Како продати рат

© Фото: Pixabay

Пропаганда, феномен у историји комуникације, може се дефинисати као тајно оружје којим се остварује невероватна моћ у манипулацији људима. Познато је да је пропаганда један од основних стубова рата, а последњи пример — нагли интерес западних медија за сиријскo село Мадају, још једном је показао да смо сведоци новог чина пропагандног рата.


После доказа да су хуманитарну помоћ заправо блокирале побуњеничке антивладине групе, јасно је да је реч о новом чину пропагандног рата и још једном покушају Асадове демонизације.

Од почетка сиријског сукоба, а нарочито после укључивања Русије у борбу против тероризма, таквих примера било је још: лажне тврдње да је Русија бомбардовала болницу, приказивање руских снимака са терена у функцији доказивања успешних резултата међународне коалиције, објављивање информација о наводном убијању цивила из непроверених извора попут сиријске Опсерваторије за људска права, центра у коме је запослен само један човек који информације објављује из Велике Британије ослањајући се, по сопственом признању, искључиво на изворе међу сиријским устаницима које спонзоришу САД.

О пропагандној моћи која се примењује у ратовима разговарали смо са аутором књиге „Пропаганда“ и предавачем на Високој школи за пропаганду и пи-ар, професором Дарком Тадићем.

Пропаганда има огроман потенцијал, може се применити у готово свим областима. Које методе користе пропагандисти за обликовање наших ставова?

— Пропаганда је стара колико и људска цивилизација, односно комуникација уопште. Она користи један специфичан облик комуникације и користи бројне комуниколошке, социолошке и феноменолошке феномене у посматрању људског бића како би манипулисала његовим ставовима и мишљењем зарад одређених циљева појединих интересних група, без обзира на то да ли се односи на сферу политике, економије или било које друге делатности.

Које су то основне методе које користе пропагандисти?
Професор Дарко Тадић, аутор књиге "Пропаганда" (

— Пропаганда користи пре свега методе манипулације свешћу људи, значи користи људске слабости у препознавању различитих друштвених циљева и циљева појединца, а то су пре свега његова слабост да размишља на један континуиран и рационалан начин и наравно користи емоције као кључну људску особину у манипулацији прихватања одређених идеја и усвајања понашања које се жели од стране оних који пропаганда примењује. Дакле емоције су кључ за добру пропаганду сваке врсте.

Фалсификовање и фабриковање вести постали су проверен, ефикасан начин за такозвану продају рата. Да ли је претерано рећи да је ратна пропаганда страховито оружје у рукама човека?

— Ратна пропаганда јесте страховито оружје. Управо пишем нову књигу на тему тихо оружје за нечујне ратове која говори о томе да је пропаганда заправо један од главних стубова за вођење рата. Пропаганда се у ратовима у људској историји примењивала откада се и зна за почетак првих ратова. Чак и чувени кинески филозоф Сун Цу написао је серију текстова о примени пропагандних метода. То је нека врста психолошког ратовања, како се то зове у специфичној војној терминологији. И она се и дан-данас користи. Као што су данас ратови тотални, тако је тотална и пропаганда. И подједнако се примењује како према јединицама и војскама које учествују у ратовима тако и према цивилној популацији.

Ратна пропаганда се, дакле, успешно примењивала и пре настанка телевизије.

— Наравно, ратна пропаганда је била одувек позната, и пре него што је измишљено људско писмо. Пре тога усменим гласинама, пропаганда се врло лако и успешно ширила као један специфичан вид комуникације. Наравно, људска историја говори о различитим методама и техникама пропаганде, да би у 20. веку пропаганда досегла своје златно доба захваљујући телевизији и другим средствима масовне комуникације. Данас у информативној ери, ми заправо живимо у ери пропаганде.

Који су основни циљеви ратне пропаганде и како се она спроводи?

— Први циљ ратне пропаганде је да се многа политичка, војна и економска средства постигну пре него што се употреби оружје. А када отпочну оружани сукоби, онда се пропаганда користи да се сломи пре свега морал, психолошка стабилност противника и нарочито лидера који управљају противничком страном.

Када говоримо о пропаганди, неизоставна је улога медија, и чини се да што је нека теза неуверљивија на први поглед она заправо боље пролази код маса.

— Медији су заправо главно средство пропаганде, имајући у виду да је пропаганда масовно средство комуникације. Пропаганда се не спроводи на личном нивоу. Може, али тада се другачије зове. Медији су, дакле, основа пропаганде. Без медија нема пропаганде, и интересантно је да онолико колико пропаганда обликује медије, толико и медији обликују пропаганду.

На који начин медији обликују пропаганду?

— Медији обликују пропаганду управљањем емоцијама и слабостима људског организма, а та слабост се огледа у томе да људско биће генерално слабо мисли, дакле слабо користи мозак у рационалном објашњавању света и појава у њему. Пропаганда успешно користи све слабости базиране на емоцијама.

Да ли је за успешну пропаганду неопходна и контрола медија?

— Апсолутно. То је основни предуслов. Да би пропаганда била успешна, обавезно је да одређени медији буду под контролом, физичком контролом, што се постиже куповином и власништвом над медијима. Ако данас знамо да рецимо на западној хемисфери стотинак породица контролише комплетну медијску сферу, онда вам је јасно колика је моћ пропаганде.

Поред телевизије, данас се пропаганда веома успешно спроводи и путем друштвених мрежа, захваљујући њиховом све већем утицају.

— Појавом интернета и друштвених мрежа пропаганда је добила још један моћни алат у ширењу утицаја, тако да модерна пропаганда све више постаје дигитална пропаганда која се шири путем интернета. Тај развој ће се тек осетити и тек се очекује његов максимум.

Како умањити моћ којом пропагандисти креирају мишљење и манипулишу јавним мњењем?

— Једини начин је едукација становништва о техникама којима се пропаганда спроводи и начинима да се она тумачи. Пропаганда заправо манипулише нашим жељама и осталим људским инстинктима. Рецимо реклама, као дозвољени облик пропаганде, најбољи је пример за то. Ми све мање мислимо својом главом, намећу нам се одређене жеље које заправо немају реалну потребу у стварности. Похлепа је увек била један од главних мотива људског функционисања, и пропаганда то врло успешно користи обећавајући нам живот у илузијама који нема реално упориште у стварности.


Користан линк: Ћирилизовано: Пропаганда

Аутор: Јелена Вучићевић
Извор: Спутњик

Коментари