Пол Крејг Робертс: Промена режима на Филипинима

Родриго Дутерте

Хоће ли неоконзервативци почети да запевају "Дутерте мора да оде"? Или ће га, можда, ЦИА убити?

Председник Родриго Дутерте је наговестио да ће водити независну спољну политику. Најавио је посете Кини и Русији, а његов министар спољних послова је изјавио да је време да се оконча подређеност Филипина Вашингтону. У том смислу, промена режима је већ извршена.

Дутерте је суспендовао војне вежбе са САД. Његов министар одбране рече да ће Филипини преживети без америчке војне помоћи и да су радији сарадњи него сукобу са Кином.

Можда Дутерте само покушава да од Вашингтона извуче више него што тренутно добија, али боље да буде опрезан јер му Вашингтон неће дозволити да Филипине преведе у кинески табор.

Изузев, наравно, ако је Вашингтон са Блиским истоком, Африком, Јужном Америком, Украјином, Русијом и Кином загризао више него што може да сажваће, па нема кад да се носи још и са Филипинима. Како год, Дутерте би мудро поступио кад би од Кине затражио преторијанску гарду.

Азијом се шири уверење да је доба Америке готово, да га је окончала америчка катастрофална економска и спољна политика. Успон Русије и Кине је породио, како га Вилијам Енгдал назва, Век Евроазије.

"Један појас, један пут" - кинески приступ развоју Евроазије је заснован на сарадњи. Оперативни принцип је да сви заједно раде на изградњи будућности свих. Ово је кудикамо привлачније од ароганције Вашингтона, да свет организује у складу с интересима америчких корпорација.

Мајкл Хадсон, Џејмс Галбрајт и ја смо обаснили како се економска организација Запада свела на систем финансијске пљачке. На пример, економија Грчке је разорена само зато да приватне банке које су превише позајмиле грчкој влади не би морале да отпишу нешто ненаплативих дугова. Дуг је враћен смањивањем пензија, резовима у образовном и систему здравствене заштите, отпуштањем у јавном сектору и приватизацијом јавних предузећа - нпр. општинских водоводних, што је довело до тога да више цене воде плаћају људи којима се приходи смањују.

Цена учешћа у западном систему је наметнута драконска штедња и губитак националног суверенитета. Економска сарадња с Кином не доводи до таквих трошкова.

Највероватније, Дутерте је одлучио да филипинску опкладу на САД пребаци на Кину. Када се пресаберу и Јапан и Северна Кореја готово је са Обаминим "заокретом ка Азији".

А онда се може десити да се чак и Европа тргне, и да семе зла неоконзервативаца - сукоб између Запада и Русије - буде мртворођенче.

У супротном, зацариће печуркасти облаци.

Да ли ће бити времена за ове промене пре него што се појаве печуркасти облаци зависи од исхода председничких избора. Американци су лакомислен свет и не схватају за шта ће гласати. Хилари нам је обећала сукоб са Русијом. Трамп каже да не види чему ратовати с Русима. Ова разлика је најважније питање америчких председничких избора.


Аутор: Пол Крејг Робертс
Извор: Regime Change In The Philippines -- Paul Craig Roberts - PaulCraigRoberts.org
Превод: Ћирилизовано

Коментари