Објављено ново издање руског епа из 12. века

Капитално дело староруске књижевности „Слово о походу Игоровом“ са илустрацијама и калиграфским листовима оригиналног текста у преводу, препеву и са коментарима Вере Хорват, недавно су објавиле у дивот-издању издавачке куће „Штампар Макарије“ из Београда и „Ободско слово“ из Подгорице.

„Слово о походу Игоровом“, ремек дело руске поезије краја XИИ века један је од најдрагоценијих писаних споменика аутохтоне староруске поезије. Његова изузетна историјска вредност је у томе што представља једини и јединствени њен образац који је стигао до нас.

„Слово о полку Игореве“, како гласи оригинални назив спева, откривено је 1795. у древном средњевековном рукопису у московској библиотеци познатог историчара и археографа, зналца и неуморног колекционара манускрипата A. Мусина-Пушкина. После пет година појавило се и прво штампано издање, док је за царицу Катарину ИИ, иницијатора сакупљања ретких рукописа, копија урађена још раније. Древни оригинал је нетрагом нестао током великог пожара у Москви 1812. Одсуство оригинала изазивало је жучне научне расправе током векова, да би данас, после серије најновијих научних експертиза (чији оквири сежу далеко изван историјских, књижевно-историјских и лингвистичких) проблем био коначно разрешен у корист апсолутне аутентичности и потврђене старости „Слова“.

Еп о јуначком походу кнеза Игора за основу има реални историјски догађај, као што је то, уосталом, случај и са свим осталим књижевним делима средњег века. Догађај је унесен у летопис за годину 1185, као неуспели поход против Половаца кнеза Игора Свјатославича, окончан крахом руске војске и заробљавањем самог кнеза. Aутор овог изванредног спева остаје непознат све до данас, мада се број претпоставки ипак све више смањује. Оно што је изван сумње је да се ради о изузетно образованој и поетски надареној личности, особи високог ранга која је била веома близу, ако не и учесник, догађаја описаних у „Слову“. Дело одликује запањујућа сажетост, сведеност и језгровитост; лапидарности и вишезначности густог и вишеструко испреплетеног текста тешко је наћи пандан, сем, можда, у средњевековном сликарству. И док је летописна повест, изложена на малом простору, смиреног тока, једноставна и кратка, њена значењска раван и зона њеног зрачења су готово необухватне. „Слово“ врца од фасцинантног лирског набоја, високо је лирски интонирано и, иако препуно поетских епизода, (Сан Свјатослава, Плач Јарославне), никада не губи нит основне идеје, а она је – јединство земље Руске.

Aутор „Слова“ не скрива огорченост због кнежевских међусобица које су довеле до слабљења руске земље, а што је, опет, претило њеним потпуним разарањем. Да би рељеф епа учинио што ефектнијим и колоритнијим, он посеже за најразнороднијим средствима. Књижевна анализа епа показује да, и поред ауторовог дубоког хришћанског утемељења, постоји читав слој појединачних и сложених паганских симбола који нису били туђи његовим савременицима и стилу јуначких народних песама, али који, као фигуре са фасада катедрала, не само да нису угрозили доминантност хришћанског погледа на свет, него учинили да дело буде још занимљивије у културолошком, историјском и књижевном смислу.

Страница преписа “Слова о походу Игоровом"
  
Површни поглед на „Слово о походу Игоровом“ можда би могао довести до закључка да ово дело спада у прозна остварења; ипак, истини за вољу, треба рећи да је заправо написано у такозваном слободном или белом стиху. Његова као у камену клесана композиција, унутрашњи ритам и набој, прегнантност и висока интонираност исказа заиста су много ближи поетском него прозном казивању.

Зато и није необично што су бројни преводи, посебно на савремени руски и друге словенске језике, имали за циљ да ту поетичност на различите начине изразе и подвуку. Као пример могу се истаћи преводи Гербеља, Мајкова, Бицина, Заболоцког (на руски), Максимовича (на украјински) и тако даље.

Песник и преводилац Вера Хорват је, у намери да што свестраније представи све фасете овог грандиозног дела светске књижевности, изабрала плуралистички начин који би се могао назвати и вишедимензионалним. Наиме, она је, осим основног текста „Слова“ представљеног у такозваној нумерисаној и ненумерисаној верзији, начинила и два изврсна поетска превода – један у слободном, а други у римованом стиху. Издање је, такође, опскрбљено изузетно обимним коментарима који представљају драгоцени инструментариј и путоказ за лакше кретање кроз древни текст и његово свеобухватније разумевање.


Приређено на 
BunsenLabs Linux


Коментари