Припитомљавање Европе "Зимом мрмота" или нови Путинов компромис

Путинов начин како се носи са унутрашњим и страним партнерима, противницима, па чак и непријатељима, одавно је познат свима који су спремни да гледају на ствари рационално. У првој фази, Путин нуди веома добар компромис. То се схвата као знак слабости и бива одбијено. У другој фази, ситуација за оне који су одбили компромис рапидно се погоршава, нуди се нови компромис, али много мање профитабилан. И то се наставља све док нема више компромиса, или док се вечито нефлексибилан партнер не "угуши полонијумским шалом " у Лондону. На пример, у ситуацији са Јужним током гледамо фазу два: погоршавање позиције ЕУ са назнаком новог компромиса у облику продуженог "Плавог тока" и гасног чворишта на граници са Грчком.

У ствари, Путин сада приморава Европску унију да призна да збрка у Украјини није руски, већ европски проблем. Са оствареним гасним споразумом, у којем су најважније ствари да је ЕУ признала дуг Украјине и да се није сложила да Русија има пуно право да захтева плаћање унапред, човек би помислио да ће Брисел, једноставно да се заштити,  да ће или да да паре Кијеву, или плати за Кијев, или окрене главу на другу страну од Кијева док Москва тамо не заведе ред. Из политичких разлога, а под притиском Сједињених Америчких Држава, Брисел је одлучио да то не чини. Дати новац Кијеву за гас је бескорисно и опасно за бирократу који би потписао налог да ЕУ плати - његова каријера би била готова. Да се директно плати за Кијев је катастрофално понижење - пред опозицијом, бизнисом, пореским обвезницима и гласачима, који политичарима не би опростили што су се разишли са Русијом како би добили право да плате за дугове америчких марионета у Кијеву. Европски званичници такође одбијају да окрену главу док Москва чисти Кијев, јер су иза њих застрашујуће америчке службе наоружане фасциклама прљавштине које је у неколико последњих деценија прикупила НСА. Као резултат, у ЕУ побеђује нојевски приступ - нада да ће Москва испоручити гас Европи по сваку цену, да ће чак и "крадуцкање" Кијевског режима да толерише. Чак и најтврдоглавијим европским политичарима је последњих неколико недеља постало јасно да је узалудно чекати на концесије Кремља. Очигледно је да је Кремљ је веома љут због санкција и да ће радо за Европу организовати нешто много горе него римејк прошлих "гасних" ратова ", тек да европски политичари не помисле да ће њихови поступци против Руске Федерације остати без последица и да ће Русија наставити да буде отворен и попустљив партнер.

Ритуално клање Јужног тока пред очима читаве европске штампе је оштра и јасна порука. Европски политичари су се надали да ће у најгорем случају морати да истрпе једну зиму без гаса и да ће уништавање "империјалних амбиција Русије" бити вредно такве жртве. Према логици Европљана (не много различитој од украјинске), Русији је европско тржиште гаса тако очајнички потребно да ће "Гаспром" изградити Јужни ток од сопствених пара, својим конкурентима дати пола капацитета, као што се тражи "трећим енергетским пакетом ЕУ", и спонзорисати Украјину испорукама гаса - све зарад приступа европском тржишту. Путин је такву логику растурио и одредио нови правац енергетске политике Русије:

"Ми ћемо преусмерити токове наших енергетских ресурса на друге светске регионе, и кроз унапређивање и убрзано спровођење пројеката за течни природни гас. Развићемо нова тржишта, а Европа неће примати ове количине гаса, у сваком случају не од Русије. Верујемо да то није у складу са економским интересима Европе и да подрива нашу сарадњу. Али, тако су изабрали наши европски пријатељи."(РИА Новости)

У анализи стања у Украјини, објављеној у мају, истакао сам да је гасни уговор са Кином један од кључних корака неопходних да би Русија имала одрешене руке у другим областима спољне политике. Сада видимо резултате таквог рада Кремља у окретању ка Кини. Као да Путин каже Европљанима: "Пазите шта желите, можда вам се жеља и оствари." Европљани су ослободили руски дух из боце санкција, који је почео да испуњава европске жеље. Великодушно. Европљани су у паници и шоку, страхују да им је Путин испланирао веома непријатну будућност. Све док проамеричка хунта седи у Кијеву, Европи ће бити хладно и без гаса сваке зиме. Размислите о томе ! Сваке зиме - огромни економски губици и политички пакао за европске политичаре. Путин није обећао Европи "Дан мрмота, "Зиму мрмота" је Путин обећао Европи - бескрајну ноћну мору коју неће решити снабдевање скупим америчким течним природним гасом. И опет, Европа се суочава са избором: да ли да да новац Украјини (сваке године!), или да плати за украјински гас (сваке године!), или да окрене главу док Москва не уведе ред у Кијеву (једном!). Што је нови "Путинов компромис".

Сваки хладни дан, сваки месец хладноће, свака милијарда евра губитака и свако милионче слеђених гласача који ће вапити да се "Украјина већ једном да тим Русима" - све ће то гонити Европљане на жељено решење. У процесу "припитомљавања" Европске уније, можда ће део профита "Гаспрома" за 2015. морати да буде жртвован, али сломити вољу Брисела за отпором је много важније, јер ће нам то донети значајне приходе у будућности и заштитити нашу земљу од многих проблема из правца запада. Пракса је показала да је смрзнута Европа паметна и флексибилна Европа. А Русија је, општепозната је ствар, великодушна. Не зове Путин Европљане тек онако пријатељима, пријатељ се познаје у невољи. Европа је у проблему - смучио јој се "американизам" и "обаманија". Добар пријатељ и доктор Путин је преписао најбољи лек -  енергетску дијету. Судећи по крицима европских политичара и медија кад видеше рецепт, третман ће бити тежак, али ефикасан.

Аутор: Кримсон Алтер
Извор: Politrussia.com
Извор чланка на енглеском језику: Fort Russ
Превод с руског на енглески језик: Кристина Рус
Српски превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

1 коментар:

  1. Заиста је потез руске политике ”клања јужног тока” вишеслојан, у најмању руку речено.
    Ето, моја маленкост размишља на ту тему од када се ”клање” десило, и сваки дан видим по неки нови осветљени угао. И ни један није на руску штету.
    Питам се да ли је могуће да тако озбиљно креирање политике још увек постоји у данашњем свету, када аматеризам влада гвозденом руком на баш свим нивоима.
    Радо читам текстове са Ћирилизовано. Захваљујем се овом приликом уредништву на вредном раду, а будући цео свој радни век проводим по редакцијама знам да, у најмању руку речено, није лак посао.
    Свако добро, Зоран Драгановић

    ОдговориИзбриши

Пишите српски, ћирилицом!