Црна магија тржишта уметнинама

Извор:DayDayPaint.com

Тржиште је магија, кажу поклоници капитализма, али неки признају да је та магија прилично мрачна. Погледајте шта се ради са уметничким делима и тржиштем уметнинама. Оно што је некада изазивало широкогрудост сада потхрањује супротно - неједнакост. А купци и продавци немају разлога да се врате на старо.

О томе сам размишљала читајући храбру и страствено написану књигу Моли Крабепл, "Крвљу нацртано" (Drawing Blood). "Оловка не може против мача, а камоли дронова", каже Кребепл. Али најбоља уметничка дела могу да изазову великодушност.

Што је илустровала причом о Пикасу.

Када је 1937. године приказана, Пикасова "Герника" није била херојско дело само зато што је на потресан начин приказала последице бомбардовања које су извршиле владине снаге у Шпанском грађанском рату, већ и због онога шта је учињено изложбом "Гернике".

Јер да би посетили изложбу и видели дело, гледаоци су морали да плате за пар чизама које ће се послате на шпански фронт. Галерија је тако прикупила средства за 15,000 пари обуће.

А данас, данас тржиште врхунских уметничких дела подстиче гомилање богатства. Опет узмимо за пример Пикаса. Аукцијска цена плаћена за једног Пикаса је 1997. године била скоро 32 милиона долара.

За исто дело, прошле 2015. године дато је 179 милиона долара, такође на аукцији.

Цена је порасла јер је било много више понуђача. Што рече аутор "Њујорк тајмсове" рубрике  "Апшот", број људи који су могли себи да приуште да, без проблема, за Пикаса плате 179 милиона долара учетворостручен је за мање од две деценије. У тим деценијама јесмо видели све и свашта, али боде очи да је најгорњи слој још више одмакао - тих 1%  , као и 0,01%, а још и више оних 0,001% друштва.

Ако је богатство сконцентрисано на врху, мање га је за расподелу. Бомбе што данас падају по обичним грађанима Грчке и Шпаније, на пример, нису од експлозива и метала, данас  се грађански рат води суровом штедњом.

Тржиште широкогрудост обесхрабрује. Вредност, вредно и богатство је релативно.  Када је роба, уметничко дело и његова вредност се мере ценом коју је неко спреман да плати . Што значи да купац који је Пикаса платио 179 милиона долара рачуна да ће, ако икада пожели да га прода, имати тржиште у горњих 0,001 који су још више одмакли од нас осталих.

И то је је то - дошли смо од поклањања чизми до чизмом у стражњицу.  За непун век. Добродошли у свет црне магије тржишта уметнинама.


Аутор: Лаура Фландерс
Извор: The Smirking Chimp
Превод: Ћирилизовано за СРБски ФБРепортер и Центар академске речи, Шабац
Покровитељ преводилачке делатности блога "Ћирилизовано": Јелички дукат
 

Коментари