Са турским бомбардовањем наводно положаја Исламске државе и ПКК ирачких Курда у Сирији и Ираку, и сенком НАТО-а који има састанак по основу Члана 4, сенком која се надвија над читавим Блиским истоком, очигледно је да је Турска предузела још један корак ка остваривању свог циља - успостављању тампон зоне и зоне забране летења у Сирији.
Турска је два пута сазвала састанак НАТО-а по основу Члана 4: једном 2003., други пут 2013. године. У другом случају, Немачка, Холандија и САД су Турској послале свака по две противракетне "патриот"батерије са обученом послугом. Турска сада тражи помоћ у обезбеђивању своје границе због кризе у Сирији, а шта ће бити видећемо када се заврши састанак.
Члан 4. омогућава свакој чланици да "затражи помоћ", када су јој "угрожени територијални интегритет, политичка независност и безбедност".
Иронија је у томе што је криза у Сирији, а посебно проблем на турско-сиријској граници, у великој мери кривица саме Турске, која је давала базе за обуку терориста и омогућавала им упаде у Сирију са своје територије. Дакле, кризу је сама изазвала.
Као што Тони Карталучи пише у чланку "Неуверљиво порицање: производ Запада, хорде терориста Исламске државе у Ираку" (Implausible Deniability: West’s ISIS Terror Hordes In Iraq):
Карталучи мисли на прекогранични координисани напад НАТО-а, Турске, Израела и одреда смрти, када је Израел давао ваздушну подршку, а Турска одредима смрти омогућавала да у нападе крећу са њене територије.
Имајте на уму да су и пре нагле појаве Исламске државе и њеног заузимања територија у Сирији и Ираку европски медији као Шпигл извештавали да припадници западних обавештајних служби и војске у Јордану обучавају на стотине бораца с циљем да се у Сирији боре против Асада. Тада, марта 2013., очекивало се да ће бити и до 10000 таквих бораца, али, иако су западни медији спиновали операцију као обучавање "умерених побуњеника", каснији извештаји су открили да таквих практично нема, већ да су у питању борци Исламске државе, који ће после преко Турске бити послати у Сирију.
Поред тога, турски парламент је 2. октобра, 2014. усвојио резолуцију која ће омогућити да турска војска уђе на суверену територију Ирака и Сирије под изговором борбе против милитанат ИД које подржава Запад.
Резолуција такође дозвољава да страна војска користи турску територију у исте сврхе, што наговештава да ваздухопловну базу Инџирлик ускоро могу почети да користе Сједињене Америчке Државе за извођење сопствених ваздуших напада на Сирију. Турски медији су недавно известили да је постигнут формални споразум између САД и Турске за коришћење Инџирлик базе у лажној америчкој кампањи против Исламске државе
За резолуцију о страној војсци на турском тлу, војсци која ће бити употребљена у Сирији, гласало је 298 посланика, 98 их је било против.
И поред тврдњи да се практично гласа за сламање Исламске државе на својим границама, турски премијер Реџеп Ердоган је, можда ненамерно, признао да је прави циљ агресије НАТО-а сиријска влада.
Према Би-Би-Сију:
Наравно, "тампон зона" је од самог почетка кризе (коју Запад контролише) била у НАТО-овим плановима против Сирије. Јер, сетимо се, под маском хуманитарног коридора тј. тампон зоне, НАТО је бомбардовао Либију, што је довело до уништења либијске владе, убиства Гадафија и каснијег ширења хаоса, анархије и геноцида по целој северноафричкој земљи.
Уствари, јавна расправа о имплементацији "тампон зоне" је почела још давне 2012. године, када је Брукингсов институт у меморандуму "Процена опција за промену режима" (Saving Syria: Assessing Options for Regime Change) саветовао:
Брукингсов институт је отишао и корак даље - описао могући сценарио какав се данас реализује у Сирији - а по коме Турска, у садејству са Израелом, може да допринесе свргавању Асада тако што ће се успоставити "рат на више фронтова" на сиријским границама:
Турска већ неко време кука и хукће због прилива избеглица, последице хуманитарне кризе коју је створила сопственом подршком одредима смрти исламских фундаменталиста финансираним са Запада, и тако што им дозвољава улаз у Сирију преко турске границе. Најновији прилив избеглица је кренуо из града Кобани, где су борци Исламске државе укрђени америчким ваздушним ударима да би се појачале снаге које се тамо већ боре против Курда и сиријске војске. А избеглице пристижу и из других пограничних градова захваћених тешким борбама.
Тони Карталучи у чланку "Да ли се Турска припрема за окупацију Сирије?" ( “Turkey Preparing For Syria Occupation?”) каже:
Очигледно је да турски план не предвиђа борбу против Исламске државе. Да Турска стварно има намеру да се против ње бори, одавно би затворила границу са Сиријом, одавно би престала са обучавањем терориста, одавно им не би омогућавала да у Сирију улазе с турске територије.
Турска не тражи помоћ због преливања насиља или прекограничних напада. Турска тражи напад на Сирију користећи проблем који је Турска помогла да се створи да би имала оправдање за такву операцију.
Да би стала за врат тероризму на својој територији, Турској не требају никакве НАТО-ове тампон зоне. Турци треба да запечате границу са Сиријом и одмах престану са обучавањем, финансирањем и помагањем терориста унутар турских граница - и да их елиминишу. Турска би такође имала велике користи када би се оградила од Ердогана, његове идиотске политике и подједнако идиотске исламистичке владе. Турска треба да се мане "политичког ислама" и врати култури секуларне власти. Најзад, Турска би морала да на свом југоистоку спроводи разумну и праведну политику према Курдима.
Али, и наравно, Турска је послала сваки могући сигнал да намерава да се придржава НАТО-овог курса: уништавања секуларне владе Башара ал Асада и њене замене са владом или владама податнијим Вашингтону и англоамеричкој олигархији.
"Тампон зона" и / или "зона забране летења", наравно, исто је што и рат, отворени војни напад на суверену секуларну владу Сирије, јер таква зона захтева ваздушне нападе против Асадовог система противваздушне одбране.
Стварањем "тампон зоне"створиће се и нова одскочна даска терористима Исламске државе (и другима) за извођење напада чак и дубље унутар Сирије.
Дакле, циљ је јасан: успоставити такве зоне пре него што се повећа притисак који ће на крају довести до Асадовог пада. Али, каква ће обзнана или "политика" бити резултат скупа НАТО-а од уторка? Шта год било, сиријски народ ће коштати највише.
Ћирилизовано:
Резултат састанка НАТО-а вероватно већ знате: НАТО: Снажна солидарност са Турском
Али, и уз напомену да обе вести долазе из истог извора- руског државног медија, предлажемо вам да погледате:
- Нетанјаху оптужује Иран да ствара терористичку мрежу на пет континената
- ИД и Курди уједињују Русију и Америку? / Sputnik Србија
Јер изгледа да има шансе да Асад не прође као Гадафи, да Руси рачунају да је и Обами доста. Али не Исламске државе, већ стварног газде Запада.
Аутор: Брендон Тубервил
Извор: Uprootedpalestinians's Blog
За СРБИН.ИНФО превео и приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано
Турска је два пута сазвала састанак НАТО-а по основу Члана 4: једном 2003., други пут 2013. године. У другом случају, Немачка, Холандија и САД су Турској послале свака по две противракетне "патриот"батерије са обученом послугом. Турска сада тражи помоћ у обезбеђивању своје границе због кризе у Сирији, а шта ће бити видећемо када се заврши састанак.
Члан 4. омогућава свакој чланици да "затражи помоћ", када су јој "угрожени територијални интегритет, политичка независност и безбедност".
Иронија је у томе што је криза у Сирији, а посебно проблем на турско-сиријској граници, у великој мери кривица саме Турске, која је давала базе за обуку терориста и омогућавала им упаде у Сирију са своје територије. Дакле, кризу је сама изазвала.
Као што Тони Карталучи пише у чланку "Неуверљиво порицање: производ Запада, хорде терориста Исламске државе у Ираку" (Implausible Deniability: West’s ISIS Terror Hordes In Iraq):
"Почевши од 2011. године - а заправо већ од 2007. - САД су наоружавале, финансирале и подржавале Муслиманско братство и мноштво других наоружаних терористичких организација: да збаце владу у Сирији, да се боре против Хезболаха у Либану и подривају моћ и утицај Ирана, што наравно укључује и сваку другу владу или групу у региону Блиског истока и Северне Африке непријатељски настројену према Техерану.
 |
| Коридори Исламске државе започињу у Турској и завршавају у Багдаду (Извор: Land Destroyer) |
Милијарде долара готовине су предате у руке терористичких група: Ал Нусре и Ал Каиде у Ираку (AQI), и ономе што се сада назива "Исламска држава у Ираку и Сирији" или ISIS (ми користимо скраћени назив Исламска држава, а не енглески акроним у којем прво "S" означава државу, State - прим. прев.). На било којој карти територије под контролом Исламске државе може се јасно видети да се она протеже директно од границе Турске, са дефинисаним коридорима које Исламска држава користи за нападе на југ. Зашто од Турске? Зато што је Исламска држава управо са те територије НАТО-а и потекла.
Исламска држава је имала базу на територији НАТО-а и наоружавали су је и готовином снабдевали агенти ЦИА, оружјем и новцем Саудијаца, Катара и самих чланица НАТО-а. Такозвана нелетална (не-смртоносна) помоћ што су је слали Американци и Британци укључивала је и возила којима се припадници Исламске државе сад возикају около - пише Тони Карталучи у другом чланку: "НАТО-ове хорде терориста у Ираку - повод за напад на Сирију" (NATO's Terror Hordes in Iraq a Pretext for Syria Invasion).":
"Уствари, Исламска држава је заједнички производ НАТО-а и Заливског савета за сарадњу (Gulf Cooperation Council - GCC), завере још из 2007. године, када су амерички и саудијски политичари почели да планирају секташки регионални рат који ће очистити Блиски исток од утицаја Ирана, утицаја који се протеже преко Сирије и Ирака на запад, Либан и обалу Средоземног мора. Исламској држави су дате базе, обука, наоружање и издашно је финансирана од коалиције НАТО-а и држава персијског залива - све у оквиру граница Турске (територије НАТО-а), одакле је изводила нападе на северну Сирију, уз повремену подршку турске артиљерије и ваздухопловства. Најновији пример је прекогранични напад Ал Каиде на Касаб, село у провинцији Латакија на северу Сирије."
Карталучи мисли на прекогранични координисани напад НАТО-а, Турске, Израела и одреда смрти, када је Израел давао ваздушну подршку, а Турска одредима смрти омогућавала да у нападе крећу са њене територије.
Имајте на уму да су и пре нагле појаве Исламске државе и њеног заузимања територија у Сирији и Ираку европски медији као Шпигл извештавали да припадници западних обавештајних служби и војске у Јордану обучавају на стотине бораца с циљем да се у Сирији боре против Асада. Тада, марта 2013., очекивало се да ће бити и до 10000 таквих бораца, али, иако су западни медији спиновали операцију као обучавање "умерених побуњеника", каснији извештаји су открили да таквих практично нема, већ да су у питању борци Исламске државе, који ће после преко Турске бити послати у Сирију.
Поред тога, турски парламент је 2. октобра, 2014. усвојио резолуцију која ће омогућити да турска војска уђе на суверену територију Ирака и Сирије под изговором борбе против милитанат ИД које подржава Запад.
Резолуција такође дозвољава да страна војска користи турску територију у исте сврхе, што наговештава да ваздухопловну базу Инџирлик ускоро могу почети да користе Сједињене Америчке Државе за извођење сопствених ваздуших напада на Сирију. Турски медији су недавно известили да је постигнут формални споразум између САД и Турске за коришћење Инџирлик базе у лажној америчкој кампањи против Исламске државе
За резолуцију о страној војсци на турском тлу, војсци која ће бити употребљена у Сирији, гласало је 298 посланика, 98 их је било против.
И поред тврдњи да се практично гласа за сламање Исламске државе на својим границама, турски премијер Реџеп Ердоган је, можда ненамерно, признао да је прави циљ агресије НАТО-а сиријска влада.
Према Би-Би-Сију:
"Говорећи у парламенту у среду, председник Реџеп Тајип Ердоган је позвао Запад да пронађе дугорочно решење кризе у Сирији и Ираку, истакавши да би бацање "тона бомби" на милитанте ИД обезбедило тек привремени предах.
Иако је Ердоган рекао да ће "ефикасна борба" против ИД Турској бити приоритет", казао је и то да ће непосредно уклањање владе у Дамаску "и даље бити наш приоритет".
Ердоган је такође затражио "тампон зону" на граници Турске и Сирије - која ће бити ојачана зоном забране летења да би се "осигурала безбедност".
Наравно, "тампон зона" је од самог почетка кризе (коју Запад контролише) била у НАТО-овим плановима против Сирије. Јер, сетимо се, под маском хуманитарног коридора тј. тампон зоне, НАТО је бомбардовао Либију, што је довело до уништења либијске владе, убиства Гадафија и каснијег ширења хаоса, анархије и геноцида по целој северноафричкој земљи.
Уствари, јавна расправа о имплементацији "тампон зоне" је почела још давне 2012. године, када је Брукингсов институт у меморандуму "Процена опција за промену режима" (Saving Syria: Assessing Options for Regime Change) саветовао:
"Алтернатива дипломатским напорима је да се прво фокусира на то како да се оконча насиље и како да се стекне приступ хуманитарној помоћи, као што је то учињено под вођством Анана. То може да доведе до стварања уточишта и хуманитарних коридора, који би требало да буду подржани ограниченом војном силом. То би, наравно, било мање остварење од предвиђених америчких циљева за Сирију и могло би да сачува Асада на власти. Са те тачке гледишта, међутим, могуће је да би велика коалиција са одговарајућим међународним мандатом још неким принудним дејствима помогла напорима САД."
Брукингсов институт је отишао и корак даље - описао могући сценарио какав се данас реализује у Сирији - а по коме Турска, у садејству са Израелом, може да допринесе свргавању Асада тако што ће се успоставити "рат на више фронтова" на сиријским границама:
"Поред тога, израелске обавештајне службе добро знају Сирију, и имају агенте у сиријском режиму који се могу користити за рушење базе снаге режима и повећање притиска за уклањање Асада. Израел би могао да распореди снаге на или у близини Голанске висоравни и, на тај начин, да одвраћа снаге режима од сузбијања опозиције. Овај положај може изазвати страх од рата на више фронтова у Асадовом режиму, нарочито ако Турска буде спремна да уради исто на својој граници и ако се сиријска опозиција уредно прихрањује наоружањем и обуком. Таква мобилизација би можда могла да убеди војне руководиоце Сирије да збаце Асада како би се сами спасли. Заговорници идеје тврде да би овакав додатни притисак могао да превагне против Асада унутар Сирије, ако друге снаге буду правилно садејствовале."
Турска већ неко време кука и хукће због прилива избеглица, последице хуманитарне кризе коју је створила сопственом подршком одредима смрти исламских фундаменталиста финансираним са Запада, и тако што им дозвољава улаз у Сирију преко турске границе. Најновији прилив избеглица је кренуо из града Кобани, где су борци Исламске државе укрђени америчким ваздушним ударима да би се појачале снаге које се тамо већ боре против Курда и сиријске војске. А избеглице пристижу и из других пограничних градова захваћених тешким борбама.
Тони Карталучи у чланку "Да ли се Турска припрема за окупацију Сирије?" ( “Turkey Preparing For Syria Occupation?”) каже:
"Наравно, вакум настао америчким ваздушним ударима ће ускоро бити попуњен екстремистима, јер ће Арапска војска Сирије бити приморана да се повуче и да их не напада, да не би изазвала још већу агресију Запада, тако да ће се ситуација несумњиво "погоршати". И као што је Турска прошле године изводила операције "лажне заставе" дуж своје границе, не би ли покренула директни сукоб са Сиријом, и као што је турска подршка терористима завршила предвидљивом хуманитарном катастрофом која се сада прелива назад у Турску, вакум који САД намерно стварају треба да буде попуњен терористима-плаћеницима и НАТО снагама, да их заштите "тампон зоном", уствари фронтом који ће се све више приближавати Дамаску."
Очигледно је да турски план не предвиђа борбу против Исламске државе. Да Турска стварно има намеру да се против ње бори, одавно би затворила границу са Сиријом, одавно би престала са обучавањем терориста, одавно им не би омогућавала да у Сирију улазе с турске територије.
Турска не тражи помоћ због преливања насиља или прекограничних напада. Турска тражи напад на Сирију користећи проблем који је Турска помогла да се створи да би имала оправдање за такву операцију.
Да би стала за врат тероризму на својој територији, Турској не требају никакве НАТО-ове тампон зоне. Турци треба да запечате границу са Сиријом и одмах престану са обучавањем, финансирањем и помагањем терориста унутар турских граница - и да их елиминишу. Турска би такође имала велике користи када би се оградила од Ердогана, његове идиотске политике и подједнако идиотске исламистичке владе. Турска треба да се мане "политичког ислама" и врати култури секуларне власти. Најзад, Турска би морала да на свом југоистоку спроводи разумну и праведну политику према Курдима.
Али, и наравно, Турска је послала сваки могући сигнал да намерава да се придржава НАТО-овог курса: уништавања секуларне владе Башара ал Асада и њене замене са владом или владама податнијим Вашингтону и англоамеричкој олигархији.
"Тампон зона" и / или "зона забране летења", наравно, исто је што и рат, отворени војни напад на суверену секуларну владу Сирије, јер таква зона захтева ваздушне нападе против Асадовог система противваздушне одбране.
Стварањем "тампон зоне"створиће се и нова одскочна даска терористима Исламске државе (и другима) за извођење напада чак и дубље унутар Сирије.
Дакле, циљ је јасан: успоставити такве зоне пре него што се повећа притисак који ће на крају довести до Асадовог пада. Али, каква ће обзнана или "политика" бити резултат скупа НАТО-а од уторка? Шта год било, сиријски народ ће коштати највише.
Ћирилизовано:
Резултат састанка НАТО-а вероватно већ знате: НАТО: Снажна солидарност са Турском
Али, и уз напомену да обе вести долазе из истог извора- руског државног медија, предлажемо вам да погледате:
- Нетанјаху оптужује Иран да ствара терористичку мрежу на пет континената
- ИД и Курди уједињују Русију и Америку? / Sputnik Србија
Јер изгледа да има шансе да Асад не прође као Гадафи, да Руси рачунају да је и Обами доста. Али не Исламске државе, већ стварног газде Запада.
Аутор: Брендон Тубервил
Извор: Uprootedpalestinians's Blog
За СРБИН.ИНФО превео и приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!