ЈЕЗИКОМАНИЈА: Српске славе

ЈЕЗИКОМАНИЈА: Српске славе:

У српском језику називи слава пишу се великим почетним словом када означавају конкретан празник.

AKako izgledaju vesti na južnjačkom dijalektu – portal „Južna pruga“ želi da sačuva izvorni govor juga

А све на латиници...Kako izgledaju vesti na južnjačkom dijalektu – portal „Južna pruga“ želi da sačuva izvorni govor juga: FOTO: Južne vesti (Printscreen)

„Tepanje na fudbalsku utakmicu u Vranje – Dinamo i Vršac se optužujev između sebe, a Vranjanci pretev da će iskočev iz ligu“, „Stizav autobusi na gas: Beograd nabavlja 150 novi vozila – Eve k’d će gi vidimo na ulice“ – samo su neki od naslova portala Južna pruga koji u potpunosti objavljuje vesti na prizrensko-timočkom dijalektu. Redakciju čine profesori srpskog jezika, a ideja je, kako objašnjava urednica Milena Šović, da se očuva jezička raznolikost i nematerijalna baštine juga Srbije.

Portal je nedavno pokrenut, a kako objašnjava Nišlijka Milena Šović, koja trenutno živi u Čikagu, na ideju je došla kada je shvatila da ovim dijalektom govori više od milion i po ljudi na jugu Srbije, ali da je gotovo nevidljiv u javnom životu i medijskom prostoru.

„Mi, južnjaci, nemamo medijsku reprezentaciju, nemamo televiziju, knjige, filmove, a dijalekt se ne uči u školama. Onda sam sebi rekla: „U redu, toga nema, hajde da napravimo nešto!“ Od same ideje do realizacije prošlo je tačno mesec dana. To dokazuje da sa pravom idejom i vizijom ništa nije nemoguće! Do pre nekoliko dana, niko nije ni pomislio da će vesti čitati i slušati na prizrensko-timočkom dijalektu. Osim u komedijama, naš glas se nigde ne čuje“ – ističe Milena.

Ovaj sajt objavljuje ima i audio-varijante svih vesti, kako bi se dokumentovao izvorni izgovor juga Srbije.

Ističe da je ideja da se pokaže da prizrensko-timočki dijalekt ne pripada samo prošlosti, već i budućnosti, jer se dijalekt može sačuvati samo svakodnevnom upotrebom.

Iako je Milena poznata po kreiranju AI alata i čet-botova, među kojima je i leskovački, vesti na ovom portalu pišu novinari, tačnije profesori srpskog jezika i književnosti.

„Nijedan alat veštačke inteligencije nema mogućnisti da savršeno i bez greške piše na prizrensko-timočkom dijalektu za sada, a LLM modeli, poput Grok-a i ČetGPT-ja se teško snalaze i na standardnom srpskom. Ideja je da se ide u obrnutom pravcu, da se piše i priča što je moguće više na južnjačkom dijalektu, a uporedo da se radi digitalizacija postojećeg materijala, kao i detaljan rečnik i gramatika da bi se veštačkoj inteligenciji dao ‘materijal za učenje’ kako bi jednog dana mogla da i očuva a i oživi govor naših predaka“ – objašnjava ova Nišlijka.

Ističe da portal je namenjen svima, ne samo južnjacima.

Namenjen je i „severnjacima“ koji žele da nas bolje razumeju i da vide da ovaj govor nije „pastirski“, „ruralan“, „nepravilan“ i nešto čemu se treba podsmevati – kaže ona.

Kaže da će možda na početku da se ove vesti tumače kao humoristične, ali da ona upravo želi da se taj pogled promeni, odnosno da se i južnjaci sa svojim govorom shvate ozbiljno.

Gledamo da pokrijemo što je moguće više tema, da bi pokazali da ovaj naš govor može da se koristi i za ozbiljne stvari, ne samo za „proneveru preduzeća“ i „krađu ćupova sa zlatom“. Mi želimo da pokažemo da se i profesori, inženjeri, lekari, naučnici služe prizrensko-timočkim dijalektom, i da u tome nema ništa loše – objašnjava Milena Šović.

Pored Milene, koja je urednik, tim koji piše vesti čine Milica Gocić (piše na svrljiško-zaplanjskoj varijanti dijalekta), iz Leskovca Milan Živković i Aleksandra Miljković, iz Vranja Aleksandra Stošić (koji pišu na prizrensko-južnomoravska varijanti), a iz Pirota, tu je Jelena Vidanović (piše na timočko-lužničkoj varijanti).

Južne vesti

Članak Kako izgledaju vesti na južnjačkom dijalektu – portal „Južna pruga“ želi da sačuva izvorni govor juga se pojavljuje prvo na KoSSev.

ЈЕЗИКОМАНИЈА: Српске славе

ЈЕЗИКОМАНИЈА: Српске славе:

У српском језику називи слава пишу се великим почетним словом када означавају конкретан празник.

Чекајући Музеј у Рачи - хоће ли ћирилица завршити као историјски раритет

Чекајући Музеј у Рачи - хоће ли ћирилица завршити као историјски раритет:

Латиница је и даље много чешће у употреби од ћирилице. И док се чека отварање Музеја ћирилице у Рачи код Бајине Баште, лингвисти упозоравају да се ћирилица све више потискује, што може знатно угрозити национални идентитет.

Ако си ти, ћерко, татин син, шта је, мајке ти, Лабубу?

Ако си ти, ћерко, татин син, шта је, мајке ти, Лабубу?:

Колекционарски хит, плишана лутка чији је стваралац кинески уметник Касинг Лунг, освојила је цео свет. Продаје се у тзв. „мистериозним кутијама” (енгл. mystery/blind boxes), те купац не може бити сигуран коју ће лутку из колекције наћи када из кутије извуче шарену пластичну кесу, у којој је скрива пуфнасто чудовиште инспирисано нордијском митологијом. Узбуђење и неизвесност при отварању играчке стручњаци чак упоређују са осећајем при опробавању среће на лутрији. Награда, ипак, у случају луткица никад не изостаје. У кутији се свакако налази нешто ‒ а то нешто се може и вишеструко уновчити међу колекционарима на интернет тржишту.

Мистериозна луткица има своје необично име ‒ зове се Лабубу. Наше је питање како се ово необично име, веома присутно у српском интернет свету, прилагођава у нашем језику, ког је рода и каква му је промена по падежима.

(1) Uspon popularnosti Labubu uglavnom se pripisuje Lisi iz grupe „Blekpink“, koja je ih popularisala u intervjuima i na društvenim mrežama (nin.rs). [женски род]

(2) Али, оно што је Лабубу издвојило од других играчака јесте његов вирални статус на друштвеним мрежама (magazin.politika.rs). [женски род, а затим мушки]

(3) Njegov tvorac je hongkonški umetnik Kasing Lung, a u saradnji sa gigantom dizajnerskih figura POP MART, Labubu je postao globalni hit (b92.net). [мушки род]

(4) Labubu je opisan kao nestašni, ali dobrodušni vilenjak (ili zeka-čudovište, kako mu mnogi tepaju) koji živi u šumi i obožava avanture (bebac.com). [мушки род]

(5) Figure poput Labubua su najčešće napravljene od PVC ili ABS plastike i primarno su namenjene kao kolekcionarski predmeti za stariju decu (preporučuje se uzrast 8+ ili čak 15+) i odrasle (bebac.com). [мушки род]

(6) Иако на први поглед делује као неспретно нацртано чудовиште из дечје маште, Лабубу је постао опсесија многих и глобални култ – играчка, модни додатак, уметнички предмет и статусни симбол (magazin.politika.rs). [мушки род]

            Међу примерима са интернета присутно је очигледно колебање, које је и очекивано с обзиром на то да је реч страног порекла и завршава се на –у, што није типично за именице у српском језику. Ако се аналогија, када је у питању род именице Лабубу, повлачи према именицама попут ему, какаду, рандеву, чини се да је ова именица мушког рода, као у примерима 3‒6.

Постоји, међутим, проблем. Интернет извори тврде да је Лабубу девојчица.

Новинари су пронашли начин да недоумицу заобиђу: имену Лабубу често додају именице лутка, играчка, фигурица, те се онда у центру синтагме нађе именица несумњиво женског рода и конгруенција је даље лакша. Требало би, ипак, када именица стоји самостално, настојати да граматички род прати природни, што у овом случају значи да се облик једнак номинативу задржава у свим падежима: ум. купила сам Лабубуа треба Лабубу.

Било како било, досадашњи кратки животни циклуси интернет трендова указују на то да ни Лабубу манија неће трајати вечно, а ми спремно чекамо следеће ‒ неко да пазари, неко да спроводи језичку анализу.

Александра Томашевић