Радознала дечурлија: Ко је измислио уметност?

Ко је измислио уметност? – Грејс, стара девет година, Белфаст, Велика Британија

Пре него што узмогнемо да одговоримо на ово питање, морамо да поразмислимо о другом: “шта је уметност?” Уметност је нешто што људи стварају да би делили идеје или осећања. Уметност може учинити да и други још нешто и другачије мисле или осећају. Уметност може бити много тога, укључујући музику, приче, слике или цртеже.

Пећинске слике се често називају првом уметношћу икада створеном. Међутим, могуће је да су људи који су створили слике сматрали да су чаробне и моћне, сасвим другачија уметности од оне на какву мислимо данас.

Пећинска слика бика из пећине Ласцаук у Француској. MisterStock/Shuttertstock

Па ко их је направио, зашто су их направили, и где их можемо наћи? У пећини Шове у јужној Француској археолози су пронашли цртеже животиња као што су вунасти носорози и мамути који су изумрли пре више од 10 000 година. Људи који су направили те цртеже користили су црни угаљ и црвени окер – боју направљену од здробљених стена које су жвакане и испљунуте у руку уметника, а затим притиснуте на зидове пећине. Сличне пећинске слике пронађене су у Аустралији, Индији и Сомалиленду.

Неки људи мисле да пећинске слике нису служиле само за забаву или украшавање. Верују да су цртежи нека врста “магије”. Цртајући животиње попут јелена или бизона, тврде, особа која је направила слику (можда ловац) мислила је да ће му то дати магичну моћ над животињом за коју се надао да ће је ухватити.

Прва размишљања о уметности 

Давно, грчки мислилац по имену Аристотел рекао је да је смисао уметности имитирање света око нас. За њега уметност није била само сликање или цртање – већ је укључивала глуму, чак и јавни говор. Пошто уметници користе руке да праве ствари, људи су о њима мислили као о радницима или занатлијама – слично куварима, фризерима или ковачима.

У Европи 13. и 14. века уметност је углавном била везана за цркву и стварана је да помогне људима да се осећају ближе Богу. Уметници су били део група званих цехови, на основу врсте посла који су радили, а виђени су више као квалификовани радники него као креативни појединци.

Тек у 15. и 16. веку, познатом као Ренесанса у Европи, уметници су почели да бивају виђени као ствараоци, а не само занатлије. Велика промена догодила се 1436. године када је Леон Батиста Алберти написао књигу под називом О сликарству, у којој је тврдио да је уметност једнако важна као и поезија и наука. Његове идеје су имале огроман утицај у Фиренци, где су радила три веома позната уметника: Леонардо да Винчи, Микеланђело и Рафаел. 

Људи су почели да размишљају више о уметницима као посебним појединцима, што је приказано у другој важној књизи, Животи уметника, коју је написао Ђорђо Вазари 1550. године. 

Уметност је почела да се дели у две групе. Прву сачињавају “лепе уметности”: сликарство, скулптурa и цртеж. Онe су сматранe важнијимa јер су изражавале велике идеје и осећања. Друга група се звала “декоративне уметности”, као што су израда стакла, резбарење дрвета и декорације књига. Сматрало се да су то мање важне уметности јер су више изгледале лепо или су корисне.

Промена поимања уметности

Фонтана Марсел Дишана (1917). Фотографисао Алфред Штиглиц.

Крајем 19. века, људи су почели више да воле декоративну уметност, јер су уметници желели да се фокусирају на ручно рађене ствари уместо на фабричке предмете. Али сликарство је и даље виђено као најважнија врста уметности. Затим, 1914. године, француски уметник по имену Марсел Дишан променио је начин на који људи размишљају о уметности.

Почео је да користи свакодневне предмете и претвара их у уметност само тако што их је изабрао и потписао. Назвао је ове “редимејди” (енгл. ready-made). Његов најпознатији редимејд Фонтана –, то је заправо био тип тоалета (писоара) који је потписао лажним именом, “Р. Мутт”. Покушао је да одржи уметничку изложбу у Њујорку 1917. Дишан је рекао да је одабир обичног објекта и називање уметношћу довољно да га направи уметношћу, јер је уметник направио избор.

Дишан је помогао у промени схватања уметности показујући да се не ради само о сликању или изради статуа – већ и о идејама.

Данас многи уметници користе свој рад да разговарају о важним питањима и да натерају људе да размишљају. Тиме се не разликују од уметника из прошлости, као што су први становници пећина који су вршили власт над својим пленом, или Дишан, који је оспорио само значење уметности.

И тако одговор на питање “који је измислио уметност?” је прилично једноставан. Човечанство је измислило уметност – од тренутка када смо могли да пратимо образац у песку или пренесемо једноставну идеју на зид пећине.

Аутор: Луција Кабалеро

Извор Конверзејшн

Превео, за сестру Сару и собног друга Дејана са Интерног одељења Чачанске болнице: Александар Јовановић

Птице откривају тајне људског језика

Птице можда делују као да певају насумично, али нова истраживања показују да њихови звуци могу следити скривена правила слична онима која управљају људским језиком.

Три деценије научници користе певање птица као модел за разумевање начина на који људи усвајају и преносе језик. Птице служе и као алат за проучавање говорних поремећаја јер постоје биолошке сличности са људским говором, а њихов рад се може проучавати у природним условима без значајних етичких или логистичких препрека.

Како птице структуирају своје песме

Ноте су континуирани звукови раздвојени кратким паузама.

Фразе су кратке секвенце нота које се увек појављују заједно.

Позиви су обично кратки, урођени звукови, док су песме дуже секвенце научених нота или фраза.

Серије представљају низ сличних позива или песама раздвојених дужим паузама.

Истраживачи се питају да ли ови обрасци одражавају праве лингвистичке законе. Један од најинтересантнијих кандидата је Zipf-ов закон скраћивања (ZLA), који каже да се често коришћене речи или звукови обично скраћују, а ретке постају дуже.

Испитивање људског језичког обрасца у певању птица

Тим научника, предвођен Ребеком Луис са Универзитета у Манчестеру, развио је R пакет „ZLAvian“ и анализирао песме 11 популација седам врста из Bird-DB архиве. Резултати су показали слабу али конзистентну тенденцију да се краћи звукови користе чешће, док је на нивоу појединачних популација само једна показала јасан доказ ZLA.

Проучавање ZLA код птица представља изазов јер већина популација користи само неколико типова нота, за разлику од човека који има хиљаде речи. Птице копирају песме једна од других, па варијације могу бити последица заједничког учења, а не независног појављивања закона.

Мешовити резултати у различитим врстама

Пре више од 30 година, Џек Хејлман и колеге су уочили да црноглаве стрнадице чешће користе краће серије позива, али то није јасно одговарало Zipf-овом закону.

Истраживања из 2013. године нису показала доказ ZLA код обичних врана, док је студија из 2020. године код афричких пингвина показала да су краће ноте чешће.

Недавна истраживања код домаћих Оризарки нису потврдила ZLA, док су дивље Мексиканске зебе показале знаке овог обрасца.

Зашто птице не могу једноставно скраћивати

За људе скраћивање речи ретко мења значење – „телевизија“ и „TV“ преносе исту поруку.

Код птица, међутим, тачан звук ноте може бити критичан сигнал, на пример за привлачење партнера. Због осетљивости на варијације, ZLA се не примењује доследно.

Иако студија показује неке знаке овог закона код одређених врста и популација, други нису показали никакве доказе, што указује да је принцип ZLA код птица мање конзистентан него код људског језика.

Будућа истраживања

Да би се утврдило да ли ZLA заиста важи за комуникацију птица, биће потребни већи скупови података и шира репрезентација врста.

Аутор: Елена M

Извор: Нулта Тачка

ЈЕЗИКОМАНИЈА: Јабуке зру, а млеко ври

 У српском језику постоји група глагола која на први поглед делује необично и „тврдоглаво”. То су глаголи типа ЗРЕТИ, ВРЕТИ, ВРИТИ и њима сродни.

Н. Мирковић

На њих посебно треба обратити пажњу кад се мењају у презенту, јер се ту крије низ изузетака.

Основно правило гласи: глаголи који у инфинитиву имају наставак -ети често у презенту добијају облик -им или -иш, али не увек. Код глагола ЗРЕТИ (дозревати) добијамо: ја зрим, ти зриш, он/она зри. Дакле, нема „зерем”, већ се глас е повукао пред и.

Слично је и са глаголом ВРЕТИ (КЉУЧАТИ, КИПЕТИ): ја врим, ти вриш, он/она ври. Одатле и наш израз „ври од беса”.
Још занимљивији пример јесте ВРИТИ (увеличавати се, бујати). Ту облици гласе: ја врим, ти вриш, он/она ври, потпуно једнако као код „врети”.

У множини долази до даљих особености: ми вримо, ви врите, они вру; ми зремо, ви зрете, они зру. Управо облик они ЗРУ или они ВРУ уме да изненади.

Овакви глаголи потичу из старијих језичких слојева, где су промене гласова биле другачије уређене него данас. Зато они данас делују као изузетак, али заправо чувају трагове старе граматичке структуре.

У свакодневном говору често се несвесно прескоче правилни облици, па се може чути „они вре” или „они зреју”. Ипак, у књижевном језику правилно је рећи: „Јабуке ЗРУ“, „Лава ВРИ“.

АУТОР: Наташа Мирковић

Извор: Дневник

Лексика православне духовности у савременом српском језику

У понедељак, 13. октобра у 19 часова, у Малој сали, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” представља научну монографију „Лексика православне духовности у савременом српском језику” ауторке Ружице Левушкине.  У програму ће, осим ауторке, учествовати и професори чачанске Гимназије Владимир Димитријевић и Слободан Николић.

Издавач ове књиге, једне од ретких која се бави лексичко-семантичком анализом и лексикографском обрадом лексике православља у савременом српском језику је Институт за српски језик Српске академије наука и уметности.

Ова монографија представља прерађену и допуњену верзију рукописа докторске дисертације Ружице Левушкине, коју је одбранила 2013. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Рецензенти књиге су др Рајна Драгићевић и др Ксенија Кончаревић, професори Филолошког факултета у Београду, затим др Зоран Ранковић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду и др Драгана Ратковић, научни саветник Института за српски језик САНУ.

Ружица Левушкина виши је научни сарадник Института за српски језик САНУ. Рођена је у Пљевљима 1973. године. Дипломирала је на Групи за општу лингвистику Филолошког факултета у Београду 1996. године. Од 2003. године запослена је у Институту за српски језик Српске академије наука и уметности на одсеку Лингвистичка истраживања савременог српског језика и израда Речника САНУ.

Извор Озон прес

Поделите...Почињу „Дани духовне културе Русије“

Почињу „Дани духовне културе Русије“:

„Дани духовне културе Русије“ назив је програма који ће од 4. до 8. октобра бити одржан у Врању, Пироту, Нишу, Алексинцу, Београду, Сремским Карловцима