Путинов филозоф

Михаил Нестеров, Мислилац: Портрет Ивана Иљина, 1922

У говору руском парламенту 4. децембра, Владимир Путин је цитирао филозофа Ивана Иљина, који је на данашњи дан умро пре 60 година. Путин је 2005. године надгледао репатријацију и премештање Иљиновог тела и положио цвеће на његов гроб. Пре тога га је цитирао неколико пута. Иљинови Наши задаци су били једна од три књиге које је Кремљ почетком 2014. дистрибуирао гувернерима области и вишим члановима странке Уједињена Русија као препоручено штиво. А 22. децембра ове године, чланови Савета Федерације Думе и председничке администрације ће се састати у Москви и за округлим столом i дискутовати о његовом раду. Ако Путин има омиљеног филозофа, изгледа да је то Иљин. Ко је био Иљин и у шта је веровао?

Рођен 1883. године, Иљин је студирао право на Московском државном универзитету и 1916. одбранио тезу Хегелова филозофијa као доктрина конкретности Бога и хуманости. Резолутни антикомуниста, протеран је из Русије 1922. године заједно са око 200 интелектуалаца, на злогласном "филозофском" пароброду. Настанио се у Берлину, где је ступио у контакт са протераним припадницима Беле армије генерала П.Н. Врангела, који му је дао надимак Бели на рачун чисте белине његових мишљења. Иљин је постао незванични идеолог Беле армије у егзилу, а велики део његовог рада после тога је био колико политички толико филозофски, и намењен широј публици, а не другим филозофима.

Иљиново дело покрива велики дијапазон тема: Хегелову филозофију, право, политику, етику насиља, природу руске нације и задатке руских емиграната. У многим аспектима је био верски филозоф, који је духовне ствари сматрао важнијим од материјалних. Веровао је да је руска револуција била производ духовних слабости руског народа. Васкрсење Русије зависи од оживљавања исправног духа - љубави према Богу, љубави према Русији, поштовања закона, осећаја дужности и части, и посвећености држави и заједничком добру, а не личним или партијским интересима. Тешко је сажети списе тако сложеног мислиоца на неколико редова, али се три његове теме истичу: государственность (државност); правое сознание (правна свест); и национализам.

Државност. Иљин је чврсто веровао у снажну државу. На государственностьм се може гледати у чисто дескриптивном смислу, као систем власти, али то je термин бременит вредностима. Подразумева уверење да су интереси државе на првом месту. У том смислу, може се упоредити са общественность, што се често преводи као "јавно мнење", али прецизније описује либерални слој руског друштва и његова веровања, а може се такође ставити као супротност партијности, идеологији Комунистичке партије, која је на прво место стављала интересе странке. Иљин је веровао да је схватање државе као стања конкурентских материјалних интереса дубоко погрешно. Држава треба да делује за опште добро. У том циљу, мора бити јака. У Русији би слаба држава довела до анархије. "Руска државна власт ће бити јака, или је уопште неће бити", поше он. Иљин одбацује федерализам и захтева унитарну државу, "диктаторску у оквиру својих овлашћења". Он предност даје аутократији, али оној која је испуњена "стваралачким духом ... диктаторско-аристократска-демократија". Држава треба да буде апсолутна у оним областима у којима има надлежност. Али не би требало да има надлежност над свиме. 'На челу државе мора бити само једна воља", пише Иљин. "Она не може и не треба да регулише све. Тоталитарна држава је безбожна." Држава мора да обавезује закон и одговорност народу.

Правна свест. Правник по образовању, Иљин је чврсто веровао у важност закона. Један од највећих неуспеха царске Русије је била њена неразвијена "правна свест", односно мишљење њених људи о томе шта је добро а шта зло и да ли треба да поштују закон. Један од најважнијих задатака аутократске државе био би развијање правне свести народа док се не достигне ниво на којем би народ постао способан за самоуправу. До тада ће покушаји наметања либерално-демократске форме власти водити катастрофи. Према томе, пише Иљин у делу О суштини правне свести: "...политичка структура и правна свест формирају живот, и чине неразлучиво јединство утолико што никаква реформа није могућа све док не дође до дефинитивног побољшања правне свести, а било каква реформа која је у несразмери са стањем народне правне свести показаће се као апсурдна и погубна по државу. Једини прави пут до сваке реформе је постепено образовање у правној свести ... у чијој је идеји да држава може да се сведе на народну самоуправу. Међутим, сам објективни циљ краја државе је толико висок и захтева од грађана толико зреле правне свести, да испада, историјски гледано, да народ није способан за самоуправу. ... Политичка филозофија мора да открије корен овог несклада; државна власт мора наћи пут да га излечи."

Национализам: Иљин је био националиста. Љубав према земљи је средишњи део његове филозофије. Руси би, по њему, на прво место требали да ставе руске интересе. Ово је у супротности са интернационалистичком филозофијом комуниста. Осим тога, сваки народ, каже Иљин, треба да се развија на свој начин. Зато Запад нема права да говори Русима како да воде своју сопствену земљу, јер услови у Русији нису исти као на Западу. "Западна Европа, која не познаје Русију, нема ни најмањег основа да нам намеће било какву политичку форму", каже Иљин. Истовремено, Иљин Русију види као вишенационалну империју. Он не верује у то да сваки мали народ има право на самоопредељење. Украјинска независност је за њега била анатема. Али, управо због тога што је Русија вишенационална земља, и управо зато што сваки народ треба да се развија на свој начин, Руси не би требало да гледају да асимилују мањине у земљи, већ да их оставе да развијају своју културу.

Иако се Иљин у почетку надао да ће нацисти доказати да јесу савезници руским изгнаницима у борби против совјетског режима, он је убрзо одбацио ову идеју, а на удару нацистичких власти се нашао пошто је одбио наређење да у своја предавања на руском Институту у Берлину укључи антисемитску пропаганду. Иљин је 1938. године из Немачке побегао у Швајцарску, где је провео остатак живота, и умро у децембру 1953. године.


Аутор: Пол Робинсон
Извор: IRRUSSIANALITY
Превод: Ћирилизовано 
за Магацин - национални портал