Израелски "Дебкафајл": Израелска авијација бомбардовала погрешног - гранате пале у Израел испалили побуњеници


Процењује се да је у Израел пало осам граната за исто толико претходних дана сиријског рата на Голану, на шта је одговорено са три напада израелске авијације на положаје сиријске војске, а што све лоше звучи, као да је опет у питању вечито израелско "мило за драго" према Хамасу који влада Појасом Газе, одмазда без обзира ко је испалио ракете на Израел.

Последња рунда таквих "узвратних удараца" збила се 13. септембра увече, дан после ступања на снагу крхког примирја у сиријском рату.

Према војним изворима "Дебкафајла", израелски ваздушни напад на батерију сиријске артљерије изведен је на погрешан циљ. Јер гранате које су пале на израелску територију су испалили побуњеници.

Али, можда је министар одбране Авидор Либерман те залутале гранате искористио као изговор да нападне положаје сиријске војске и јединице проиранског Хезболаха размештене у Кунеитри уз границу са Израелом.

Што се тиче борби, наши војни извори кажу да их је пре пет дана покренуо сиријски огранак Ал каиде, побуњеничка Џабат Ал Нусра, сада ребрендована у Џабат Фатах ал Шам. Циљ народне војске (militia) је био успостављање мостобрана између својих снага размештених јужно од Кунеитре и јединица северно од тог кључног града, тако што ће се од сиријске војске преотети Тел ал Амар.

У жару борбе, гранате побуњеника су залутале преко границе, на Голан.

Односи Израела са различитим сиријским побуњеничким групама које држе положаје  или се боре у близини израелске границе имају и своје успоне и падове. Главни проблем је у томе што кад год су околне насеобине Друза - тренутно окружене побуњеничким снагама - у опасности, посебно када је у питању Ал Хадар, њихове сиријске и израелске главешине од Израела траже да им притекну у помоћ и спасу их.

Али Израел се увек одупирао њиховом притиску.

Да је побуњеничка народна војска заузела Тел ал Ахмар на само пет километара од израелске границе, остварила би контролу над стратешки значајним Црвеним брдима која доминирају над Кунеитром, градом на сиријском Голану, и аутопутем који повезује јужну Сирију и Дамаск.

Али побуњеничка офанзиова је пропала. Ал Шам је имао знатне губитке, а неки рањеници су евакуисани у Израел на лечење.

Међутим, неке друге реакције Израела су збуњујуће.

Иако су гранате залутале на израелску страну границе испалили побуњеници, израелска авијација је у уторак 13. септембра свој напад усмерила североисточно од Кунеитре, на Абу Каук, одакле сиријска артиљерија даје подршку својој војсци која брани стратешки важан Тел ал Ахмар.

Међутим, Нетањахуова влада следи политику која подразумева да је влада сваке државе одговорна за ма какав агресиван чин потекао са територије њене државе - иако Асадов режим не влада великим делом Сирије, па ни, као у овом случају, појасом између Кунеитре и израелске границе на Голану.

Такође, тешко се да разумети зашто је портпарол Израелских одбрамбених снага изјавио да су Сиријци испалили ракете С-200 на авионе израелске авијације који су напали сиријске положаје - и промашили. Дамаск је раструбио лажну причу да је оборио израелски авион и беспилотну летелицу. Уместо да сместа порекну измишљени инцидент или га бар игноришу, Израелске одбрамбене снаге су тако сроченим саопштењем Асадовом режиму дале подршку у његовој, преко му потребној, појачаној пропаганди.


Извор: Failed Syrian rebel drive spills shells on Golan


Александар Јовановић / Ћирилизовано: Израелски (дез)информативни медиј признаје грешку своје војске и самим тим грешку државе Израел према "Асадовом режиму"?! Посипа се пепелом по глави?! Тешко.

Израелским медијима је законски онемогућена стварна критичност према власти, својој држави и војсци. Држава Израиља врло креативно схвата појам медијских слобода и докле су им границе, тако да не верујем да је "Дебкафајлу" могуће да се протегне преко задатог губера. Али шта ако је Нетањаху одлучио да послуша савет вазалних Сједињених Америчких Држава (или можда Путинов), да "спусти мало лопту" док се не развије игра "прекида непријатељстава" у Сирији? То би био разуман потез, јер очигледно је да су напади израелске авијације озбиљно ометали представу. А онда, зашто не искористити прилику па оплести мало по архиривалу Либерману...

Гилад Ацмон је добро нањушио, Биби јесте гуштер, и то опасан. Али не од камелеонске, него од сорте тираносаурус-рекс. Увек агресиван.

Суштински, то је и овај чланак, мада на први поглед делује збуњујуће, чак и охрабрујуће.




Коментари