среда, 05. новембар 2014.

Српско Удружење Ћирилица Београд на Сајму књига

Да треба учити и од нечијих савезника вратимо се у историју. Шта рећи о томе, када су пријатеља војводе Воје Танкосића, новинара Винстона Черчила, упитали о смањењу средстава за културу ?  Потоњи премијер, а пређашњи новинар и неуспели коњички официр је рекао: "А шта ћемо онда бранити"?  Данашњи неуспели војници, они који нису закопали ашовчић у земљу, јер су га помешали са лопатом то не знају, јер је за њих култура после вести из земље и света, а културу ко ... што рече незаборавни Радован Трећи. Ипак, постоје нека удружења која бране националну културу и увек су на бранику нације и националних осећања. Такви смо и ми.

Српско Удружење Ћирилица Београд је и ове године на Сајму Књига изложило дела својих пријатеља. Имали смо преко 70 наслова. Гужва, сусрети, прикази књига, посете. 

Коначно је приказан Зборник радова са Светосавског округлог стола који је штампан захваљујући пријатељима из представништва Републике Српске. За говорницом су седели и говорили др Светозар Радишић, историчар Слободан Јарчевић и потпреседник Миодраг Којић. 

Светозар Радишић је нагласио истраживања генеолога Анатолија Кљосова и повезаност ћирлице са генетским кодом. Познати научник професор Кљосов је још 2012. године био гост Ћирилице када је наш повереник за Русију, др Божидар Митровић, организовао сусрет под називом „Ка извориштву културе“. 

Историчар Слободан Јарчевић је говорио о српској писмености од пре више хиљада година, а док је о проблемима са писмом у Србији говорио Миодраг Којић развијена је застава  Доњецке Републике коју су донели њени представници. Све време Сајма били су гости Ћирилице.

Застава Доњецке Народне Републике на штанду Ћирилице на Сајму
 
Слободан Јарчевић, Светозар Радишић и Миодраг Којић


Специјални гост штанда Ћирилице у току Сајма била је и конзул Републике Кубе госпођа Мелба Гарсија којој је Добрица Ерић предао слово „Ћ“ тако да је и она постала почасни члан нашег Удружења.

 Госпођа  Мелба Гарсија и Добрица Ерић
Конзулка Кубе и Ћириличари  

 Да Ћириличари имају велико срце, показали су када су угостили хуманитарну организацију „Радост Деци“ из Раковице која помаже младима ометеним у развоју, а којом руководи Новица Перић, председник општинског одбора Покрета Снага Србије. 

Хуманитарна организација „Радост Деци“ са Удружењем Ћирилица

Сајам и предсајамске активности рађају нова познанства која прелазе у пријатељства. Новоселци западноморавски показали су како се воли своје село и како се ради монографија. Задали су домаћи задатак и много јачима од себе, а Жарко Марковић, успешни домаћин када није могао да помогне, за штандом је имао заменике.

Жарко Марковић – Новоселац западноморавски

Посебна гошћа Удружења Ћирилице на Сајму била је Кристина Котуровић из Чачка, девојчица која је дошавши из Аустрије била зачуђена да деца у земљи ћирилице пишу латиницом. О томе је прочитала рад који је награђен аплаузом , а песник не би био песник када бе би поклонио своју књигу.
Кристина и Добрица

Сајам је прошао. Утисци се лагано сабирају, а општи закључак је да је Удружење јаче него прошле године и да ће тек да лети. Следећа активност је поновно представљање запаженог светосавског Зборника радова у Парохијском дому у Храму Светога Саве.   



Аутор: Милорад Ђошић, пуковник у пензији-пилот
             члан УО Српског Удружења Ћирилица Београд


The Saker: Лоша времена за путиномрзитеље

Не знам да ли сте приметили, али уобичајена гомила путиномрзитеља је ових дана била неуобичајено мирна, а нарочито они које зовем “Ура патриотама”. Неки од њихових блогова једноставно су затворени, други су очигледно замрзнути, а они који су још минимално активни имају врло мало посетилаца (не, нећу их именовати, принципијелно, да не бих наводио било какав саобраћај према тим депонијама). Сви су уморни од омиљеног им мантрања – “Путин је продао !”, “Путин је издао Новорусију !”, “Путин је марионета олигарха”, итд. Разлог том наглом паду енергије је једноставан: путиномрзитељи су управо претрпели низ болних политичких пораза. Да их погледамо, један по један:

1) Русија је поново потпуно одврнула военторг славину и то учинила скоро отворено (отуда велики конвој камиона у центру града Доњецка, да буду стопостотно сигурни да је снимљен и постављен на Јутјубу). Да ли ће то бити довољно да се хунта одврати од напада не зна се, али чињеница је да се идеја да је Русија “продала Новорусију” сада демонстративно показала лажном.

2) На Валдај клубу, Путин је говорио антизападно више него икада (транскрипт овде), више против Запада него и у свом чувеном говору у Минхену 2007. године. И како га Михаил Хазин тумачи – исправно, врло је вероватно да ће Путин ускоро поставити ултиматум Западу о новим правилима у међународним односима. То ћемо видети у његвом обраћању Савезној скупштини.

3) Неколико кључних новоруских вођа је отворено изразило своју пуну подршку и поверење Владимиру Путину: Гиви, Моторола, Безлер и други.

4) Александар Захарченко је изабран надмоћном већином новоруских гласова. Недељама су нам путиномрзитељи причали да је Захарченко човек Кремља (то ће рећи да ће продати Новорусију) и да му људи у Новорусији не верују. И овај мит је – пућ.

5) И на крају, ура-патриоти су покушали да Игора Стрелкова намаме да учествује у националистичким демонстрацијама “за Новорусију”, уствари “против Путина”, а он их је оштро одбио. Стрелков је рекао да, иако је све било далеко од савршеног, они који позивају на уклањање Путина раде у интересу “непријатеља Русије” и да покушавају да “запале сопствену кућу” (Пуковник Касад је то покрио – на руском – овде, овде и овде, а надам се да ће енглески Касад то превести).

Другим речима, у релативно кратком временском периоду су побијене све лажи путиномрзитеља – народ Новорусије је направио “погрешан” избор, а сада чак и Стрелков оштро осуђује ове псеудопатриоте.

Није ни чудо што сад у тишини лижу своје ране …

И желим да разјасним следеће. Да се зна. Иако од срца презирем те путиномрзитеље, због њихове интелектуалне неискрености и зато што су у најбољем случају корисни идиоти, ја не оптужујем све који су критични према Путина да су и они путиномрзитељи. Постоје стварни проблеми у Русији, а Кремљ шеврда, час тамо, час ‘вамо. Као што сам много пута рекао, дешава се борба на живот и смрт између “Путинових људи” (Евроазијских суверениста) и прозападних “big money” Атлантских интеграциониста . Путин се бори на два фронта истовремено: против Америчке империје ван Русије, и против, како је он назва “пете колоне” у Русији. Истина, Путин побеђује на оба фронта ( чини ми се да је његов последњи рејтинг популарности близу “стратосферних” 88% ), али он још није остварио никакву одлучујућу победу ни на једном од та два фронта.

Добра вест је да људи Русије и Новорусије очигледно разумеју шта се дешава и да не зарезују псеудопатриотске аргументе путиномрзитеља. То не значи да је Путин некакво божанство које се не може и не сме критиковати, али да би критиковање било веродостојно руским и новоруским људима, критика мора да буде интелектуално поштена, заснована на чињеницама и добронамерна, а не само кампања блаћења.


The Saker

Извор: The Vineyard of the Saker: Bad times for Putin bashers
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

СКАНДАЛОЗНО: ЈКП Градско саобраћајно предузеће "Београд" (ГСП) систематски у тишини укида ћирилицу

Пратилац овог блога Ненад Стевановић нас је обавестио о организованој кампањи затирања ћирилице из ГСП. Наиме, Ненад Стевановић је приметио да се после увођења обавештења о станицама у возилима ГСП обавештења на ћирилици напрасно нестала. Упутивши писмо са протестом добио је одговор који говори да у ГСП раде некомпетентни људи јер тврде да не постоје законске сметње да натписи у возилима буду само на латиници. Ово је нетачно јер је према 2. члану Закону о комуналним делатностима ("Службени гласник РС", број 88 од 24. новембра 2011.) градски и приградски превоз путника комунална делатност.

Цитирамо 2. члан наведеног Закона
Члан 2.
Комуналне делатности у смислу овог закона су делатности пружања комуналних услуга од значаја за остварење животних потреба физичких и правних лица код којих је јединица локалне самоуправе дужна да створи услове за обезбеђење одговарајућег квалитета, обима, доступности и континуитета, као и надзор над њиховим вршењем.
Комуналне делатности су делатности од општег интереса.
Комуналне делатности су:
1) снабдевање водом за пиће;
2) пречишћавање и одвођење атмосферских и отпадних вода;
3) производња и дистрибуција топлотне енергије;
4) управљање комуналним отпадом;
5) градски и приградски превоз путника;
6) управљање гробљима и погребне услуге;
7) управљање јавним паркиралиштима;
8) обезбеђивање јавног осветљења;
9) управљање пијацама;
10) одржавање улица и путева;
11) одржавање чистоће на површинама јавне намене;
12) одржавање јавних зелених површина;
13) димничарске услуге;
14) делатност зоохигијене.
Комуналне делатности из става 3. тач. 1) до 4) овог члана су делатности од општег економског интереса у смислу прописа о заштити потрошача.
Скупштина јединице локалне самоуправе може као комуналне одредити и друге делатности од локалног интереса и прописати услове њиховог обављања, у складу са ставом 1. овог члана.
Комуналне делатности  су у надлежности локалних самоуправа и организације које их врше имају поверено јавно овлашћење. А језик и писмо организација које врше поверено јавно овлашћење је прописано Законом о службеној употреби језика и писма јер према члану 2. Закона о службеној употреби језика и писма (даље ЗСУЈП) (видети линк ка пречишћеном тексту Закона).
Службеном употребом језика и писама, у смислу овог закона, сматра се употреба језика и писама у раду: 
  • државних органа, 
  • органа аутономних покрајина, 
  • градова и општина (у даљем тексту: органи), 
  • установа, 
  • предузећа и других организација кад врше јавна овлашћења (у даљем тексту: организације које врше јавна овлашћења).
Службеном употребом језика и писама, у смислу овог закона, сматра се и употреба језика и писама у раду 
  • јавних предузећа и 
  • јавних служби, као и 
  • у раду других организација кад врше послове утврђене овим законом.
Другим речима ГСП је у обавези да поштује Закон о службеној употреби језика и писма и да сви натписи и документација везана за вршење услуге градског и приградског превоза МОРА да буде на ћирилици. У супротном обавештења и натписи као да нису ни постављени и немају правно дејство јер су незаконити (нису на службеном писму).
Пошто су органи власти локалне самоуправе надлежне за надзор над законитости рада предузећа коме је поверено јавно овлашћење очигледно надлежни орган не ради свој посао односно прикрива незаконит рад комуналног предузећа. 
 
Питамо се:
 
Да ли ће неко одговарати због незаконитости у раду Града Београда због непоштовања закона од стране комуналног предузећа коме су поверена јавна овлашћења?
 
Али да не би смо дужили ево преписке Ненада Стевановића са подршком корисницима ГСП-а

Допис Ненада Стевановића

Поштовани,
не знам да ли се обраћам на праву адресу,али бих изнео један проблем.
(Ако сам погрешио у обраћању,молио бих да ме упутите на праву адресу)!
Овим путем бих вас најлепше замолио,у своје,а и у име свих нас који сматрамо да су нам угрожена основна права да пренесете коме треба питање у вези проблема којег сам,верујем не само ја,приметио у последње време у возилима гсп-а,а тиче се коришћења или боље речено,не коришћења ћириличног писма,званичног писма Републике Србије!
Наиме,по међународним стандардима УН ISO 639-2 (B), ISO/FDIS 12190, ISO/FDIS 12199?!“. латиница је хрватско писмо (без обзира шта смо учили у школама),тако да је по моме скромном мишљењу скандалозно да у земљи у којој живимо пишемо туђим писмом и при том учествујемо у затирању својих највећих вековних вредности и идентитета!!!
Ако је циљ био да обавештења читају и странци,са примедбом да је њима подједнако неразумљива и ћирилица и хрватска латиница (абецеда),онда су обавештења,просто могла бити написана ћирилицом и алфабетом!
До пре неки дан су у појединим аутобусима гсп-а обавештења била уредно написана и ћириличним писмом (уз претпоставку да је то зависило од самог возача),али су увођењем обавештења о станицама на којима се возило налази,ћирилица напрасно нестала!?
Не верујем да промена писма захтева неки велики труд,јер живимо у време компјутера и модерне технолигије,али би у најбољем случају требало,када већ латинизација влада Србијом,додати и ћирилична обавештења уз хрватска!
У питању је,не само уставно већ и морално начело!
Хвала на разумевању (или неразумевању).

Ваш Ненад Стевановић

Одговор на допис

Poštovani gospodine Stevanović,
Ne postoje nikakve zakonske smetnje da natpisi u vozilima javnog prevoza budu na latinici. Razlozi zbog kojeg se koristi latinično pismo su iz praktičnih razloga, prvo zato što je strancima mnogo lakše da koriste javni prevoz u Beogradu a drugi je što je praksa da se za softvere koristi latinično pismo što je i slučaj kod validatora u vozilu. Jezik koji se koristi je srpski a ne hrvatski.
Srdačan pozdrav,
Извршили смо "ћирилизацију" одговора
Поштовани господине Стевановић,
Не постоје никакве законске сметње да натписи у возилима јавног превоза буду на латиници. Разлози због којег се користи латинично писмо су из практичних разлога, прво зато што је странцима много лакше да користе јавни превоз у Београду а други је што је пракса да се за софтвере користи латинично писмо што је и случај код валидатора у возилу. Језик који се користи је српски а не хрватски.
Срдачан поздрав,

Одговор Ненада Стевановићана дипис ГСП-а

Очигледно да се нисмо разумели. Српски језик и српско писмо немају везе јадно са другим,ако се пише латиницом,јер су нас очигледно погрешно учили,почев од 1915,па преко 1945.и све до дана данашњег,али не бих да улазим у полемику са вама око проблема који су наметнути са стране И не желим да полемишем шта је Вук Караџић мислио и хтео,јер је беспреметно, с обзиром на ваш одговор Ја само желим,пошто знам да постоје могућности и нико жив не може да ме убеди у супротно,јер сам видео да може да поред,већ исписаних обавештења,додате и ћирилична обавештења како би била заштићена и моја,уставом загарантована права. Да не помињем да сам већ написао да је странцима ''наша'' латиница нејасна као и ћирилица и да су абецеда и алфабет два различита појма. То што Ви не желите да учините мали труд у очувању највреднијег што имамо је већ ваш проблем,који ћу,а једва чекам првом приликом,преко разних удружења,изнети у јавност ...И хвала Вам што сте ми помогли у тој одлуци.
П.С. Никада ми неће бити јасно због чега су људи у овој несрећној земљи спремни да на свакакве могуће начине бране све што је туђе,а да не желе да ураде једноставну ствар у очувању идентитета?


Контакти у вези додатних информација о градском и приградском превозу у надлежности ЈКП Градско саобраћајно предузеће "Београд" су путем електронске поште на адреси office@gsp.co.rs и путем телефона 011/366-4047.
Кориснички сервис БусПлуса је путем телефона на 011/7-155-155 и путем електронске поште info@busplus.rs
 
 

Ко штити српско писмо ?

“Већ има близу иљада година како Србљи имају своја слова и писмо...”, писао је Вук Караџић 1818. у предговору “ Српског рјечника”, а до данас још ни у каквој књизи немају правога свог језика”. Непуна два века касније, српска слова и писмо све брже нестају из Србије, а ни стање језика није задовољавајуће.

Иако је српска ћирилица била забрањивана у двадесетом веку - у окупираној Србији за време Првог светског рата и у усташкој држави Хрватској у Другом светском рату - ове јој забране нису нанеле озбиљнији ударац и она се успешно опорављала. Нажалост, после потписивања Новосадског договора о српскохрватском језику 1954. године, отпочело је њено смишљено и тихо потискивање. Потписници договора у Новом Саду закључили су да су ћирилица и латиница два потпуно равноправна писма. Последица је била да се за ово друго опредељује све више Срба, пре свега чланова КПЈ. Они су очигледно сматрали да је ћирилица писмо српских и великосрпских националиста, а да ће прихватањем латинице показати и доказати свој интернационализам.

Велику улогу у занемаривању ћирилице у Србији одиграла је Телевизија Београд, својевремено једина телевизијска станица у Србији. И она се одлучила за “равноправну” латиницу и већ од првих дана ТВ Београд (1958) у њеним програмима није било места за “српска слова и писмо”, а протесте многобројних претплатника из Србије није имао ко да чује. Данас има много телевизијских кућа у Србији које, како се и може очекивати, не знају за ћирилицу, а једини позитивни изузеци и “последњи Мохиканци” (са великим закашњењем) јесу наследница некадашње ТВ Београд, РТС (!), РТВојводине и Студио Б.


Шест деценија после Новосадског договора о језику стање српског писма је забрињавајуће, а опстанак неизвестан. За то највеће “заслуге” припадају самим Србима. Једни ћирилицу сматрају превазиђеним писмом, други верују да ће преко латинице брже стићи на Запад, док је најтеже разумети равнодушност трећих. Они уопште и не примећују шта се дешава са њиховим писмом и језиком, те и не покушавају да се одупру њиховом одумирању.

Као да им је свеједно којим језиком говоре и пишу; нимало им не смета што у Србији преовлађује хрватска латиница, а језик постаје све “богатији” позајмицама из енглеског које успешно потискују српске речи и изразе, док се све чешће чују нове речи, кованице и сложенице као глобал хејт, лајковање, хејтовање, фејсовање, меровање, конектовање, кеш, фенси, самит, тендер, шопинговање, брендовање, вау...

Тужно изгледају улице наших градова, од Београда до оних унутрашњости у тзв. срцу Србије. Српског писма на њима скоро да и нема, а преплавили су их натписи на енглеском језику, без кога је, изгледа, немогуће измислити назив фирме или производа. Иста слика је и у продавницама. Тешко да ћете на неком производу видети ћирилицу, такве можете избројати на прсте једне руке, а кад су производи из увоза, на њему је декларација исписана латиничним словима. Зашто би и била друкчија? Ако ми сами не поштујемо своје писмо, зашто би странци о њему водили више рачуна?

Стање је нешто боље у књижарама. У њима се могу пронаћи и књиге (не само школска лектира), штампане српским писмом, али је и ту оно у знатном заостатку за латиницом и та разлика је сваким даном све већа.

Двадесет девети јул ове године био је сунчан и топао дан, ретко леп за протекло кишовито лето. Српски ватерполисти, прваци Европе, са балкона Градске скупштине отпоздрављали су раздрагим навијачима који су се окупили у парку испред зграде да им честитају златну медаљу. И све би било како се само пожелети може да се јунаци из Будимпеште нису појавили пред навијачима у мајицама на којима су биле три речи: “ Не дамо титулу”. Ова симпатична порука била је, нажалост, исписана латиницом. Наручилац мајица можда није ни захтевао да натпис буде латиничним словима, већ је то препустио произвођачу, који је, опет, без много двоумљења, као да се то подразумева, одабрао латиницу.


 Само неколико дана касније, у новинама је објављено да професори приватног Фармацеутског факултета истуреног одељења у Новом Саду од нове школске године више неће смети (баш тако пише: неће смети) да у настави користе српско писмо. Ова, несумњиво, противуставна одредба образложена је повећаним бројем уписаних студената из Босне и Херцеговине и Хрватске, који имају тешкоћа са читањем ћирилице. Како је прилично тешко поверовати у неку велику употребу српског писма на студијама фармацеутике, могуће је да тим студентима смета ћирилица уопште, те им је љубазна управа изишла у сусрет. С друге стране, занимљиво би било знати да ли је овакава поступак уобичајен и у осталим земљама света, па се због студената из других држава, који слабије знају (или уопште не знају) писмо домаћина забрани његова употреба?


Као што, ваљда, и врапци знају, у Србији је ћирилица у службеној употреби, али је и овим симпатичним птичицама јасно да се то често заборавља. На пример, кад су уведене нове регистрационе таблице за аутомобиле, тадашњи министар полиције изјавио да је на њима поштована равноправност писама. Зашто равноправност ако је ћирилица службено писмо државе и каква је то црна равноправност кад су два ситна ћирилична слова готово неприметна поред четири крупна латинична? Државни органи, разуме се, требало би први да поштују слово Устава, али и они имају обичај да га забораве, те на разним међународним састанцима у нашој земљи све наслове напишу на енглеском језику и упоредо с њима – на хрватском.

Све је ређи и тиши глас људи који су забринути за опстанак “српских слова и језика”. Јесу ли се, обесхрабрени понашањем равнодушне јавности, помирили са поразом увидевши да воде борбу која је одавно изгубљена? Или их можда противници српске ћирилице онемогућавају да се огласе и бране своје писмо?

Јасно је, у сваком случају, да ће залагања појединаца без добро припремљене акције вођене уједињеним снагама више чинилаца остати на нивоу исписаних или изговорених жалопојки. А за ширу акцију велика је сметња потпуна незаинтересонованост парламентарних странака, које би, неизоставно, могле и морале да је предводе. Оне би требало и да донесу посебан закон за одбрану српског писма и да се затим труде да се он и примењује.


До решења би се, несумњиво, најлакше дошло кад би се за судбину српске ћирилице озбиљно заинтересовао сам премијер. Уз подршку својих многобројних и оданих посланика свакако би био у стању да знатно допринесе опстанку српског писма. Нажалост, заузет дугим путовањем Србије у Брисел, пројектима Абу Даби у Београду и сличном научном фантастиком, он, разумљиво, нема времена које би могао да посвети нашој ћирилици.


Аутор:  Војислав М. Станојчић   
Извор:  Ко штити српско писмо? | Културна политика

Британске шпијунске агенције покренуле регрутацију стручњака који говоре руски језик

У време када тензије између Русије и Запада све више расту, британске шпијунске агенције најављују амбициозну кампању запошљавања нове генерације стручњака који говоре руски језик. Служба безбедности, позната као оглас на своме сајту , упозоравајући потенцијалне апликанте да ће се са запошљавањем лица која говоре руски језик званично почети “средином новембра 2014. године”. Изгледа да се кампања регрутовања, која је на сајту шпијунске агенције описана као “узбудљива прилика да своје знање језика примените на одговарајућој позицији у МИ5″, заједнички води са Владиним главним штабом за комуникације, британском сигнално – обавештајном агенцијом, која је задужена за пресретање страних комуникација. Акција се одвија у ширем контексту погоршања односа између Москве и Западне Европе, посебно као одговор на садашњу руску инвазију на југоистоку Украјине и анексију Крима. Неки сугеришу да се обавештајни рат ниског интензитета између Лондона и Москве води још од атентата у британској престоници на бившег официра КГБ-а, Александра Литвињенка. Официр Краљевске ратне морнарице је крајем 2012. био ухапшен у контраобавештајној операцији, док је покушавао да тајне документе британске владе прода људима за које је веровао да су руски обавештајци. Неколико месеци касније, британска влада је упозорена због све већег узнемиравања, преко учесталих навода у руским медијима, да је Денис Киф, заменик амбасадора Велике Британије у Москви, ” прикривени шпијун коме дипломатска позиција служи као параван”. У марту 2013. године, Олег Гордијевски, бивши шеф станице совјетског КГБ-а у Лондону, који је пребегао у Велику Британију 1980., рекао је у једном интервјуу да Русија у Британији данас оперише са исто толико шпијуна колико их је било у време хладног рата. Његове коментаре је раније ове године поновио бивши директор МИ5, Џонатан Еванс, који је рекао да није било промене у броју недекларисаних руских обавештајаца који раде у Британији од краја Хладног рата. Еванс је рекао да се верује да до 50 недекларисаних руских војних и цивилних шпијуна ради у Великој Британији у сваком тренутку. У јуну ове године, intelNews је известио да је кримска криза приморала британску војску да журно потражи на стотине пензионера аналитичара са знањем руског језика који су напустили службу на крају хладног рата, од којих је већина сада у својим 60-им годинама.
МИ5, која је одговорна за домаћу безбедност и контраобавештајну делатност, ове недеље је поставила


Аутор: Џозеф Фитсанакис
Извор: British spy agencies launch recruitment drive for Russian speakers | intelNews.org
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

Да ли западне службе безбедности окрећу Исламску државу против Русије ?

МОСКВА, 5. новембар (РИА Новости) – Све већи утицај милитаната Исламске државе представља претњу по безбедност Русије, а постоји могућност да ове екстремисте подржавају западне службе безбедности, рекао је за РИА Новости Николај Пушкарев, пензионисани генерал-потпуковник ГРУ, Главне обавештајне управе Оружаних снага Руске Федерације.

Исламска држава је сунитска екстремистичка група која се од 2012. бори против сиријске владе. У јуну 2014. године, ИД је покренула офанзиву у Ираку, заузела огромне области у обе земље и најавила оснивање “Исламског калифата” на територијама под њеном контролом ( Фото: © REUTERS/ Stringer)  

“Претње постоје. Екстремисти користе ислам за политичку дестабилизацију великог броја држава. Ови догађаји не иду на добро. Екстремисти су рекли да ће напасти Америку”, рекао је Пушкарев.

Међутим, постоје и: “… разлози да се верује да САД и британске обавештајне агенције можда подржавају исламске екстремисте у угрожавању територијалног интегритета Русије.”
“Врх ових покрета може бити под утицајем НАТО-агената. Што се тиче учешћа Русије у тим догађајима, не би требало да буде директне интервенције. Пошто у Русији има много муслимана, директна интервенција може довести до нежељених последица”, изјавио је Пушкарев.

Русија би требало да помогне: ” … не-војним, дипломатским средствима, можда економским” рекао је он за РИА Новости, наглашавајући да је: “Русија заинтересована за опстанак режима Башара Асада, јер има веома добре односе са Сиријом.”

Исламска држава је сунитска екстремистичка група која се од 2012. бори против сиријске владе. У јуну 2014. године, ИД је покренула офанзиву у Ираку, заузела огромне области у обе земље и најавила оснивање “Исламског калифата” на територијама под њеном контролом.
Сједињене Државе и известан број њених савезника изводе ваздушне нападе на циљеве ИД у Ираку од августа. Коалиција је у септембру почела да Исламску државу напада и у Сирији.




Извор: Western Security Services May Be Turning IS Militants on Russia: Ex-Intelligence Officer | Military & Intelligence | RIA Novosti
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски