Разочарење и разочарање – како и зашто?

Ово је једно од бројних, али међу најчешћим питањима које се постављају као језичке дилеме. Да ли разочарање, као што би било творбено једино могуће, или разочарење, као што говори и пише велик број говорника српског као матерњег језика? Речници махом кажу да може и једно и друго. Иван Клајн у свом Речнику језичких недоумица од првог до последњег издања пише: „разочара́ње, боље него разочаре́ње” (без објашњења). Српски језички приручник се не бави овим питањем. Сви речници, укључујући и нормативни Речник српскога језика Матице српске из 2007. и 2011. наводе да су то дублетни облици.

Најзад, у Нормативној граматици српског језика Ивана Клајна и Предрага Пипера пише да је само разочарање исправан облик, уз објашњење које је свима очигледно, да долази од глагола разочарати, те онда мора разочарање. Претпостављамо да је Пипер овде преломио и аргументовано образложио да буде овако, на шта је и Клајн лако пристао. Међутим, изгледа да тиме није окончан овај случај јер Нормативна граматика није дала свој дефинитивни суд. Упркос томе шта пише тамо, и даље то слови за дублет.

Међутим, морамо се запитати откуд онда толико распрострањено разочарење још откако се први пут спомиње ова глаголска именица па до данас и то, како су волели да напишу и Михајло Стевановић и Иван Клајн, и најбољи писци.

Да пробамо прво да рашчланимо глалог од кога се гради та именица. Састоји се од два префикса и глагола: раз– + о- + -чарати. Могло би се претпоставити да је тај глагол некад имао двојаке облике. И чарати и чарити, али то ипак није случај, што значи да би то био погрешан траг. Помогла би и претпоставка да је суфикс -ење чешћи од суфикса –ање, па да се аналогија направила по логици учесталости појављивања. Али није ни то. Напротив, именица са наставком на -а̅ње има скоро десет пута више од оних на -е̅ње. Ако ипак узмемо у обзир и сонант р који претходи овом наставку, у нади да ћемо ту доћи до објашњења, опет ништа и опет све наопако. Чак је и ових на -ра̄ње 525, а на -ре̄ње 142. Ове дужине су ту јер најчешће те именице имају и дужину. Немају само ако су двосложне као у тре́ње, па им онда ту пада акценат и то увек дуги, али и кад се такви случајеви преброје, опет воде ове на -а́ње типа пра́ње. Не много убедљиво, али таквих именица ионако нема много у језику, а очигледно и немају везе са случајем који испитујемо.

Има и тросложних које имају дуг слог на другом, па онда немају дужину на -ање и -ење, али и ту воде ове на -ање са отприлике истом разликом. Другим речима, делује да нема другог обашњења осим да се тако усталило одавно, па онда тако и остало, а онда се 2013. Пипер и решио да с обзиром на постање може само разочарање.

Међутим, нисмо размотрили вишесложне именице са дугоузлазним акцентом на -ање и -ење, што би могло бити кључно јер се у речи разочарење управо ту јавља акценат. Ту већ долазимо до резултата који нас наводе на траг који води ка објашњењу.

Ту је акценат -е́ње, а таквих случајева је чак 647 (код вишесложних речи), а на -а́ње у вишесложним речима свега 21 случај. Међу њима поштова́ње, непоштова́ње, богопоштова́ње, високопоштова́ње, самопоштова́ње, страхопоштова́ње, што значи да има пуно понављања, а ту је од познатих речи још само неколико: послова́ње, али је и то дублет па може по̏слова̄ње, именова́ње, такође дублетно са и̏менова̄ње и да не набрајамо, заиста их има врло мало. Ту се веома честа реч разочара́ње нашла у друштву малобројних аналогних глаголских именица и ту лежи објашње́ње зашто се она приклонила неупоредиво многобројнијим именицама на -е́ње. Притом, разочарењу се не отвара могућност дубледног акценатаског облика.

Можда за крај још само да се запитамо како то да се и поштова́ње није приклонило типу на -е́ње. Најпре зато што облик поштова́ње има и још два акценатска дублета по̏штова̅ње и пошто̀ва̅ње, те је тек захваљујући изведеницама као што су страхопоштова́ње и богопоштова́ње уопште признат облик поштова́ње, у говору чешћи од друга два акценатска облика, али нормативно тек од Речника српскога језика Матице српске из 2007. У ранијим речницима су се наводила само друга два акценатска облика.

Да закључимо, облик разочарење се раширио због тога што се приклонио далеко чешћем моделу од онога ком припада творбено исправан облик разочарање.

Напомена
Као корпус је коришћен Српски граматички речник проф. др Данка Шипке уз уступак аутора. Међутим, то је недовршена верзија у формату за програм Ворд (.docx) која не представља крајњу, довршену верзију овог речника. Иако су овде најчешће навођени егзактни бројеви појављивања речи у овом корпусу који садржи нешто више од 110.000 речи српског језика, треба их узети с резервом јер су могућа одступања, али не много значајна да би могла утицати на закључке. Тачан број могао би се добити из дефинитивне верзије овог речника у издању Прометеја, али је проблем у томе што би онда случајеви морали да се броје ручно, а ни дигитална верзија у .pdf формату није нам од помоћи јер не региструје разлике у акцентима.

пише: Павле Ћосић

Извор: Језикофил