Славица Ђукић: Са васкршње изложбе слика "Моја ћирилица" Олгице Стефановић у Српском културном центру у Београду

Моје слике су све оно што сам завештала ћутању... У њима су мириси и трептаји безборј воштаница запаљених за пријатеље и непријатеље и за спас српског народа. Оне су вапај и молитва, крик и прећутана реч


Српски културни центар на челу са председником Добрицом Ерићем, у Скерлићевој 12, у Београду, који се налази поред храма Светог Саве, и који је израстао из Удружења за одбрану ћирилице, организовао је васкршњу изложбу слика сликарке и иконописца Олгице Стефановић из Новог Сада под насловом „Моја ћирилица“ која се може погледати до 24. маја када Удружење прославља славу Свети Ћирило и Методије.

Ову светковину духа у име Удружења за одбрану ћирилице отворио је пуковник авијације у пензији Милорад Ђошић - пилот, генерални секретар удружења, истакавши да су Олгицу Стефановић, графичког дизајнера, сликарку и иконописца упознали преко њених аутентичних радова, посебно преко ауторског пројекта „Моја ћирилица“ и да су је зато позвали да излаже у Српском културном центру у Скерлићевој. Ауторски пројекат Олгице Стефановић „Моја ћирилица“, особен је запис о средњевековној српској уметности и штит је од заборава и потискивања ћириловог писма. Изложба представља и уметничку фактографску чињеницу којом је ауторка изразила лепоту ћириличних слова. Изложбама ових својих радова уметница се сврстала у ред оних који на најбољи начин представљају нашу културу у Србији и свету.


Олгица Стефановић је имала преко 35 изложби у Србији, Русији, Словенији, Канади и Републици Српској, а са својим радовима из области графике, илустрације и иконописа представљала је Србију на многобројним међународним изложбама у Србији и иностранству: Финској, Белгији, Француској, Грчкој, Мађарској, Пољској, Кини, Мексику, Аргентини, Канади, САД...

Она је на свечаном отварању изложбе у Српском културном центру, између осталог, рекла: „Моје слике су све оно што сам завештала ћутању. Своје мисли, емоције, свој поглед на садашњост и прошлост. У њих је уткан мук камених зидина, киша на студеничком мермеру, шуштање монашких одора, бели облаци изнад сопоћанске цркве и клепало које пресеца мрак. У њима су мириси и трептаји безброј воштаница запаљених за пријатеље и непријатеље и за спас српског народа. Оне су вапај и молитва, крик и прећутана реч.“


Олгица Стефановић је себе пронашла обилазећи српске средњевековне манастире, у додирима камених зидова који су упили бруј монашких молитви, удишући векове. Ту је и непрегледно поље њене инспирације.

Отварање изложбе је уметнички обогатио млади гуслар Милан Ковачевић у чијој гусларској песми српска публика све више ужива. А стихове Добрице Ерића говорио је Драгиша Симић, домаћин и оснивач „Прела и посела“. Доживљај је био прави празнични.

Екслибриси

 Веб-сајт Олгице Стефановић:

МОЈА ЋИРИЛИЦА – Олгица Стефановић


Славица Ђукић

Од истог аутора:  Ћирилизовано: Славица Ђукић (седам чланака)

Ћирилизовано

Коментари

  1. Заиста дивно. Браво за Српски културни центар и за ову прелепу изложбу.

    ОдговориИзбриши
  2. Док је оваквих изложби и окупљања у Српском културном центру... И усмених предања неће Срби изгубити идентитет.

    Радосни празници!

    ОдговориИзбриши

Постави коментар