Војна ситуација
Ситуација у Украјини и Новоросији је веома напета и може да доведе до великог обнављања непријатељстава.
Хунтине репресивне снаге (ХРС) су искористиле примирје да полижу ране, да се реорганизују, концентришу своје снаге, да доведу много потребних појачања, припреме одбрамбена утврђења и доведу нове јединице. Новоросијске оружане снаге су урадили исто, али, за разлику од ХРС, НОС пате од недостатка опреме, могуће још више због смањеног дотока оружја, нарочито тешког ,из Русије (тзв военторг). У погледу људства, прилив добровољаца у НОС је остао стабилан и јак.
Зашто је Москва заврнула славину Новоросији ?
Ту може бити више разлога, али главна три су вероватно:
1. начин да се изврши притисак на руководство Новоросије да поштује прекид ватре и да их се подсети да се не може игнорисати став Кремља;
2. да се Англоционистима онемогући да нађу било шта о о военторгу;
3. да се Европљанима покаже - "ево, ми испуњавамо наш део договора, а хунта не".
Узгред, ово последње је апсолутно тачно.
Иако је Доњецки аеродром коначно освојен (дефинишем "освојен" не као "сви Укији побијени", већ као "сви укијевски артиљеријски системи уништени", јер је то оно што је важно за Доњецк), ХРС и даље гранатирају град на северу, западу и југозападу. Осим тога, постоје неки веома злослутни знаци да се ХРС спремају да покушају да опколе Горловку.
У међувремену су НОС повукле јединице толико далеко на север, па чак и западно од Мариуља, да је "јужни фронт" сада задобио много одбрањивији облик - као што се види на најновијој карти.
Фронт се није много померио током примирја. НОС су понегде и нешто мало напредовале, ХРС су се повукле са неких локација, али је линија контакта углавном остала непромењена и искористиће се као основа у изради плана раздвајања, плана који припремају Украјинци, ОЕБС, Новоросијани и руски стручњаци. Заиста, и званично у Донбасу има 80 руских генералштабних официра (по позиву Кијева), који учествују у развоју планиране "тампон зоне" између две стране. Ова чињеница је већ сама по себи занимљива јер сада показује да су САД, ЕУ, ОЕБС и хунта морали да одустану од својих дугогодишњих тврдњи да Руси немају никакав утицај или статус у "унутрашњим процесима суверене Украјине " .
Још једна веома занимљива ствар је била понуда председника Белорусије Лукашенка да пошаље мировне снаге, понуда коју су новоросијске власти одмах прихватиле. За сада, понуда званично није "на столу", али је занимљива из следећих разлога:
1. Белоруси имају изузетно јаку војску, добро обучену и добро опремљену, биће веома робустне и чврсте мировне снаге.
2. Белоруске оружане снаге су изузетно блиске руским оружаним снагама и, у практичне сврхе, оне су један ентитет. Тако и Новоросијани и Руси могу да верују Белорусима.
3. Иако Лукашенко изгледа глупав и стално даје бизарне и контрадикторне изјаве, он је паметан човек који зна шта је циљ и остаће лојалан Русији и Организацији за колективну безбедност и сарадњу - ОДКБ.
Другим речима, Белоруси - чак и као мировњаци - могли би значити крај било каквим укијевским надама да ће поново освојити Донбас. Међутим, то такође може бити крај свим надама Новоросијана да ће ослободити део Новоросије коју је окупирала хунта.
Хоће ли се примирје одржати?
Не знам, али сам уверен да га Новоросијани неће први прекинути. Већина њих апсолутно мрзи ово примирје, али они такође разумеју да ту има мало веће политике и да не могу једноставно пркосити Москви. Што се тиче Кремља, његова позиција изгледа да је, "План А", да се извуче што више из примирја и, "План Б", да обезбеди да Укији сносе пуну политичку одговорност за наставак свих непријатељстава.
Анализирајући руске медије (корпоративне и друштвених мрежа), ја бих рекао да:
1. Постоји веома велики консензус у Русији да су Новоросијани стекли право да буду слободни од Кијева. Наравно, многи (већина?) Руси разумеју да би Новоросија могла да формално остане део унитарне Украјине, али само формално, не на било који смислен начин, и само привремено. Добар пример таквог разумевања је анализа овог блогера
2. Нико у Русији не верује хунти или Порошенку. Постоји консензус да једини начин да Новоросија буде безбедна јесте да буде војно довољно јака да победом узврати сваки евентуални украјински напад.
3. Табор Дугин-Лимонов је изгубио ПР рат и врло мали број људи још заговара отворену руску војну интервенцију. Међутим, ово се може врло брзо променити ако ХРС прекрше примирје и нападну.
4. Табор ЦИА-них "либерала" (у руском смислу) је у потпуном расулу. Изузев TV channel Dozhd и Ekho Moskvy нико их не узима за озбиљно, а када се један од њихових представника појавио у ТВ емисији, за час су га развалили други гости, па чак и водитељ.
Из свега овога ја закључујем да је Русија "спремна да скочи": ако Укији прекрше примирје и крену у масовни напад, "военторг-славина" ће се одмах одврнути и "вода" слободно тећи, и ако Укији буду успешни и ако се покаже да НОС нису у стању да одоле нападу, е онда ће Русија поново директно интервенисати као што је урадила у августу. Ако Новоросија заиста буде угрожена, Путин ће тамо отворено послати руску војску (мада би то урадио само уколико остане без икакве друге опције).
Политичка ситуација: Бандерастан
Ситуација у од хунте окупираној Украјини (званој "Бандерастан") је чист хаос. Насиље (политичко и криминално) је посвуда, а држава мање - више не функционише. Узмите на пример рушења статуа Лењина. Прво, чињеница да се оне уништавају је вапијући пример укијевског непознавања историје, јер је Лењин тај који је створио Украјину као државу, а Стаљин је додао "западну" Украјину, Хрушчов је Укијима дао Крим. Па нек терају са "Комуняку на гілляку" ("комуњаре на гране"), али данашња Украјина је комуњарски made in ентитет 100% (узгред, Лењин је био опак русофоб, страсно је мрзео све руско). Али главна ствар је што уништавање тих статуа показује да закона и реда више нема, да је остао само "закон гомиле".
Друго, иако унутар хунте постоје међусобно сукобљени кланови (Порошенко против Коломојског против Љашка против Јароша против Тимошенкове), више нема никакве опозиције. Добро, ајд сад, претпостављам да би се могло рећи да готово да нема праве опозиције.
После бруталног напада на посланика Раде, Нестора Шуфрича ( сада у болници), последње две мање - више познате опозиционе личности су Елена Бондаренко и Николај Левченко, обоје, као и Шуфрич, из Партије региона. Бондаренковој је отворено претио министар унутрашњих послова, који је на укијевској ТВ рекао следеће: "Када је чујем да говори рука ми се хвата пиштоља." Речи водећег представника извршне власти Бандерастана !
 |
| Елена Бондаренко |
Друга важна особа из опозиције је Николај Левченко, такође посланик Партија региона, кога често повезују са олигархом Ринатом Ахметовим. Левченка, изабраног у Донбасу, нарочито мрзе новоросијски команданти на терену, јер критикује обе стране, и ХРС и Новоросијске оружане снаге, и зато што их често упоређује. Ко ће га знати да ли Левченко заиста верује да оружани отпор само погоршава ствари, или говори у име финансијских интереса Рината Ахметова. Све што могу рећи јесте да се отворено противи неонацистичкој хунти из Раде и да је зато био нападнут и претучен. И Бондаренко се усудила да се отворено супротстави укијевској хунти. Када је говорила у Ради, силом је уклоњена са подијума, али је нису пребили (још?).
 |
| Николај Левченко |
Треба нагласити да су Бондаренко и Левченко лојални Украјинци - али они, иако за насиље криве Новоросијане и одбацују повратак Крима Русији, окривљују Кијев због лудачке политике. Кад би Запад имао иоле пристојности (или мозга), то су људи које би требало да подржава, али сада је сувише касно и људи попут Бондаренко и Левченка су једноставно изгубили своје бирачко тело, које не само да не подржава њихов "умерен" став, већ сматра да су издали Украјину и зато их не броји за изборе за Раду.
Колико ја знам, ни Левченко ни Бондаренко неће учествовати на следећим "изборима", пошто обоје сматрају да је то потпуна фарса (и, поред тога, пошто Донбас неће учествовати на овим изборима у сваком случају, зашто би?) . Што се тиче Комунистичке партије Украјине, она је практично отишла у илегалу, многи су јој чланови нападнути, убијени и угрожени. Тужно је али непорециво да не постоји опозиције у Бандерстану, ту су само разни кланови и "окуси" неонацистичких и олигархијских интереса.
Стога нема говора о будућности Бандерастана. Ни економске, културне, социјалне или било које друге будућности за Бандерастан напросто нема. Једино је питање је да ли ће то личити више на Хаити, Сомалију или Ирак. Једина сигурна ствар укијевске будућности јесте да им долази зима, дуга и хладна, страшна и виолентна.
Политичка ситуација: Новоросија
Сукоби новоросијских политичких лидера и команданата на терену трају и даље. У најбољем случају, игноришу се (Кодаковски и козачке вође), а у најгорем случају, отворено се међусобно боре (Безлер и Захарченко). У ствари, Захарченко је као поднео оставку, онда је повукао.
Зашто се ови сукоби настављају ?
Има неколико разлога:
1) Споразум о прекиду ватре је изузетно контроверзан - у Новоросији га нико не воли, али се степен противљења разликује од особе до особе.
2) Иако се Стрелков стварно трудио да побуњену добровољачку милицији претвори у редовну војску, за то није добио довољно времена и док је војна координација побољшана (наводно са руским генералштабним специјалистима), политичког јединства још увек недостаје.
3) Ту су и предстојећи избори у Новоросији и неки политичара (Захарченко, Губарев) сматрају да им је заузети политички исправан став.
4) Чињеница да руски и новоросијски објективни интереси нису једно те исто, такође погоршава питање ко ће добити руску помоћ.
5) Неки новоросијски теренски команданти (Мозговој ? ) сматрају да је читав тај политички циркус бескористан и да Новоросију треба да воде они који су је ослободили: војска. Очигледно, цивилни политичари не маре за такав поглед.
6) Руски сукоби између "Атлантских интеграциониста" и "Евроазијских суверениста" преливају се у Новоросију.
Као резултат свега овога, ја бих рекао да је Новоросија јака у војном смислу, а слаба у политичком смислу. Поред тога, а насупрот мом очекивању, Стрелков није имао много утицаја на руској политичкој сцени и, бар до сада, био је релативно усамљен. Немам објашњење за то.
Закључак:
С једне стране, примирје се стално и све више крши. Велики напад Укија је дефинитивно могућ. Са друге стране, рад на стварању тампон зоне, вероватно укључујући стране трупе, активно се спроводи, а конфликт може бити привремено замрзнут дуж тренутне линије контакта. И Бандерастан и Новоросија су политички слаби, и нису стварно под влашћу једне особе или групе људи. Наредни месеци ће бити катастрофални за Украјину под нацистичком окупацијом и ту је буквално све могуће, укључујући Мајдан 3., државни удар, локалне побуне, операције "лажна застава", убистава и, наравно, рат. На неки начин, глупи укијевски од - рова - би - да - постане - зид, што га граде дуж границе са Русијом, Новоросијом и Придњестровљем, могао би на крају да суседе Бандерастана заштити од ефеката предстојеће експлозије.
The Saker
Извор: Ukraine SITREP October 8th, 16:00 UTC/Zulu: The calm before the storm?
Превод: Ћирилизовано
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!