петак, 17. март 2017.

Пол Робинсон: Шала и комика као оружје

Духовитост по наређењу Кремља?

По Монти Пајтону, вицеви у рату могу бити најсмртоносније оружје. У садашњој атмосфери русофобне хистерије, уопште не изненађује овонедељна оптужба НАТО-а на рачун Кремља, да шалу и комику користи као оружје. С почетка, а с обзиром на тему, мишљах да је и то нека пајтоновштина, али испаде да је у питању озбиљна, смртно озбиљна оптужба.



Одговарајући на захтев Министарства одбране Летоније, Стратешки комуникациони центар за изврсност НАТО-а (NATO’s Strategic Communications Centre for Excellence) је ове недеље објавио извештај под насловом Stratcom Laughs: In Search of a Strategic Framework (Смех у стратешком командовању; у потрази за стратешким оквиром), у коме се за сам извештај каже да је студија о хумору као "стратешком комуникационом средству". Први део је подужа академска анализа природе и сврхе хумора, а затим је дат приказ како све руска држава користи хумор као пропагандно средство и како Украјинци на руски узвраћају сопственим хумором.

Основни закључак извештаја је да је у Русији "читава званична индустрија хумора... под директном контролом Кремља". Радећи за Кремљ, руски комичари умањују стрес код сународника, тиме их чинећи опуштенијим и подложнијим прихватању политичког система. Такође, публици омогућавају позитиван осећај социјалног идентитета, који је у супротности са негативним погледом на друге: "ми у Русији" против "оних са Запада". У погледу Украјине, пак, "руска пропаганда настоји да искористи и увећа бројне разлике између друштвених група како би створила атмосферу потпуног неповерења и панике".

Образлажући закључак, творци извештаја анализирају низ комедија приказаних на руској телевизији, а највише хумористички шоу КВН (Клуб весёлых и находчивых), у коме се тимови, обично састављени од студената, такмиче за награду Лиге шампиона. Један од најуспешнијих тимова чине студенти Московског државног института за међународне односе (МГИМО), елитног факултета на коме се обучавају будуће дипломате. Тим МГИМО-а под називом "Парапапарам" посебно је био под лупом НАТО-ових састављача извештаја.



По извештају, "КВН је спремно за делотворно средство стратешке комуникације", чији власници имају "посебне односе с Кремљом". Скечеви "Парапапарама" служе за: појачавање "позитивног друштвеног идентитета; омогућавање "редукције интерно редукованог стреса"; промовисање расцепа између "ми, Русија" и "они, Запад"; подршку "агресивности"; сугерисање да Русија располаже супериорном људском и војном силом и могућностима"; омаловажавање страних лидера. Нарочито је критикован скеч са "Парапапарамовом" верзијом америчких вести о Русији.



И заиста, руски комичари се често спрдају са страним земљама, лидерима и њиховим ставовима према Русији, што свакако доприноси извесном осећају моралне супериорности и "редукцији стреса". Али то нипошто није руски феномен. Сетимо се само примера из младости, нпр. епизоде Spitting Image-а "Нема председниковог мозга" и приказа Леонида Брежњева у Whoops Apocalypse.





У чему је проблем с овим извештајем? Као и код многих других, у томе што му недостаје чврстих доказа за основни закључак - тврдњу, у овом случају, да су све те комедије под "директном контролом Кремља". Наспрам, је ли, руског државног хумора, НАТО-ов извештај поставља спонтане изливе духовитости украјинских бранитеља од "руске агресије". Па каже: "Хоризонтално организовано постевромајдансско украјинско цивилно друштво мора да се бори против вертикалне конструкције руске пропагандистичке машинерије...Зато украјинску контрапропаганду чини хумор који је продукт раноликих независних и спонтаних иницијатива, а не систематског приступа."

Што је тврдња. Докази нису изнети. Али звучи добро, мада свако ко прати Русију зна да на интернету нема несташице "проруских" карикатура и мимова.  И сад треба да поверујемо да све то продукт "вертикално-интегрисане" комедијашке машинерије, а не "независне  и спонтане" руске духовитости, и да на сваку карикатуру што исмева антируску задртост гледамо као на производ тролова из комедијашке фабрике.

У извештају је требало, а није, дати одговор на питања зашто се Руси смеју шалама "Парапапарама" и сличних, и зашто руски комичари праве такав хумор. Руси се тим шалама смеју јер им имају смисла, а смисла имају јер одговарају њиховој постојећој перцепсији. На пример, ако им је смешан "Парапапарамов" скеч о Џенифер Псаки, смешан је зато што је Псаки заиста имала неких сублесастих изјава о стварима у вези с Русијом. Што се тиче руских комичара, људи напросто поштују законе тржишта, и праве шта публика тражи, за шта знају да ће Русима бити смешно. 

Поред "Парапапарама" и КВМ, извештај денунцира и многе друге комичаре и емисије, нпр. "Максим, Максим" Максима Галкина и шоу "Јуче уживо". То је одмах изазвало реакцију споменутих. Тако је Галкин прокоментарисао: "Не могу ни да замислим да би неко могао да ме употребљава за остваривање некаквих циљева. Никада нисам био нечији инструмент и увек сам се шалио на рачун политичара. Свих!". Режисер "Јуче уживо" је узвратио рекавши да је извештај НАТО-а последица "фобије", и да никада није марио нити за (руски) режим, нити за НАТО.

Поштено речено, свака се држава бави пропагандом - коришћењем информације да би се утицало на свест и поступке. Пропаганда може да буде, и често јесте, духовита. Али  то не значи да је сваки комичар владин пропагандиста. А да ли Русија шалу и комику претвара у оружје? Ма ајте молим вас! То нас НАТО, смртно озбиљан, засмејава.


Претходно: Фараж, Банон, Дугин и трампутизам


Аутор: Пол Робинсон
Извор: Weaponizing comedy | IRRUSSIANALITY
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на -у

Нема коментара:

Постави коментар