субота, 20. децембар 2014.

Зашто Сједињене Америчке Државе сада нормализују односе са Кубом?

Једноставан одговор: да униште социјалистичку Кубу, разбију државе АЛБА-е и наштете Русији, Ирану и Венецуели.

 

Да видимо како то функционише...


Цена нафте је од краја јуна 2014. пала за половину.

Разлог: неолиберализам потпомаже трајну глобалну економску депресију. Као резултат, потражња за нафтом је пала, поготово у Кини, Јапану и Европи.

У међувремену је понуда нафте порасла, јер се домаће (америчке - прим. прев.) залихе повећавају, што је скоро у потпуности изазвано махнитим темпом бушења "тесних" нафтних поља у Северној Дакоти и Тексасу, уз коришћење технологије хидро-ломљења ("фрекинга") и хоризонталног бушења.

Када постоји несклад између понуде и потражње на светском тржишту сирове нафте, обично је на Саудијској Арабији - највећем светском извознику нафте - да смањи или повећа производњу у циљу стабилизације цене. Међутим, Џон Кери је у септембру затражио од краља Абдулаха да одржава производњу на постојећем нивоу, и да снизи цене купцима из Азије. Кери је то урадио да би наштетио Русији, Ирану и Венецуели. (Више о томе у наставку, како каже аутор, а ми вам препоручујемо да погледате и Ћирилизовано: Вилијам Енгдал: Тајни саудијско-амерички договор о „нафтоводно-гасоводном“ рату против Ирана, Сирије и Русије- прим. прев.).

Смањење цена би обично стимулисало привреду, али не у доба неолиберализма, у коме Вол стрит (тј. финансијска привреда) има предност пред Мејн стритом (тј. реалном привредом)

Мејн стриту нафта  треба. Волстриту не. Вол стрит казино капитализам је апстрактна игра зарађивања новца од новца. Вол стрит цвета, Мејн стрит цркава. Отуда нема потражње за нафтом.

И то је разлог зашто ниске цене нафте нису ојачале америчку реалну привреду. Незапосленост је и даље висока, а људе који још увек имају посао плаћају на црно. Активност Мејн стрита је ниска (због неолиберализма), зато је ниска и потражња за енергентима.

Пад потражње и цене нафте су вађење нафте у Северној Дакоти и Тексасу учинили непрофитабилним. Пошто су ове операције пропале, несташица нафте ће се вратити, а цена повећати. Тада ће нафтне компаније наставити са вађењем нафте у Тексасу и Северној Дакоти.

Стога је време да САД делују САДА, док је цена нафте привремено ниска, и док су Русија, Иран и Венецуела на штети. Ове државе зависе од прихода од нафте, јер су им потребне девизе, јер увоз треба платити у страној валути (нпр, долару или евру).

Страни извозници не желе да им се плаћа у локалној валути Ирана, Русије или Венецуеле.

Сједињеним Америчким Државама девизе не требају, јер се долар прихвата у целом свету. Кад долар ван САД не би прихватали, онда би амерички трговински дефицит који се мери стотинама милијарди долара одмах (преко ноћи) уништио Америку какву познајемо. САД би наједном морале да се осамостале, да не би биле разбијене на комаде.

Корпоративни медији тврде да је цена нафте ниска због "презасићеног тржишта нафте". Што је лаж. Светска производња нафте је достигла врхунац 2005. године, од тада опада. Цена нафте је привремено ниска јер потражња пада много брже од понуде.

Неки људи кажу да су Саудијци изазвали пад тржишта нафте. Лаж, опет. Саудијци су само један фактор. Прави узрок је пад потражње  (изазван глобалним неолиберализмом) у комбинацији са привремено повећаном понудом. Када би Саудијци смањили производњу у циљу повећања потражње, и на тај начин повећали цене, то не би много значило, јер је Мејн стрит ионако мртва. Зато Мејн стрит не би требала нафте, зато нафтно тржиште не би оживело.

Само је Вол стрит жива, јер Вол стриту нафта не треба ("Вол стрит" је у целом свету симбол казино капитализма, где год се он појавио).

Ево још једне лажи: "Више од 50% државног прихода Русије долази од њеног извоза нафте и гаса." Погрешно. Што се тиче домаћих прихода (рубаља), они руској влади уопште не требају. Руска влада може наштампати колико год жели рубаља. Оно што Русији треба јесу девизе, како би плаћала за увозну храну и остало.

Пад цена нафте је смањио профит нафтних компанија, али њих за то није брига. Оне седе на планинама кеша. Да нашкоде Русији, Ирану и Венецуели, оне себи могу приуштити да привремено остварују 500 милијарди долара профита, уместо 600 милијарди.


КУБА

Венецуела је Куби слала јефтину нафту од када је Чавез постао председник и пад цена нафте на то неће утицати.

Заузврат, Венецуела има користи од хиљада кубанских лекара и инжењера који долазе у Венецуелу.

Венецуела има доста нафте (највеће резерве на свету) и ужива у обилном приливу девиза. Међутим, то је изазвало атрофију венецуеланске не-нафтне индустрије, и зато Венецуела мора да увози већину прехрамбених производа, аутомобиле итд. То не представља проблем све док су цене нафте високе, јер има се чиме платити сав увоз. Али кад цена нафте почне да пада и Венецуели понестану девизе, Венецуела гладује.

У међувремену су корумпиране агенције за рејтинг обвезница ( Фич, Муди и С&П) изненада и произвољно деградирале венецуеланске државне обвезнице. Последица је да Венецуела не може прибавити девизе задуживањем (продајом обвезница). Што се и намеравало.

Да поновим, Венецуела не може прибавити девизе задуживањем (да купи увозну робу) или продајом нафте. Венецуела је под економском блокадом.

Истовремено, Венецуела пати од високе инфлације. Ово је резултат економског рата који богати венецуелански олигарси воде против владе и народа Венецуеле. Олигарси подижу домаће цене смањењивањем домаће производње и гомилањем намирница и робе широке потрошње. Што је незаконито и влада покушава да заустави, али то је игра мачке и миша. Олигарси стално премештају робу и фалсификују евиденције, како би увек били један корак испред владе и одржавали високе цене. Сврха је да венецуеланске масе провриште од муке и затраже нову владу (олигарха).

Упркос рату против олигарха и оскудицекоју су они испројектовали, Венецуела је успевала да купује увозна добра све док су цене нафте биле високе, јер тада је венецуеланска влада могла да набавља девизе. Али сада, када су цене нафте пале, и пресушује извор девиза, рат олигарха има разарајуће последице.

Куба ће и даље добијати венецуеланску нафту, али то јој није довољно. Куба мора да увози и храну, за шта јој требају девизе. Венецуела нема девиза које би могла дати Куби, јер цене нафте је ниска.

Венецуела и Куба не могу тек тако штампати своју валуту и користити је за плаћање увоза, јер страни извозници неће прихватити такву валуту као платежно средство. Страни извозници траже да буду исплаћени у доларима, еврима или британској фунти. Када у Венецуелу пошаљете 10000 аутомобила, желите да вам се плати у доларима које можете трошити било где у свету. Нећете боливар фуерте, јер њих можете потрошити само у Венецуели.

Кубанска привреда је у невољи, јер Куба више не може добити помоћ од владе Венецуеле, осим у нафти. Зато је Куба приморана да почне да разговора с Вашингтоном, чије је изненадно признање Кубе створило јаз између Кубе и Венецуеле. Јер и планирано је да разбије државе АЛБА-е. САД то морају учинити САДА, пре него што се цена нафте врати горе.

Признавање Кубе од стране Вашингтона се неће зауставити на изградњи амбасаде у Хавани. Вашингтон ће водеће политичаре Кубе засути новцем и на тај начин у трену створити њихову сталну зависност од новца и моћи. А кубански политичари ће желети још. Увек више.

Другим речима, када Куба једном буде корумпирана, неће бити повратка. Куба ће се окренути од Венецуеле и ући у глобалистички клуб. Све добијено револуцијом ће бити изгубљено. Куба ће постати Мексико, или чак Хондурас. Игралиште богатих, ноћна мора староседелаца.

Свака корпоративна зверка разуме шта сам горе рекао. Зато круже над Кубом као лешинари. У року од годину дана, Кубу ће преплавити израелски туристи, а синагоге и музеји "Холокауста" ће ницати као коров. (Тренутни Куба има само 2000 аутохтоних Јевреја.) Кубански министар финансија и председник централне банке ће бити Јевреји.

И то је то, народе. Жао ми је што сам био толико негативан, али овај филм сам гледао много пута. Крај је увек исти.


Аутор: Конрад
Извор: The Ugly Truth
Превод: Ћирилизовано

1 коментар:

  1. Oil’s decline to less than $60 a barrel has forced oil and gas firms to cut hundreds of jobs, delay projects and scrap drilling contracts
    http://www.theguardian.com/business/2014/dec/19/unions-north-sea-tax-breaks-oil-slump

    ОдговориИзбриши