 |
| Руски носач авиона "Адмирал Кузњецов" ITAR-TASS/Lev Fedoseyev |
Према ономе што је највиши морнарички командант Русије, адмирал Виктор Чирков, у понедељак изјавио за државну новинску агенцију ИТАР-ТАСС, Русија гради нови носач авиона: "Ратна морнарица Руске Федерације ће добити нови носач авиона који доста обећава". Поред тога, рекао је Чирков, ратна морнарица може очекивати да ће добити још 50 пловила различитих типова. Руска Ратна морнарица тренутно оперише с једним носачем - "Адирал Кузњецов", у употреби од 1991. године, после поринућа крајем 1980-их, у време Совјетског Савеза.
"Ратна морнарица ће добити носач. На томе раде истраживачке компаније, строго у складу са захтевима врховног команданта", нагласио је Чирков, наводно током посете фабрици за снабдевање руске Ратне морнарице дизел моторима у близини Москве.
Извештај ИТАР-ТАСС-а потврђује раније руске медијске извештаје да руски државни Научно-страживачки институт Крилов ради на стварању нове класе носача за руску Ратну морнарицу, наводно способних да крцају 100 борбених авиона. Поређења ради, амерички носачи класе Нимиц крца око 90 авиона.
Занимљиво је да је у ранијим извештајима истицано да ће носач новог концепта користити систем катапулта за лансирае борбених авиона, уместо "ски-узлетишта", полетног система који се може видети у пројектима носача из совјетског доба. Поред тога, труп носача ће бити пројектован тако да има отпор мањи за 20 одсто у односу на раније руске носаче, чиме ће се, теоретски, повећати највећа брзина пловила.
Једина индикација да су носач о којем је прошле недеље говорио Чирков и онај о ком су прошлог месеца извештавали медији једно те исто јесте иста изјава Чиркова, део да "на томе раде истраживачке компаније". Као мозак новог концепта носача, наведен је државни Научно-страживачки институт Крилов. Чирков није прецизирао капацитете новог носача.
Што се тиче јачања руске Ратне морнарице за 50 пловила, Чирков је истакао да ће фокус бити на "следећој генерацији морнаричких вишенаменских површинских бродова" и "стратешким и вишенаменским подморницама на нуклеарни погон", "да би се остварио низ задатака из различитих удаљених базних тачака", додао је Чиков. Према Москоу тајмсу, Ратна морнарица ће добити нове фрегате и патролне бродове. План градње бродова Ратне морнарице наводно обухвата период до 2050. године.
Има добрих разлога што треба бити скептичан према изјави руског адмирала: укупно стање привреде Русије и историјски недостатак индустријских капацитета да се брзо конструишу комплексна морнаричка средства, посебно носачи авиона. Као што Дејвид Акс рече за Ројтерс ( у чланку Не, Русија не гради нови гигантски носач авиона - прим. прев.), Русија "није успевала да одржава своје скупе бродоградилишне капацитете и стручност радне снаге". Стога, иако истраживачи државног института можда имају обећаваћући нацрт носача, стварна изградња брода можда није изгледна.
Поред тога, руска војска не ужива такав стратешки и буџески луксуз какав често имају планери америчке одбране. С обзиром на тренутну кризу у Источној Европи и на Блиском истоку, као и хладне односе са Западом и САД, краткорочни војни трошкови Русије првенствено су усмерени ка одржавању спремности постојећих средстава. Руски званичници редовно износе велике амбициозне планове у оквиру општег војног развоја. Сетимо се недавних извештаја да ће Русија изградити 10 аеродрома на Арктику до 2016. године.
Коначно, чак и уз претпоставку да Русија може прикупити радну снагу и индустријску компетентност да изгради носач како је обећано, веома је сумњива стратешка мудрост одлуке да руској Ратној морнарици треба још један носач. Носачи авиона имају веома специфичну улогу у морнаричкој стратегији (која може постати застарела због софистификованости антибродског оружја у том тренутку). "Кузњецов", руски једини носач после хладног рата, распоређен је (употребљен - прим. прев.) само пет пута, никад дуже од шест месеци. И тада је парадирао као средство престижа и да се руским кључним савезницима покаже да имају подршку Русије. Још један носач, са свим милијардама утрошеним на његову производњу, мало би значио у смислу стратешке употребе. (На "по рубљи" основи, инвестиције у капацитете информатичког рата би за Русију биле далеко исплативије.)
О аутору: Анкит Панда је сарадник-уредник "Дипломата". Претходно је био специјалиста за истраживање на Универзитету Принстон, где је радио на међународној кризној дипломатији, међународној безбедности, технологији политике и геополитике. Много је путовао по Азији. Живео је у Индији (судећи по имену, и припадник је једног од народа Индије - државе која је информатичка суперсила и ту итекако има шта да понуди, за разлику од "хардвера" ратне морнарице - прим. прев.), Малезији и Јапану. Дипломирао је на Принстоновој Вудро Вилсон школи за јавне и међународне послове.
Извор: The Diplomat
Превео и приредио за Ћирилизовано и СРБИН.ИНФО: Александар Јовановић
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!