Још један амерички "чабар": Пакистан и Имран Кан

Извор за фотографију, јер има и супротних мишљења од овог што ћете доле прочитати: 'Imran Khan, Jewish agent': welcome to the wonderful world of Pakistani politics

Победа Имран Кана је јужноазијски политички преокрет који је мало ко очекивао. Кан ће залупити врата старој америчкој политици Каспијског басена, политици доминације, промене режима и војне колонизације, политици која ће "угинути", као и што треба, али полако, у агонији.

Прво што ће Кан учинити је да покуша оно у чему ниједан пакистански вођа није успео, да нађе заједнички језик са Индијом, чији премијер Нарендра Моди тера ли тера политику сузбијања муслимана у Кашмиру и ратоборности спрам Кине.

Индија је недавно раскинула уговор с Русијом, о сарадњи на развоју пете генерације ловачких авиона, да би пазарила "то ти је што ти је" технологију, вероватно америчку. А дугогодишња војна сарадња Индије и Русије била је и требало да и надаље буде филтер, пригушивач непријатељстава између Кине и Индије, две све моћније силе на "Новом путу свиле".

Истом оном "Новом путу свиле" који ће Кину повезати са Немачком, а узгред и са Јужном Азијом, Каспијским басеном, Кавказом, Турском и Ираном - и Авганистаном! - чиме ће сав амерички и саудијски економски утицај бити замењен кинеским. Такође, очигледно је да ће нова економска заједница која се протеже од Европе до Азије стишати индустријске сукобе, исфабриковани тероризам и промене режима "Made by US Deep State".

Како су се пакистански избори ближили крају, и упркос америчким и израелским "напорима" да скрајну Имран Кана,, постајало је све очигледније да будући вођа Пакистана намерава да његова држава пресече везе с Вол стритом и Тел Авивом, сигнализирајући ново доба. Коначно. И изузетно важно, јер је Пакистан једина исламска нуклеарна сила.

Пакистан је дуго потпомагао владавину саудијске олигархије (погледати - прим. прев.), што је Саудијској Арабији омогућило да покрене и води рат против Јемена, и отворено се придружи Израелу у подршци Исламској држави и Ал Каиди, и манипулисању Државе Израел Сједињеним Америчким Државама ка жељеном рату против Ирана, као и "цурењима" информација из Трампове администрације.

Сада је томе крај. И пошто нове везе и савезништва проистекла из борбе Сирије и Ирака против тероризма "Made by West" могу да створе основу, не само за трговину, него и за сарадњу на безбедности, стварање расцепа у односима "астанских сила" - Турске, Ирана и Русија - мора да буде и биће приоритет САД.

Поготово стога што следе безбедносни споразуми Турске и Ирана. Турска се све више отуђује од НАТО-а којим господаре САД, што није ни чудо, јер Ердогана итекако брине америчка љубавна веза са екстремним исламистима, гуленистима, због које је ЦИА оркестрирала пуч из 2016. Приде, турска осавремењује своју војску на начин да буде мање зависна од тајних трансфера израелске технологије, што је био однос за који Ердоган данас мисли да је више но штетан за Турску, а с чим се слажу и многи аналитичари.

Кључ регионалне безбедности, где се морамо вратити Имрану Кану, је прилика да Пакистан постане мост изнад јаза између Кине и Индије. Јер, ако дође до разгранавања економских веза Пакистана са Индијом, што Кан заговара, пакистанска војна сарадња са Кином не само да ће бити мање важна и мања опасност за Индију, него ће и то што је има вероватно имати стабилизујући ефекат на регион.

На челу с Каном, ослобођен контроле Запада, Пакистан може преузети улогу миротворца у Авганистану. Такође може постати амортизер претњи Ирану, поготово ако се Кан одлучи да не зарезује санкције US Deep State, којима је циљ да сломе Исламску Републику. Речју, Канов Пакистан и његова привреда више неће бити подложан америчком застрашивању и искоришћавању западног света.

Има још. Јер са Турском, Канадом и Немачком све скептичнијим спрам "бенефита" чланства у НАТО-у, као и Великом Британијом захваћеном кризом после "Брегзита" и махинацијама Борис Џонсонове Once Upon Time Great Britain Deep State, улога САД као жандара света постаје све неодрживија.

Због чега се Пакистан преображава? Делом због велике корупције изазване мешањем Запада, корупције која је нацију бацила у кал. Јаз између сиромашних и богатих Пакистанаца се све више повећавао, иако тамо не постоји наследна "нафташка елита". "Шњур" је у Пакистану увек био мали - мито следствен британској традицији колонијализма, подмићивања локалне врхушке и равнодушности спрам патњи народа.

Али Имран Кан обећава да ће томе доћи крај, јер ће установити "социјалну државу" која се финансира, између осталог, глобљењем утајивача пореза, корумпираних и свакојаких превараната.

Крајњи резултат, регионално гледано и ако се Канова политика покаже делотворном, биће већа улога Пакистана у регионалној трговини и јачање евро-азијског светског поретка заснованог на људскости и истинском привредном напретку. Супротан модел који је изабрала Европска унија, концепт опорезивања В. Британије, француске и Немачке, што се спроводи тобоже због јачања валута и "life style"-a мање трудбеничких народа, а због којег је и дошло до "Брегзита", одавно је мртав.

Оно што ћемо будно пратити је, наравно, да ли Кан ради као што је обећао и да ли ће његова политика, с обзиром на степен корупције у Пакистану, моћи да буде спроведена. Ако буде, добићемо узор-државу, образац за реформе у Египту, Авганистану, па чак и у Ирану.

Дакле, мора се признати да демократија, као што говори најновији пример Америке, не може преживети рат или претњу ратоим. Имајући у виду ту чињеницу, не треба много памети да се запази како се и у ком циљу манипулише збивањима.

Што се тиче Европе и Азије, тај циљ је 11 000 километара дуг пут сарадње и безбедности,  пут који ће се изградити само ако непријатељи мира у свету буду именовани и спречени у својим "напорима".

https://journal-neo.org/

Претходно од истог аутора: Ко заиста управља америчком војском?

Аутор: Гордон Даф
Извор: Imran Khan and the Silk Road | New Eastern Outlook
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Бунсен лабс Линуксу

Коментари