Проф. др Вишеслав Симић: Писмо председнику Путину

 Поштовани читаоци,

У прилици смо да објавимо писмо које је проф. др Вишеслав Симић пре тачно осам година послао председнику Руске федерације Владимиру Владимировичу Путину. Писмо објављујемо и на енглеском језику.

За "Ћирилизовано"

Милорад Ђошић, пуковник авијације у пензији

Проф. др Вишеслав Симић

Неки од мојих најбољих студената и пријатеља су ме замолили да им напишем шта бих саветовао председнику Путину када би имао прилику да му на руке предам једно писмо. 

Ево шта ми долази на памет... 

Поштовани Председниче Путине, 

Знам да немате ни кронон времена да ово читате у овом добу искушења. Ипак, ... 

Пре свега, опростите што ово пишем-Словен Словену-на енглеском, али то је још један знак да сте неопходни да уздигнете руски на заслужен врх на којем се тренутно горди језик данашњих светских отимача. 

А сада, мој први савет: Слушајте Сократа! Рекао је: Најкраћи и најусмеренији пут до стварног утицаја је да човек буде оно за шта жели да га други сматрају. Већина људи на свету (чак и ваши ”партнери”!) вас види као најутицајнијег светског вођу.  Дакле, ВОДИТЕ и ПРОМЕНИТЕ свет! 

Нема живота без дужности! Што нам је виши положај, већа је и дужност. Највећи благослов је када се поседује и могућност избора када и како да се та дужност испуни. Ви поседујете оба! 

Испуњавањем дужности се доказује племенитост личности—запостављањем, беда! 

Упркос самоуништавачким учењима Запада, не живимо само за себе већ и за род и државу. 

И да спроводимо правду—а то је да се свакоме одмери онако како заслужује. И не само онима који нам доносе добро већ и онима који нам повреду наносе, и који је наносе онима и ономе за шта живимо! Тако стичемо ЧОЈСТВО—што је, као што рече Платон, нешто најлепше, чему би се цео свет, да очи смртника могу да га виде, с љубављу посветио! 

Кант је учио да је човек најузвишеније створење на свету, али само када није насилник и простак већ биће вољно и способно да створи, следи и спроводи закон и поредак—дела која га уздижу ка ступњу анђела. 

Величина душе, без које нема никакве друге величине, је, као што рекоше стоици,  ”врлина која се бори за правду и поштење.

Неправда се наноси и нечињењем—када видимо да нам роду неправду наносе и ништа не чинимо бивамо опогањени кривицом због које ћемо једног дана бити кажњени! 

Два су начина наношења повреде: силом и преваром. Ипак, силом се некада почини и племенито, спасоносно дело, док је поквареност из потаје увек одвратна и мора бити кажњена јер увек доноси зло. 

Стога, и праведно је и поштено одмах заузети и држати Украјину—да се заустави и предупреди вређање родственика, да се силом заведе поредак, и да се избегне потајна препреденост, која бесповратно окаља и изруга. 

Неделање би само будућу смрт и уништење изазвало, када самоодбрана буде подразумевала рат на украјинској, руској земљи против увек надолазећег непријатеља! 

Зар нећете бити руски Кенеди који неће дозволити да се Украјина претвори у америчку Кубу?! 

Управо зато што сте забринути за Украјинце—који су у већини Руси—не заборавите да вођа чини смртни грех када, макар и за тренутак, створи код својих сународника утисак да непријатеље претпоставља њима! 

Памтите: Они који нису испоштовали Свети Мир током Олимпијаде ће прекршити и опоганити сваки договор међу народима! Не увидети то, и не супротставити се таквом богохуљењу је још већи грех. 

Они се нису чак ни претварали да поседују душевну племенитост и милосрђе— представљено им је све што је најузвишеније у Русији али их је њихова копрофилијална судбина навела да свету обзнане сваки скатолошки потез из тоалета у Сочију. То су људи који нису презали ни од искоришћавања привремене невоље параолимпичара заглављеног током нужде не би ли у својим устима осетили сладак укус мржње свега руског. 

Лично се сећам јавних излива задовољства највиших западних апаратчика док су,  блажени, засипали неописиво простачким бљувотинама бедне украјинске и руске представнике у међународним организацијама током јељциновског Вавилонског ропства. 

Чак и на скуповима по самопроглашеним ”прогресивним” вашингтонским институтима није било ретко чути западњачку гласну мудрост да се ”зна да долазе Словени по смраду који им претходи.” 

Није дан прошао а да нисам био потсећан да реч за роба у енглеском долази од речи Словен! 

Људи таквог умног устројења не могу више да прихвате ни очигледну истину да је заиста било могуће да је један од њих био зао. Госпођа Хитлери Клинтон нам је управо саопштила да сте ви поновно отелотворење највећег зла двадесетог века. 

Ускоро, као што је то урађено са бившом Југославијом, преобратиће историју како би могли да оправдају своје украјинске нацистичке пријатеље када нападну Истинског Ђавола у Кремљу, баш као што је то био урадио и Хитлер. Пазите:  Хрватска није здружена у ЕУ и НАТО случајношћу. Свака птица... 

Само су два правила која Запад следи: 

1. Шта год да они раде, док га раде, је добро. 

2. Шта год да означе да је против њихове тренутне користи је зло. 

Они су у себе тако дубински уградили лицемерство да им је немогуће да примете његово постојање у њиховим бићима. 

Чак и наговештај буђења савести у своме бићу морају да потисну, а онога ко ју је пробудио морају уклонити. Ружни искрено мрзе огледала! 

Чини ми се да је Цицерон све ово најбоље описао: Мрзе вас ”оном незајажљивом мржњом којом” ”зла, вољом за моћ вођена, и способна” створења мрзе ”противника који је узвишенији од њих својим способностима, омиљеношћу и личношћу.” 

Цицерон нека вас потсети и на то да право пријатељство може да постоји само међу добрим људима, а да ће највећа привлачност—а тиме и најискреније пријатељство—бити добра добру. 

Они су тако пуни сопствене узвишености да су неспособни да разумеју узајамно попуштање и сарадњу—у њиховој догматској идеологији оба су само признање и прихватање покорности и ниже вредност. 

Не удељујте своју великодушност својим непријатељима очекујући њихову наклоност, већ је користите да их поделите—ваши савезници ће остати са вама јер нам је данас непријатељ заједнички. 

Некада је неопходно да се не одступи да би се закорачило ка победи! 

Иако они на америчком континенту пропагирају илузију модерног Рима, знамо да је Москва његова наследница—Трећи Рим. 

Стога, огрните се плаштом војсковође—палудаментијумом—и поведите нас, све до тренутка када и ви, као што то једноставно објави конзул Цицерон, будете могли да кажете: Живљаху!, да бисмо сви ми коначно могли да живимо у миру и безбедности, само са ружним сећањима на данашње Катилине. 

Изгледа да је Милтон, у свом Изгубљеном рају, најбоље описао данашње ”лидере”  Запада: 

”Не спознајућ' себе саме, а Бога још мање, 

узалудно, непрестано, о [демократији] реч држе; 

врлинама у самима себи траже познање;

Богу ништа, а себи сву славу припишу најбрже.”  

А будете ли неодлучни макар на тренутак, сетите се здравог разума Доктора Семјуела Џонсона: ”Напад је одговор. Никад не сматрам да сам јако ударио ако ми се рука не одбије.” 

Као моју претпоследњу поруку, потсећам вас на Приче из Милета лорда Литона, и на речи Сизифове када му је упућен прекор: ”Сада знам да си ми пријатељ; Нико сем правог друга не бира тако непријатне речи.” 

На концу, знајте да је сав ”разум” Запада подивљао против вас, али да људски род смирено верује у вас! 

Као што је Фјодор Тјутчев написао о земљи коју водите: 

”Умом Русију спознат' ћеш мање,  

Мером обичном се никад не мерује, 

Њено је особено, посебно стање, 

У Русију може само да се верује.” 

Искрено, 

др Вишеслав Симић 

професор геополитике, стратегије и политичке аналитике 

Текнолохико де Монтереј 

Мексико 

9. март 2014