Пол Крејг Робертс: Грчка је тек почетак

Читава Европа, и безбрижни Американци и Канађани, сви су упозорени Сиризином предајом агентима Једног процента. Порука слома Сиризе је да ће систем социјалне заштите на Западу бити демонтиран.

Грчки премијер Алексис Ципрас је пристао да једнопроценташи пљачкају грчки народ отимајући му достигнућа из области социјалне заштите остварена у 20. веку после Другог светског рата. Пензије и здравствена заштита старих су непотребни, новац треба једнопроценташима.

Заштићена грчка острва, луке, водоводи, аеродроми, читава грчка баштина, све то треба да буде продато Једном проценту. По повољним ценама, наравно, какве цене воде после неће бити.

Ово је трећи пут како се Грцима намеће сурова штедња, сурова штедња могућа само уз саучешће владе самих Грка. Споразум о програму штедње служи као параван за општу пљачку грчког народа. Међу Тројком која намеће сурову штедњу је и ММФ, исти ММФ чији економисти јавно говоре да су мере драконске штедње доказано погрешне. Драконска штедња је упропастила грчку привреду. Стога је задуженост још већи терет. Сваким кругом сурове штедње дуг је све неотплативији.

Али када Један посто пљачка, чињенице немају значаја. Драконска штедња, што ће рећи пљачка, наставља се без обзира што економисти ММФ-а не могу да је оправдају.

Грчка демократија се показала импотентном. Пљачка је настављена само недељу дана пошто су је Грци гласањем одбацили. Дакле, изабрани премијер Алексис Ципрас не заступа грчки народ, заступа једнопроценташе.

Цео свет је чуо уздах олакшања једнопроценташа. И последња европска левичарска странка - бар оно што важи за лево - је утерана у ред, као раније британска Лабуристичка странка, француска Социјалистичка партија и друге.

Без идеологије да је подржи, европска левица је мртва, као што је мртва и  Демократска странка у САД. Смрћу ових политичких партија, не чује се глас народа. Власт која не слуша глас народа није демократија. Што се јасно може видети на примеру Грчке. Недељу дана пошто је грчки народ изразио своју вољу на референдуму, његова влада га игнорише и удовољава Једном проценту.

Америчка демократска странка је умрла са измештањем послова и радних места у иностранство, то јој је уништило финансијску основу у синдикатима производних делатности. Европска левица је умрла са Совјетским Савезом.

Совјетски Савез је био симбол социјалистичке алтернативе капитализму. Распад Совјетског Савеза и "крај историје" лишили су левицу економског програма и левицу и левичаре оставили, барем у Америци, на "социјалним питањима" као што су абортус, хомосексуални бракови, родна равноправност и расизам, питањима која подривају традиционалну подршку левици код радничке класе. Класна борба је ишчезла у рату између хетеросексуалаца и хомосексуалаца, црнаца и белаца, рату између мушкараца и жена.

Данас, са западним народима суоченим са поновним поробљавањем и светом пред нуклеарним ратом као последицом мнења америчких неоконзервативаца да их је историја изабрала и дала им право да владају светом, америчка левица се бави исказивањем мржње према ратној застави Конфедерације.

Слом Сиризе, последње европске левичарске партије, значи да ће, ако се одлучније странке не појаве у Португалу, Шпанији и Италији, штафета прећи у руке десничарских странака - британске Независне странке Најџела Фериџа, Националног фронта Марин Ле Пен у Француској, и других десничарских странака које се залажу за национализам и боре против уништавања нације чланством у Европској унији.

Сириза неће и не може успети ако не национализује грчке банке, као одговор на одлучност ЕУ да је сломи. Један проценат поседује банке и медије, грчка војска не даје знака да мари за народ. Оно што сад гледамо је доказ да је мирна промена немогућа, што су Карл Маркс и Лењин већ објаснили.

Револуције и темељне реформе упропашћава и поништава Један одсто, они који су преживели. Маркс је, фрустриран поразом револуције 1848. године и вођен својим материјалистичким погледом на историју, закључио, као после њега и Лењин, Мао и Пол Пот, да остављање у животу припадника старог поретка значи контрареволуцију и повратак народа у ропство. У Латинској Америци, свака реформистичка влада је у опасности да ће бити збачена садејством америчких економских интереса и шпанске елите. Сада се такав процес одвија у Венецуели и Еквадору.

Прописно научени, Лењин и Мао су елиминисали стари поредак. Класни холокауст је био много пута гори од било чега што су Јевреји искусили од нациста у расном холокаусту.

Западњаци ни дан данас не разумеју зашто је Пол Пот испразнио градове. Пол Пот је за Запад психопата, масовни убица и психијатријски случај, али је Пот Пот само деловао на основу претпоставке да ће револуција пропасти ако допусти да преживе представници старог поретка. Да би искористио правни концепт успостављен за режима Џорџа В. Буша, Пол Пот је превентивно елиминисао класу склону контрареволуцији.

Енглески конзервативац Едмунд Берк (родоначелник англоамеричке конзервативне традиције - прим. прев.) је рекао да је пут напретка реформа, а не револуција. Енглеска елита, иако тешком муком, прихватила је реформу уместо револуције, и тако оправдала ставове Берка. Али данас, са левицом потпуно савладаном, Један проценат не мора да пристаје на реформе. Удовољавање њиховој моћи је једина алтернатива.

Грчка је само почетак. Грци, из своје земље истерани уништеном привредом, сломом система социјалне заштите и изузетном стопом незапослености, своју беду ће извозити у друге земље ЕУ. Држављане чланица Европске уније не спречавају границе, могу слободно да емигрирају. Укидање система социјалне помоћи у Грчкој ће Грке водити ка системима социјалне помоћи у другим земљама ЕУ, који ће онда бити укидани приватизацијама у корист Једног процента.

Стављање у ланце 21. века је почело.


Аутор: Пол Крејг Робертс
Извор: Greece: Sound and Fury Signifying Much -- Paul Craig Roberts - PaulCraigRoberts.org
Избор и превод: Ћирилизовано за СРБИН.ИНФО

Коментари