М. К. Бадракумар: Израелско трамповање Блиског истока

Ники Хејли, нова омиљена шабат шикса Државе Израел. Фотографија преузета из WATCH: Nikki Haley: Personable, serious, and the undisputed star of AIPAC's conference | The Times of Israel


Угрубо, државни функционери се деле на две основне групе: на оне који се међу бескрупулозном бирократијом осећају као риба у води, и на остале, који се труде да преживе преваре. То је питање како генетике, тако и способности учења.  Али ту је и једна мајушна категорија у коју спада амерички државни секретар Рекс Тилерсон, коме не успева, а можда и не пристаје, да се помири са судбином. Немојте се изненадити ако прочитате да је пристао да се добровољно повуче из вашингтонског естаблишмента и врати коренима - америчком Југу, да буде са својим кланом и породицом (овде и овде можете наћи примере опаких напада чланица Удружења јеврејске штампе у САД  на Тилерсона).

Наравно, у питању је промена политике. Звезда у успону је амерички амбасадор у УН Ники Хејли, штићеница јеврејског лобија. Хејли нема дипломатског искуства и делује као жена просечне интелигенције - сетите се њених глупих коментара о Кашмиру - којој невидљива (јеврејска) рука планира каријеру. Хејли је стални "гост" на састанцима председниковог Савета за државну безбедност (National Security Council).

Да ли израелски лоби спонзорише Хејли као Тилерсонову замену? Можда (говоркања Трампу наклоњене "Нешенел ривју" можете прочитати овде), јер Израел би се слатко осветио због некооперативности Обамине администрације, тако што ће од САД начинити свог  млађег партнера. Или једноставно запоседа брод који тоне? У ствари, биће да је и једно и друго, пошто је Израел у хитњи - сиријски расплет је ту, што за Израел значи суочавање са новом и по много чему егзистенцијалном кризом.

Израел је био учесник у америчком пројекту рушења Башара ал Асада. Мотиви:

- слабљење и уништавање јединог преосталог војног супарника у арапском свету;

- балканизација Сирије да би се убрзало стварање државе Курдистан богате нафтом, која ће бити енклава израелског на границама са Ираном и Турском;

- елиминисање Хезболаха и утврђивање доминације Израела над Либаном (и Газом);

- легитимизација окупације Голанске висоравни, и;

- анектирање преостале сиријске територије на Голанској висоравни.


Када се сукоб у Сирији претворио у прокси рат против Ирана и Хезболаха, Израел је урадио тачно оно што и остали амерички савезници (Турска, Саудијска Арабија и Катар) - почео је да спонзорише филијале Ал Каиде и Исламске државе као своја "стратешка средства". Остваривање пројекта је добрано одмакло када је Русија интервенисала у септембру 2015. године. Остало је историја.

Осовина Русија-Иран-Сирија-Ирак-Хезболах је преокренула ток рата и Израел се данас суочава с поразом на југу Сирије (погледати овде и овде). Израел сада гледа да се снађе у мрачној стварности у којој Асад јесте и биће на власти још дуго, па је прешао на "план Б" - спречавање Арапске војске Сирије, проиранских милиција и Хезболаха да поврате јужне области уз Голанску висораван тренутно под контролом Ал Каидиних филијала.

Израел очекује да Пентагон преузме контролу над предложеном "сигурном зоном" на југу Сирије,  и претвори је  у недодирљиву "тампон зону" којом би се de facto прихватио наставак израелске окупације Голанске висоравни, са изгледима да једном буде анектирана.

Ступањем на сцену Ники Хејли, Израел добија најпоузданије оћеш-нећеш-има-да-слушаш средство у трамповском спољнополитичком естаблишменту, јер Хејли зна да ће јој јеврејски лоби, ако успешно "одради" наређено, катапултирати поличку каријеру. Ту је и Распућин, Трампов утицајни зет Џеред Кушнер (ортодоксни Јеврејин и рабин), па Израел има свој мали "дрим тим" за америчку блискоисточну политику. Капитен? Ники Хејли - амерички медији, добрано под контролом Јевреја, већ раде на њеном имиџу "државника визионара".

Да ли ће и у којој мери Дамаск и Техеран (и Москва) трпети "израелска посла" - видећемо. У крајњем, све зависи од чињеничног стања на терену. А има назнака да се Израелске одбрамбене снаге спремају за општи напад на Сирију, на шта је вођа Хезболаха Хасан Насралах упозорио још 23. јуна.

Израелски непријатељ би морао да зна да, уколико Израел крене на Сирију и/или Либан, ти ратови неће нужно остати сиријско-израелски, односно либанско-израелски. То не значи да има држава које би интервенисале директно, него да ће бити отворен пут за хиљаде и хиљаде бораца из арапског и муслиманског света - каквих, већ смо видели.

А три најважнија шпијунска авиона из америчког арсенала - два РЦ-135 и морнарички П-8 "Посејдон" - већ недељу дана интензивно  "њушкају" и мапирају радио и радарске сигнале дуж сиријске обале. Такође, у Хаифу је у четвородневну посету упловио амерички носач "Џорџ Х. В. Буш", што је прва посета неког америчког носача Израелу после седамнаест година.

Све у свему, остаје да се види да ли ће Израелу проћи још једно отимање туђе територије, или ће бити створен још један фронт отпора.


Препорука: Bennett: We won't allow Iran to establish land corridor to Syria | The Times of Israel


Аутор: М. К. Бадракумар
Извор: Israel tackles Trump’s Syrian blues – Indian Punchline
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Antergos Linux

Коментари