Радио Слободна Европа: Украјинска „информациона војска“ у акцији против руске пропаганде

Карикатура Aндреја Левченка на тему информационе кампање Русије – Карикатура Aндреја Левченка на тему информационе кампање Русије
Aутор: Ивана Салига, приредила: Aнамариа Рамач Фурман

У Министарству информационе политике се према мисији “информационе војске“ односе веома озбиљно. За само три месеца у пројекту већ има 40.000 учесника. Они се баве мониторингом лажних вести, демантују руску пропаганду у социјалним мрежама, а праве и украјинске пропагандне материјале.

Према речима заменика министра Aртема Биденка, ловци на лажи су у стању да нађу и негирају информацију већ кроз 2-3 сата након њеног пласирања од стране руске пропагандне машинерије. Раније се дешавало да руски мит кружи интернетом чак 2-3 дана.

“Према бројчаним подацима, то је заправо милионски аудиторијум. То (иницијатива “информациона војска Украјине”– ред.) је прилично популарана група од неколико десетина хиљада оних који директно добијају електронска писма, до чак милиона прегледа захваљујући социјалним мрежама и прештампавању. Ми обликујемо тај материјал, с леве стране стране стоје 3-4 лажи і са десне 3-4 одговора на њих, и то објављујемо сваконевно да би људи и мас-медији разумели какве методе користе пропагандисти”, рекао је заменик министра украјинској редакцији Радија Слободна Европа.

Максим Кицјук из Ивано-Франкивска ступио је у линије “информационе војске” још у фебруару. Регистровао се и почели су да му стижу задаци на електронску пошту. Најпре је требао да се региструје на интернету да би могао да добија информационе ресурсе ресорног министарства. Добијао је различите материјале руске пропаганде које је требало демантовати. У писму су биле конкретне инструкције, како и где то треба да се уради.

“У почетку су они чак били донекле смешни, тражили су да се пишу конкретни одговори на неке руске оптужбе. И то је била нека врста борбе на једном месту: они објављују , а ми треба да пишемо супротно”, прича Максим.

Сада се Максим овим готово уопште не бави, али сматра да овакав посао треба да се ради, јер Украјинаца који упадају у замке руске пропаганде има напретек.

Међутим, неки стручњаци су скептични према овој врсти борбе са руском пропагандом, а пројекат Министарства сматрају не много успешним.

Главна уредница часописа “Телекритика” Наталија Лихачова сматра да контрапропаганда не може да буде инструмент борбе против ширења руске лажи – нарочито ако је овај инструмент позајмљен од исте те Русије. Истина је она која треба да буде главна снага на украјинској страни, уверена је Лихачова.

“Контрапропаганда нам уопште није потребна. Ми треба да ширимо истину, то је под један. A под два, не треба да делујемо симетричним поступцима против руске агресије, па и информационе – треба да делујемо асиметрично. Симетричним деловањем нећемо победити”, каже Лихачова.

У Министарству информационе политике тврде да “информациона војска” неће бити једини инструмент у борби против руске пропаганде.

Украјина се тако обратила и Комитету УН за информисање ради помоћи у супротстављању руској медијској агресији.

Магацин: Али ако украјинска „информациона војска“ нешто не може сама, ту су пријатељи из НАТО-а (Јелена Милић је заузета). Више него користан линк на ту тему: Ћирилизовано: Да ли је убиство Олеса Бузине део НАТО-ове кампање застрашивања? (Ажурирано!)

Извор: Ukrajinska „informaciona vojska“ u akciji protiv ruske propagande
Приредио: А. Јовановић

Коментари