо је српски језик и сазнао нешто ново о култури српског, братског народа.

Нашу културну мисију смо после неколико дана наставили у Националној академији наука Јерменије, где су Арцви Бахчинјан и ко-аутор Лука Јоксимовић Барбат представили двојезичну књигу „Јермени и Срби кроз историју“.

Арцви и Лука испред Националне академије наука Републике Јерменије

Руководилац Института за историју при Академији наука, Ашот Мелконјан, који се само два-три дана раније вратио из Србије, где је учествовао у одржавању манифестације Дани Јерменије у Београду, истакао је важност приближавања наша два народа. Колико год да су географски далеко, зближава их вера и менталитет. Иако језички нису чак ни слични, кроз историју су пролазили и преживљавали истоветне трагедије, падове и победе. Пун лепих и пријатних утисака из Србије, Ашот је посебно истакао да се у Србији осећао као код куће и да Србија спада, поред Аргентине, у једину земљу где се осећао тако добро и где је осетио велику присност са народом који га је угостио.

Ашот Мелконјан за говорницом

Геворг Степанјан, начелник одељења за изучавање јерменске дијаспоре и имиграције при Институту за историју НАНРЈ

О књизи су потом говорили Арцви и Лука. Лука је, осим приказа књиге, истакао значајно олакшање даљег развијања добрих односа са Јерменијом, с обзиром на чињеницу да је између две државе укинут визни режим, додуше, тек 2019. године. За даљи развој културних и привредних веза, нагласио је даље Лука, биће од велике помоћи уколико се ускоро уведе и директна авионска линија на релацији Београд-Јереван-Београд.

По пројекту је остало још једно место где ће обе књиге бити представљене. То је Национална библиотека Јерменије. Три дана пре сусрета са читаоцима, Лука и ја смо посетили велику читаоницу ове Библиотеке за редовне кориснике, као и читаоницу за слепе која постоји у оквиру ове Библиотеке и која је снабдевена Брајевим књигама. Лукини прсти су клизили преко Брајевог исписа у књизи и он је наглас читао текст. Било је јако симпатично слушати те реченице гласно изговаране на јерменском.

Лука прстима чита Брајеву књигу у Брајевој читаоници НБЈ

Са читаоницама нас је упознала Армине Варданјан која ради у Националној библиотеци као особа задужена за односе с јавношћу.

Армине и Лука у читаоници НБЈ са књигама у стандардној штампи
О промоцијама је писано и у тамошњим новинама.

Ова посета Јерменији била је незаборавна. Слободно време смо проводили у шетњи Јереваном, по том дивном, интересантном граду, са много паркова и фонтана, са много цркава и споменика.

Очарало нас је појање са одјеком у великом храму Григорија Просветитеља, који је подигнут 2001. године поводом 1700 година од примања хришћанства.

У кружном парку, у позадини Храм св. Григора Просветитеља

Посетили смо и фасцинантну средњевековну црквицу Свети Катохике у центру Јеревана.

Лука испред Цркве св. Катохике

Све у свему, октобар нас је размазио дивним временом, топли јесењи дани, прегршт сунца. У парковима су обилно падали жирови, који су пуцкетали под нашим стопалима.

Нашу пословну посету Јеревану смо завршили састанком са отправницом послова амбасаде Србије у Јерменији, госпођом Татјаном Панајотовић Цветковић. Наша сународница је посветила део свог преподневног времена да се упозна са нашим радом и са радом „Акције за слепе“, новим плановима, књигама, библиотекама.
Осећамо потребу и имамо моралну обавезу да поново посетимо наше пријатеље, а такође и да их угостимо у Србији и обогатимо културни живот и сарадњу Србије и Јерменије нашим малим доприносом.

Аутор: Ануш Балајан

Извор: 

https://www.homoverbum.com/novi-doprinos-kulturnoj-saradnji-srbije-i-jermenije-pise-anus-balajan/